Kurti nastavljač politike Prizrenske lige: Jesu li Albanci na Kosovu spremni da zbog toga ulaze u nove sukobe?

Samo jedna zastava - albanska, bila je sasvim logičan dekor na bini sa koje je lider Samoopredeljenja i kosovski premijer Aljbin Kurti nedavno, na sastanku Generalnog saveta svog pokreta, poslao poruke: "Naš cilj je određen nedovršenim projektom Prizrenske lige", "Ne zaboravljamo važnost istorije i ujedinjenja".

Ništa neočekivano od političara koji je pre dolaska na vlast govorio da je ujedinjenje Kosova i Albanije jedan od njegovih glavnih ciljeva i koji je kao premijer izjavio da bi na nekom referendumu u budućnosti glasao za ujedinjenje sa Albanijom.

Sličnog raspoloženja, prema anketama, je i većina građana Kosova. Naime, prema istraživanju „UBO konsaltinga” iz Prištine, čiji su rezultati objavljeni u decembru prošle godine, 60,3 odsto građana Kosova glasalo bi za ujedinjenje Kosova i Albanije ukoliko bi se održao referendum.

Jesu li, međutim, Albanci na Kosovu spremni da zbog ove ideje ulaze u nove sukobe? 

Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost kaže za Kosovo onlajn da je Aljbin Kurti za ideje Prizrenske lige spreman da žrtvuje i sebe i Albance i Srbe, a smatra i da je većina Albanaca na Kosovu spremna da se bori za to šta Kurti želi.

„Kod Albanaca je kasno došlo do nacionalnog buđenja i oni se sada nalaze u fazi u kojoj su se drugi balkanski narodi nalazili u 19-om i početkom 20. veka. Zato mislim da je većina Albanaca na Kosovu spremna da se bori za to šta želi Kurti. Na kraju krajeva, oni dobro znaju ko je Aljbin Kurti i šta je njegova politika a daju mu podršku, što znači da nemaju ništa protiv takvih ideja. Albansko društvo na Kosovu je radikalizovano i tu uopšte ne treba imati dilemu", kaže Graovac.

Naš sagovornik ukazuje da su izjave Kurtija o Prizrenskoj ligi, zapravo poruka međunarodnoj zajednici, Srbima i Albancima, da njega nezavisno Kosovo suštinski ne interesuje. 

"To je izjava nekog ko se nalazi na čelu institucija u Prištini i ko ima najveću podršku u albanskom biračkom telu na Kosovu i Metohiji. Kada se on poziva na Prizrensku ligu i kaže da bi oni trebalo da budu njeni nastavljači on šalje poruku međunarodnoj zajednici, Srbima i Albancima da njega nezavisno Kosovo suštinski ne interesuje. Njega jedino interesuje stvaranje „velike Albanije“ što smo od početka govorili kada pričamo o Kurtiju, on je velikoalbanski nacionalista. Za ideje Prizrenske lige spreman je da žrtvuje i sebe i Albance i Srbe. Nikakva žrtva ga ne bi ograničila u ostvarivanju ovog cilja i tu ne mislim na političku žrtvu, već i na ljudske žrtve, jer je pokazao da ga životi Srba a ni Albanaca previše ne interesuju. On ne krije da se zalaže za „veliku Albaniju“ i tu poruku šalje i međunarodnoj zajednici", ocenjuje Graovac.

O tome koliko međunarodna zajednica, a naročito Zapad, ozbiljno shvata šta Kurti poručuje, Graovac kaže da ga shvataju "sve ozbiljnije".

"I njima je jasno da on nije baš sklon tome da ih sluša po svaku cenu i da ispunjava svaki njihov nalog bezpogovorno pa iz toga mogu da zaključe da isto tako ni po ovom pitanju nije spreman da odstupi jer se radi o čoveku koji je spreman da se žrtvuje za ideju. On na ovaj način želi da aktuelizuje ideju „velike Albanije“ u javnosti kao nešto što ne treba apriori odbacivati i o čemu treba i razmišljati. On šalje poruku: Razmišljajte i o tome, i to može da bude opcija“, smatra Graovac.

Kurti je povodom 145. godišnjice osnivanja Prizrenske lige rekao i da sadašnji lideri Albanaca treba da prate filozofiju Prizrenske lige.

"Naš cilj je određen nedovršenim projektom Prizrenske lige, a naš kompas je politička misao koja ide od Samija Frašerija do Fan Nolija, sestara Ćirijazi i sve do Ukšina Hotija", rekao je Kurti na sednici Generalnog saveta Pokreta Samoopredeljenje.

Govoreći o Prizrenskoj ligi, predsednik Srpskog naprednog kluba i istoričar Čedomir Antić kaže za Kosovo onlajn da je Arbanaška liga u Prizrenu bila odgovor konzervativnog begovata na raspad Osmanskog carstva.

"U to vreme hteli su da očuvaju vilajete u kojima je živeo arbanaški svet i da ostanu pod Osmanskim carstvom, a to su hteli i 1912. godine, tako da Aljbin Kurti kada se poziva na Frašerija, poziva se na manjinu. U to vreme Albanci ni zajednički jezik nisu imali. Njima sada treba Osmansko carstvo i Austrougarska da bi ostvarili to što on želi", kaže Antić i dodaje da liga nije stvarala "veliku Albaniju" i da oni nisu imali ni trenutak "velike Albanije".

Podseća da su zajedno sa Osmanskim carstvom poraženi i da nisu uspeli u tome što su hteli.

"Tek kasnije, krajem 19. veka, Austrougarska je uspela da stvori modernu albansku naciju kao takvu. Ono što je Srbima učinio Vuk Stefanović Karadžić, Dositej Obradović.., njima su učinili u Beču krajem 19. veka. To su i ostali - kamen u tuđoj ruci. Slobodoumni Albanci i moderni Albanci, nažalost, nisu nikada do sada imali priliku i većinu da kažu šta misle", kaže Antić.

On dodaje da je veliki problem što su Albanci, kako kaže, bojkotovali obrazovanje koje je bilo na nivou koji nije viđen u Evropi. 

"Umesto da su se sa nama borili za demokratsku Srbiju oni su izabrali da ionako jedno provincijalno i zatvoreno, konzervativno obrazovanje zamene ilegalnim i tako imamo ljude koji ne znaju ništa i koji su opijeni šovinizmom kakav je Kurti. Sada dolazimo na to - kako je moguće da je takav neko izabranik velikih sila, pre svega SAD i dela EU", kaže Antić.

O potencijalnim sukobima zarad ostvarivanja ideja Prizrenske lige, Antić kaže da ne veruje u sukobe posebno kada se uzme u obzir činjenica da Srbija u ovom trenutku nema interesa za sukobe, ali i napominje da se sukobi ne bi dogodili ni devedesetih godina da to nisu htele Sjedinjene Američke Države.