Kurti naljutio i Berlin: Šta govore oštre ocene nemačkog izaslanika Zaracina na račun vlasti u Prištini?

Prošle je samo mesec dana kako je nemački ambasador u Prištini Jorn Rode poručio da Nemačka ni sa kim nema tako jake diplomatske odnose kao sa Kosovom, pa do neuobičajeno oštrih kritika nemačkog specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan Manuela Zaracina na račun poteza koje kosovski premijer Aljbin Kurti vuče na severu, pre nekoliko dana. Da li je zaista i zbog čega Berlin promenio "ton" prema kosovskim vlastima?

U prethodnih nekoliko meseci, dok su iz Vašingtona i Brisela stizala svakodnevna upozorenja Aljbinu Kurtiju zbog poteza koje je povlačio na severu Kosova u sredinama gde apsolutnu većinu čine Srbi, nemački funkcioneri i diplomate su uglavnom ćutali, a i kada bi rekli poneku reč kritike to je bilo sa primetnom zadrškom i uglavnom usmereno za "obe strane".

Zaracin je, međutim, ovog puta jasno poručio da je odluka kosovske vlade da smanji prisustvo policije za 25 odsto samo mali, prvi korak ka deeskalaciji, i da to ne ispunjava zahteve EU da specijalne policijske snage više ne budu prisutne na severu. On je naveo i da je za međunarodnu zajednicu formiranje Zajednice srpskih opština ključno i ukazao da Srbi na severu "bukvalno pate" zbog krize koja je nastala.

Sagovornici Kosovo onlajn, novinar i odličan poznavalac političkih prilika u Nemačkoj Miroslav Stojanović i nekadašnji diplomata Zoran Milivojević, smatraju da ovaj zaokret u diplomatskom rečniku nemačkih zvaničnika nije najava i neke radikalne promenu u politici Berlina prema nezavisnosti Kosova, ali jeste znak frustracije zbog Kurtijeve "neposlušnosti" i najava jačih pritisaka na Prištinu.

Miroslav Stojanović je bio dugogodišnji dopisnik Politike iz Berlina, a za Kosovo onlajn ocenjuje da je Kurti bio na neki način nemački izbor, i da su uz njega bili vrlo srčano, kad god je bilo potrebno. 

"To je bila neka vrsta 'malog kosovskog boja' između Berlina i Vašingtona, bez obzira na sve savezničke solidarnosti između Nemačke i SAD. Nemačka je, recimo, izrazito bila protiv Tačija. Verujem da je neka vrsta političkog minskog polja zasejana kad je on krenuo za Vašington, kako bi se sprečio dogovora koji je na neki način bio u igri već tada između predsednika Srbije i Tačija. I Tači je otišao u Hag. A Kurti je na neki način njima delovao, bar su ga tako predstavljali medijski i politički, kao pogodna ličnost, mlad čovek, koji nije direktno učestvovao u ratu i nije opterećen tom ratnom prošlošću. Imali su neki utisak da nije u korumpiranim strukturama, o kojima je naravno obaveštajna služba nemačke uvek imala sjajne podatke, ali nikad ih nije obelodanjivala. Kurti je nekoliko puta zaista bio pod njihovom, makar političkom i medijskom zaštitom", navodi Stojanović. 

Ta zaštita Nemačke, dodaje, nije uvek morala da bude učinkovita, pa navodi slučaj kad je specijalni izaslanik bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, Ričard Grenel, "robusnom, buldožer diplomatijom, kako Amerikanci to ponekad umeju da učine, preko noći Kurtija skinuo sa premijerskog trona". 

"Sada je problem što to 'neposlušno dete', Kurti, njima kvari neke poslove, da daleko više pomognu Kosovu da ide onom stazom koju već odavno imaju veoma jako zacrtano, znači puna nezavisnost. Iritira ih neposlušnost jednog deteta koje je pod njihovom velikom zaštitom. Međutim, nemaju u ovom času očigledno neke velike mogućnosti da ga zamene. Oni bi to verovatno rado učinili nekom kooperativnijom ličnošću, ali procenjuju da je Kurtijevo biračko telo jako. I sam Kurti drži svoje birače blizu, upravo tim jakim tonovima koje koristi prema saveznicima, sukobljava se, predstavlja se jakom ličnošću koja može čak i SAD da kaže 'ne, kao i jednom Rami koji je neka vrsta albanskog patrona. Kurti ima očiglednu jaku biračku bazu i njegovo uklanjanje podrazumeva jedan politički vakuum koji nikom na Zapadu ne odgovara, jer bi se ušlo u izbornu predsedničku kampanju u SAD, kada neke daleko važnije teme idu u fokus i u prvi plan, a ne Kosovo", ukazuje naš sagovornik. 

Po njemu, vidljiva je žurba Zapada da se do kraja godine dođe do nečeg opipljivijeg kada je reč o rešavanju kosovskog problema, na primer instaliranje Kosova u nekim međunarodnim organizacijama. Politikom koju vodi, Kurti sada remeti te planove Zapada, kaže Stojanović, pravi im probleme i frustracija koja je očigledno bila u Vašingtonu i koju Amerikanci ne skrivaju kada govore da ih on iritira tom neposlušnošću, sada se prenosi i na Nemce.

"Jer Nemci i Amerikanci, bez obzira na sve razlike, imaju isti cilj - da Kosovo kao njihovo čedo zaista dobije pun legalitet kao država nezavisna i suverena. Isti je cilj, samo postoje razlike kako do njega doći. Sada je očigledno da je i za Nemce malo prevršilo meru Kurtijevo kočoperno političko držanje. Smeta im, jer nemaju šlagvort da kažu da je opravdano da se Kosovu ukinu vize, da postane član neke organizacije. Sad je dosta neugodan trenutak politički, Španija je preuzela predsedavanje EU, rekli su da uopšte neće stavljati na dnevni red, pogotovo ne u prvom planu kosovsko pitanje. Žurba je bila pre toga da se neke stvari završe dok je predsedavala Švedska. Kraj godine se približava i ulazi se u užarenu američku predsedničku izbornu lavu i ta vrsta nervoza koja se primećuje na Zapadu je upravo motivisana time što Kurti nije poslušan toliko koliko bi bilo potrebno njima da obavljaju neke poslove u korist njega i Kosova", navodi Stojanović.

Naš sagovornik ističe da smo u komplikovanog geopolitičkom trenutku, u kojem se mnogo igra na vreme. 

"U tom kontekstu, Kurti štrči i malo iritira sve svoje prijatelje i zaštitnike.  Personalne ličnosti su u jednom času pogodnije kao pioni za povlačenje na šahovskoj tabli, a nekad nisu. Sada je situacija zbog rata u Ukrajini, solidarnosti između Nemaca i Amerikanaca, po mnogim temama velika. I verovatno sad Nemci nemaju neku vrstu hrabrosti da udaraju kontru Amerikancima na temi koja njima nije toliko bitna, pogotovo im nije toliko bitan čovek koliko sadržaj, a taj sadržaj je zajednički - sve učiniti da Kosovo bude do kraja uključeno u međunarodne organizacije, a to ide teško", priča Stojanović. 

Diplomata u penziji Zoran Milivojević kaže za Kosovo onlajn da Zaracinove izjave pokazuju da se i nemačka politika priključuje ostalim zapadnim centrima u osudi ponašanja Kurtija i u nastojanju da se kosovski premijer disciplinuje.

"Posebno je važna Zaracinova ocena da Kurtijevo ponašanje, metod vladanja i pokušaji da uspostavi svoju vlast na severu nije u interesu ovog trenutka ni nemačke politike i ne vodi u punu u deeskalaciju. Bez obzira što Zaracin pozdravlja meru o smanjenju za 25 odsto prisustva kosovske policije u okolini opštinskih zgrada. Interesantno je i to što Zaracin dosta jasno govori o značaju Zajednice srpskih opština i da to pokazuje da se i nemačka politika vraća na realpolitiku. Na potrebu da se ispuni Briselski sporazum i na ocenu da je u stvari uzrok svih problema, uključujući i krize na severu, nepoštovanje ranije preuzetih obaveza. I da je ZSO važna. To je jedan značajan pomak kada je reč o Berlinu", navodi Milivojević.

Napominje da je Zaracin predstavnik nemačke vlade, što znači da je to i zvaničan stav Berlina.

"Ono što navodi na zaključak da će se i na Srbiju vršiti dalji pritisak to je zahtev da Beograd u potpunosti ispuni Ohridski sporazum i da ga prestane da ga tumači. Da srpska strana promeni narativ o Ohridskom sporazumu je u suštini zahtev da ga srpska strana u potpunosti prihvati kao osnov za dijalog i normalizaciju a to je u stvari nemački model. Ohridski sporazum je u stvari verifikovan Šolc-Makronov predlog. Zaracin jasno daje do znanja da je nemački model za Berlin osnov daljih pregovora o normalizaciji i rešavanju kosovskog pitanja u ovoj fazi", kaže Milivojević.

Ukazuje da se i Nemačka sada pridružuje pritisku na Kurtija, onome što govore u Vašingtonu i Briselu, što često do sada nije bio slučaj. 

"Nema, na primer, ćutanja kao što se to dešavalo u nekim prethodnim slučajevima kada je Kurti bio na meti kritika SAD. Kada su ga Amerikanci smenili sa čela prve vlade koju je vodio, Nemci su ćutali jer nisu bili zadovoljni. Sada se Nemci priključuju. Sada na Zapadu postoji pun konsenzus kada je reč o kritici ponašanja Kurtija i o pritiscima na njega", zaključuje diplomata.