Istraživanje: Na Kosovu porast antisrpskog narativa i verskog ekstremizma

Etnonacionalizam, antirodni narativ, verski ektremizam i antisrpski narativ na Kosovu su međusobno povezani i beleže porast, te doprinose podelama u društvu - rečeno je na regionalnoj konferenciji u Prištini 29. januara, koja je organizovana u okviru projekta „Borba protiv ekstremizma na Kosovu: trendovi, izazovi i kontramere“, prenosi RSE.

Istraživačica i autorka izveštaja Adeljina Hasani je navela da je etnonacionalizam na Kosovu posledica nerešenih pitanja iz 90-ih godina i ratnih dešavanja, te da tu dominira i politički diskurs usled nedostatka rešavanja tranzicione pravde.

„Desničarski ekstremizam i narativi se šire na Kosovu. Etnonacionalizam je uglavnom zastupljen između etničkih Albanaca i Srba na Kosovu i to je razumljivo ako se uzme u obzir zaostavština iz 90-ih godina. Ipak, etnonacionalizam produbljuje podelu između Srba i Albanaca i ometa proces pomirenja“, rekla je ona.

Podaci za istraživanje „Borba protiv ekstremizma na Kosovu“ prikupljani su uglavnom kroz javne diskusije u nekoliko opština na Kosovu, te su korišćene razne lokalne i međunarodne studije koje se bave ektremizmom.

Međutim, fokus grupa nije održana u opštinama na severu Kosova gde živi većinsko srpsko stanovništvo zbog, kako je rečeno, političke situacije.

Govoreći o trendu etnonacionalizma među albanskom zajednicom na Kosovu, Hasani je navela da je on uglavnom zastupljen u narativu na društvenim mrežama i javnom diskursu, te da postoji „stigmatizacija srpske zajednice“.

Ona je navela da je Kosovo „multietnička zemlja ali da se suočava sa preprekama da postane inkluzivno društvo“ jer vlasti pokazuju nedoslednost u korišćenju kosovskih simbola, kao što je zastava.

„Korišćenje zastave Albanije u mnogim institucijama dovodi do nesigurnosti ne samo srpske zajednice, nego i drugih manjinskih zajednica na Kosovu“, rekla je pored ostalog.

Hasani je podvukla i da je etnonacionalizam među srpskom zajednicom uglavnom zastupljen u opštinama na severu Kosova, te da je on jednim delom posledica dezinformacija koje dolaze iz Rusije a koje se šire putem medija iz Srbije.

„Imamo narative u kojima se kaže da se žele proterati Srbi sa severa Kosova, što povećava strah kod srpske zajednice“, rekla je ona.

U studiji “Borba protiv ekstremizma na Kosovu: trendovi, izazovi i kontramere“, identifikovan je i antorodni narativ koji je uglavnom usmeren protiv LGBT populacije i abortusa.

„Jedna grupa koja zastupa takav narativ pokušava da zaštiti tradicionalnu porodicu. Oni LGBT zajednicu vide kao pretnju jer smatraju da uništava porodične vrednosti, da porodicu čini otac, majka i dete“, objasnila je istraživačica Adeljina Hasani.

Podvukla je da su takav narativ zastupali i pojedini poslanici u Skupštini Kosova.

„Antirodni narativ je zastupljen i na društvenim mrežama, upućen je prema aktivistkinjama za ženska prava“, dodala je.

Kada je reč o verskom ekstremizmu, Hasani je istakla da je ta pojava na Kosovu svoj vrhunac doživela 2014. godine ali da je ipak i dalje prisutan u društvu.

„Bezbednosne institucije su bile veoma stroge prema verskom radikalizmu i on je sada izražen uglavnom u porodičnim krugovima. Ono što vidim kao pretnju je da verski ektremizam može da utiče na razvoj demokratskih vrednosti i celo društvo. Oni koji promovišu verski ekstremizam žele demokratiju da prikažu kao korumpirani, propali sistem a da sebe promovišu kao alternative“, rekla je.

Hasani je zaključila da će razumevanje ovih trendova pomoći da se dođe do dugoročnih rešenja kako bi se oni suzbili.

U studiji „Borba protiv ekstremizma na Kosovu: trendovi, izazovi i kontramere“ dato je i niz preporuka institucijama kada je reč o porastu te pojave, među kojima je razvijanje društveno kulturnih programa za mlade, pronalaženje načina da se smanji „online ekstremizam“ poput govora mržnje, te adresiranje problema tranzicione pravde i istorijskih narativa.

Kao deo ovog projekta, pokrenut je veb sajt koji će uključuje praktične paket alate, dizajnirane za nastavnike, edukatore, lokalne lidere i vođe zajednica a koji bi trebalo da im pomognu u prevenciji ekstremizma u ranim fazama.

Ovaj projekat je finansirala Ambasada Holandije a realizovala nevladina organizacija Sbunker, koja promoviše demokratske vrednosti na Kosovu i u regionu. Cilj projekta je da pruži opštu sliku ekstremizma na Kosovu i preporuke za njegovo suzbijanje.