Kosovsko pravosuđe i društvene mreže: Kada viralna poruka postane verbalni delikt

Hapsilo se i presuđivalo i ranije. Zbog parola, zastava, natpisa na majcama. Onda je viralno postalo - verbalno. Osnovni sud u Prištini osudio je prošle nedelje na pet meseci zatvora Sašu Zlatanovića zbog objavljivanja video snimka na društvenim mrežama. Za sagovornike Kosovo onlajna nema dileme da je reč o presudi za verbalni delikt, ali i upozoravaju da bi kažnjavanja zbog objava na društvenim mrežama mogla biti i novi vid pritiska na srpsku zajednicu.

Piše: Arsenije Vučković

U presudi Zlatanoviću navedeno je da su objavom videa na društvenim mrežama vređani logo OVK i albanske majke čime je izvršio krivično delo „namerno izazivanje i širenje mržnje, podele i netrpljenja među nacionalnim grupama“.

U tom rangu bilo je i privođenje mladića iz Leposavića sredinom juna.

Kosovska policija ih je zbog pesama o Kosovu izmaltretirala, isprskala suzavcem i privela.

Kažnjeni su sa po 200 evra i mogućnošću da im taj iznos bude smanjen za duplo ukoliko ga uplate u roku od 15 dana.

"Bojimo se jer više ne znamo šta smemo, a šta ne. Možemo zbog raznih stvari da budemo privedeni, ugroženi smo i mislim da je ovde za mlade do neke i opasno za život", rekao je jedan od privedenih mladića.

Do sada je zabeleženo i više slučajeva privođenja Srba zbog objava na društvenim mrežama. Ali, presuda Zlatanoviću je prvi slučaj gde je nekome zbog video snimka objavljenom na svom nalogu izrečena drakonska kazna.

Početkom oktobra prošle godine na Jarinju je uhapšen Srbin L. J. koji se teretio za nedozvoljeno nošenje oružja.

Istragom je utvrđeno ne samo da ga nije imao ni kod sebe ni u svojoj kući, već da je optužnica podignuta zbog fotografije.

Čitav slučaj je doživeo apsurdni završetak zato što je njegov advokat Asdren Hodža dokazao da na tom osuđujućem dokazu - slici -  prikazano oružje nije pravo.

"Smatram da je potrebno da vam kažem da kod mog branjenika nije bilo nikakavog oružja za zaplenu. Izvršen je pretres u njegovom stanu i nije nađeno oružje, ništa od njega nije protivpravno konfiskovano. Radi se o nekim starim slikama gde se on vidi sa nekim oružjem i mi smo uspeli da objasnimo da nije reč o pravom oružju. Kada smo se usprotivili sa dokazima Tužilaštvo se složilo da ovo lice ne mora da se pritvori, čime smo u suštini zadovoljni", ispričao je tada Hodža.

Prema pisanju albanskih medija kosovske institucije u kontinuitetu, od 2013. godine traže od kompanije Fejsbuk da im dostavljaju podatke o vlasnicima naloga, zbog krivičnih istraga.

„Od januara 2013. do maja 2021. godine, Kosovo je 228 puta zatražilo pomoć od Fejsbuka. Dvadeset zahteva za pristup informacijama o nalogu poslato je samo u prvoj polovini ove godine, a 48 je poslato u 2020. godini. Blizu 50 odsto zahteva je odbijeno, kako je navedeno iz kompanije, zbog toga što se odnose na podatke korisnika društvene mreže“, prenela je Gazeta Ekspres 2021. godine.

Od tada nema podatka koliko je tih zahteva bilo i zbog kojih krivičnih istraga.

„Lepeza“ represije

Za docenta na Pravnom fakultetu Univerziteta u Severnoj Mitrovici Duška Čelića kažnjavanje Srba zbog objava na društvenim mrežama je „deo lepeze u sistemu represije“.

“Vest o kažnjavanju Srbina zbog verbalnog delikta drakonskom kaznom nažalost za mene nije iznenađenje. Možemo, bojim se, očekivati slične stvari, možda još i gore u nekom narednom periodu do izbora. Ovo je samo jedna od lepeza u sistemu te represije”, kaže Čelić u razgovoru za Kosovo onlajn.

Dodaje da su na Kosovu ugrožena gotovo sva prava Srba.

“Ljudska prava Srba, generalno na Kosovu i Metohiji su ugrožena gotovo u svim segmentima. Ovde sada govorimo o pravu na pravdu, o pravu na pravično sudjenje, o pravu na slobodu govora, ali su ugražena i prava na imovinu, i prava pritvorenika, i kulturna prava, i jezička prava, i pravo na izražavanje nacionalne pripadnosti. Nažalost, mi u tom segmentu možemo da govorimo o nekoj vrsti apartheida koji se sprovodi prema Srbima na Kosovo i Metohiji”, ističe Čelić.

To su sve razlozi zbog kojih očekuje reakciju međunarodne zajednice, a pre svega institucija koje su angažovane na Kosovu.

“Očekujem reakciju međunarodne zajednice, onih misija koje su još uvek aktivne na Kosovu i Metohiji. Prvi svega mislim na Euleks, mislim na Unmik, mislim na Savet Evrope, na Oebs. Naprosto, u njihovom mandatu je monitoring nad ljudskim pravima na Kosovu i Metohiji i očekujem njihovu hitnu reakciju. Ovo se ne može odvijati, da tako kažem figurativno - sa ugašenim svetlima. Mora se prosto ovaj mrak osvetliti. Mora se pokazati da u središtu Evrope postoji jedna teritorija gde ne postoji gotovo ništa od minimuma vladavine prava”, smatra Čelić.

„Kultura poništavanja“

Sociolog Instituta za evropske studije Marija Marsenić ocenjuje da je kažnjavanje Srba zbog objavljivanja sadržaja na društvenim mrežama novi vid pritiska i deo šireg procesa političke represije koja se u sociologiji proučava kao „praksa kulture poništavanja“.

„Kažnjavanje Srba na Kosovu i Metohiji zbog objava na društvenim mrežama može se tumačiti kao deo šireg procesa političke represije, etničkih tenzija i pokušaja kontrole narativa od strane takozvanih kosovskih vlasti i ovo se slobodno može percipirati kao ukidanje još jednog od ljudskih prava, to jeste prava na slobodu govora“, kaže Marsenić za Kosovo onlajn.

Prema njenim rečima ovakva vrsta ograničavanja slobode govora i kontrola objava a društvenim mrežama ili javno izrečenih izjava ne govori o stepenu demokratije na Kosovu, već o praksi, kako ističe, autoritarnih režima.

To može uključivati novčane kazne, pritvaranja ili neke druge oblike represije prema pojedincima koji izražavaju suprotne stavove nego što je glavni narativ.

„Namera je da se ovim kaznama Srbi sa Kosovo i Metohije zastraše i, tako reći, samocenzurišu, kako ne bi izazvali neke od pomenutih kazni i posledica. I ovaj korak samo ukazuje na smanjenje demokratskih sloboda i povećanje represije nad srpskim stanovništvom“, ističe Marsenić.

Dodaje da se u sociologiji ovakve pojave definišu kao praksa „kulture poništavanja“.

„Ovaj novi vid pritiska ili represije nad srpskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji u sociologiji se može poistovetiti sa praksom takozvane kulture otkazivanja ili kulture poništavanja gde pojedinci, u ovom slučaju Srbi, bivaju otkazani ili poništeni zbog stavova koji se percipiraju kao suprotni dominantnom narativu u zajednici kojoj pripadaju. Praksa takozvane kulture otkazivanja koju očekujem da će sprovoditi takozvane kosovske vlasti odnosiće se na analiziranje naloga na društvenim mrežama i analizu svih mogućih objava koje su u suprotnosti sa dominantnim narativom u budućnosti ne bi li smislili nove razloge za hapšenje Srba, zastršivanje Srba i represiju nad njima", upozorava Marsenić.

Dodaje da su sanckije ovakvog tipa oblik diskriminacije koji je zasnnovan na etničkoj pripadnosti. 

"Ovako sankcionisanje Srba zbog njihovih onlajn aktivnosti jeste vid diskriminacije zasnovane na etničkoj pripadnosti i uključuje selektivno sprovađanje zakona o međuetničkoj toleranciji. Tako da ovakvi potezi takozvanih kosovskih vlasti imaju za cilj demonstraciju sile i jačanje političke kontrole,  zastrašivanje i stvaranje atmosfere straha i nasilja i etničku i društvenu marginalizaciju Srba kao i njihovu dalju izolaciju i produbljivanje sukoba srpske zajednice na Kosovu i Metohiji“, zaključuje Marsenić

Politički procesi

Pravnik iz Centra za društvenu stabilnost Aleksa Tojčić kaže da su procesi protiv Srba pred sudovima na Kosovu zbog objava na društvenim mrežama politički motivisani i da su zbog toga u pravničkom smislu - neodbranjivi.

 "U pravničkom smislu teško je govoriti o načinu odbrane zato što su to politički motivisani procesi. Takve kvazi institucije, kada pričamo o Kosovu i Metohiji neće uvažiti svakako nikakve pravničke argumente. Ono što preostaje našem narodu na Kosovu i Metohiji jeste da bude mudar i da ne naseda na ove pokuše Aljbina Kurtija da dovede određenu situaciju do dodatnog eskaliranja. Mislim da je njegov cilj da nas sve uvuče u sukobe koji u ovom trenutku ne bi odgovarali Srbiji i ne bi odgovarali srpskom narodu“, ističe Tojčić za Kosovo onlajn.

Sumnja da će međunarodna zajednica sem oštrih saopštenja i osuda preduzeti konkretnije akcije.

Kao ohrabrujuću vidi izjavu francuskog predsednik Emanuela Makrona da će se lično založiti za poboljšanje uslova za srpsku zajednicu i formiranje ZSO.

"EU do sada nije izvršila ni jedan konkretan potez koji bi mogao na tom praktičnom nivou da potvrdi njihove reći, navodne njihove osude. Međutim, ono što nekako može da nas ohrabruje, jeste stav koji je izneo predsednik Francuska Emanuel Makron da će nastaviti da prati situaciju u kojoj se Srbi na severu Kosova i Metohije nalaze i da će nastaviti da se lično aktivno zalaže za formiranje Zajednice srpskih opština. Mislim da je to nešto što može da deluje ohrabroviće kada je ta tema u pitanju“, naglašava Tojčić.