Kurti se oslanja na politiku Hrvatske prema Srbima, ZSO bi garantovala opstanak srpskom narodu na Kosovu

Kosovski premijer Aljbin Kurti za svoju viziju Statuta ZSO kaže da je zasnovana na hrvatskom modelu za nacionalne manjine, a formiranje Zajednice srpskih opština iz Prištine se često odbacuje sa porukom da neće dozvoliti ovlašćenja koja će od ZSO napraviti još jednu Republiku Srpsku. Ono što je sigurno, prema rečima sagovornika Kosovo onlajna, jeste da se Kurti oslanja na ponašanje Hrvatske prema Srbima za vreme rata od 1991. do 1995, pa i nadalje, što se, kako naglašavaju, završava etničkim čišćenjem Srba.

Nekadašnji diplomata Zoran Milivojević za Kosovo onlajn kaže da je sasvim sigurno da je, od kada je Kurti došao na vlast, u poslednje dve godine, podignut nivo saradnje između Prištine i Zagreba, dok se Kurti često poziva na modele koji su primenjivani u Hrvatskoj.

Ističe da su ti modeli, zaključno sa vojnom akcijom "Oluja" bili praktično etničko čišćenje i upotreba sile i nametanje političkih rešenja silom, uključujući i samo etničko čišćenje.

"Očigledno je da se Kurti oslanja na te modele i da želi da ih primeni, kao što i Zajednicu srpskih opština sada pokušava da kvalifikuje i da primenjuje sporazume koje su svojevremeno važili za Hrvatsku. Međutim, treba imati u vidu da je Hrvatska bila nezavisna država i da se radilo o statusu Srba kao manjine i položaju naroda kao manjine. Kosovo nije nezavisna država, Kosovo je u sastavu Srbije i ne radi se o položaju Srba kao manjine u suverenoj državi, nego o položaju Srba u sopstvenoj državi na jednom prostoru koji je pod mandatom UN i tu je velika razlika", naglašava Milivojević. 

Kako dodaje, Kurti kada govori o hrvatskim modelima, želi da ima osnovu u tome da je Hrvatska nezavisna država i da je reč o statusu srpske manjine i to na isti način kao u Hrvatskoj.

Podseća da je u Hrvatskoj bilo Srba 12 odsto 1991. godine, a da ih je sada svega tri odsto.

U tom smislu navodi, da je i Kurtijev cilj da srpski narod svede na mali procenat kada njihovo pitanje zaštite nacionalne manjine ne podleže vrhunskim standardima, kada nemaju status manjine, već etničke grupe, što ne može da se institucionalizuje.

"Osnovna razlika je u tome da je Hrvatska bila nezavisna država i Srbi su trebali da imaju status nacionalne manjine - institucionalizovan, u tom smislu se i govori o planu Z4 i drugim aranžmanima. Kosovo nije nezavisna država i ne mogu se primeniti modeli", kaže Milivojević.

Dodaje da Kurti kada koristi hrvatska iskustva ima na umu primenu sile radi političkog rešenja uključujući i etničko čišćenje.

Kako naglašava, u tome ima razumevanja zapadnih centara moći jer su i Hrvati u ono vreme imali razumevanja za to i podršku i pomoć, a pošto priznaju Kosovo kao nezavisnu državu - Kurti ima razumevanja i podršku i pomoć za te modele i za tu vrstu rešavanja srpskog pitanja na Kosovu.

"Nečinjenje proizvodi isto dejstvo kao i činjenje, prema tome i nečinjenjem oni podržavaju nešto što je suprotno pravu, normama i standardima. Kurti izvodi protivpravne operacije, od prisilnih hapšenja, osuda, primene sile, pokušaja implementacija rešenja mimo prava i standarda kao što su izbori, gradonačelnici, policija, krši norme i standarde počev od Rezolucije 1244. Ovi koji na to ne reaguju čine isto tako da praktično ne da ima podršku, već saglasnost za tako nešto. Najveći problem kada o tome govorimo je što prvo Kfor ne poštuje svoj mandat, nepoštovanje Rezolucije 1244 je osnov delovanja Kurtija, ali i onih koji ga podržavaju", ukazuje Milivojević.

Podseća i naglašava da je ZSO jasno definisana Briselskim sporazumom i da je tema međunarondih sporazuma i garancije koje ima EU vezano za taj sporazum.

"Stvar je u primeni, a ne sa tim šta on sadrži. Najbitnije je poštovanje međunarodnog sporazuma, garancije i primena, kada je reč o ZSO to je jasno definisano i ako bi se primenilo onako kako treba to štiti srpski narod u onoj meri u kojoj je u ovoj fazi neophodno. To garantuje opstanak, normalan život i normalno političko i drugo delovanje srpskog naroda u 10 opština na KiM i na toj osnovi se može razgovarati posle o normalizaciji", navodi Milivojević.

Kada je reč o planu Z4, koji nije prihvaćen za Republiku Srpsku Krajinu, a koji je garantovao zajednicu 11 opština sa srpskom većinom koje bi uživale visoku autonomiju, sa većinom nadležnosti prebačenih sa vlade u Zagrebu na Knin i iza čijeg odbijanja su usledile operacije "Bljesak" i "Oluja", Milivojević kaže da je svojevremeno i plan Z4 bio pitanje garancija, ali da je teško iz iskustva poverovati da bi bio i primenjivan.

"U slučaju ZSO, nije potrebno poređenje ni sa čim, samo je pitanje da li postoji garancija da se ispoštuje jedan ugovor iza kojeg stoji EU kao garant, da se to implementira onako kako je predviđeno 2013. i 2015, ništa drugo. Ono kako je predviđeno sporazumom totalno menja sliku i ovo što imamo sada na Kosovu ne bismo imali da imamo ZSO i bio bi zaštićen srpski narod da može normalno da živi na tim prostorima. To bi bila jedina prava osnova da se razgovara o daljem političkom rešenju", naglašava. 

Ističe i da je postalo jasno kada se sada pogleda da je namera zapadnih centara moći i Prištine bio da se sporazum koji bi dao garancije srpskom narodu ne primeni.

Podseća i naglašava da deeskalacija za srpsku stranu predstavlja povlačenje svih policijskih snaga sa severa, bez izuzetka, stavljanje Kfora u funkciju, razvlašćivanje gradonačelnika i puštanje Srba koji su bespravno hapšeni.

"I na kraju ZSO na stolu - to je deeskalacija, vraćanje u prvobitno stanje i onda mogu da se vode razgovori o izborima, razgovori o dijalogu i normalizaciji tako da ovo povlačenje policije šta god značilo, ne znači mnogo, nije deeskalacija, a aranžmani Kurtija sa Lajčakom i drugima je druga stvar, ali nije deeskalacija", zaključuje Milivojević.

Nekadašnji ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije Živadin Jovanović ističe da nema nikakve sumnje da je osnovni cilj Prištine da u potpunosti očisti i protera preostale Srbe sa Kosova.

Kaže da je to evidentno u toku poslednje tri decenije.

"Albanski teroristi činili su sve da unesu u srpsku populaciju nesigurnost, neizvesnost i na toj osnovi i u bivšoj SFRJ i kasnije tokom bitisanja SRJ, ta strategija koja je dugoročna i koja je sastavni deo stvaranja još jedne albanske države na Balkanu, kao faze stvaranja 'velike Albanije', održava se do dana današnjeg. Nema nikakve sumnje da Priština ne samo da kopira iskustva Hrvatske iz perioda građanskog rata od 1991. do 1995. i kasnije, nego dobija i direktne savete iz Hrvatske koji su deo zajedničke antisrpske strategije, zajedničke strategije slabljenja srpskog faktora na Balkanu", naveo je Jovanović.

Naglašava da bi bilo pojednostavljeno ako bi se to posmatralo samo kao igra lokalnih faktora, igra ekstremnog nacionalizma ili neoustaštva u Hrvatskoj ili albanskih ekstremista.

Kako kaže, i iza jednih i drugih, kao i iznad snaga koje teže reviziji Dejtonskog sporazuma, stoje zapadni centri moći čija je zvanična strategija ekspanzija na istok.

"Sve što se dešava decenijama na Kosovu i Metohiji, što se dešavalo u Hrvatskoj, BiH, deo je upravo tih strategija zapadnih centara moći ekspanzije na istok i gospodarenja, odnosno potpune kontrole na Balkanu. U tom smislu postoje i dokumenti u Vašingtonu u kojima se eksplicitno kaže - 'onemogućiti Srbima da ikada više budu politički faktor na Blakanu'. To je integralni deo strategije koja se zove širenje NATO-a na istok", navodi Jovanović.

Kako navodi, što se tiče ponašanja zapadnih centara moći kada je reč sada o Prištini ili nekada u Hrvatskoj nema razlike jer "Kurtijevi poslodavci" smatraju da je Kosovo nezavisna država kao i svaka druga nezavisna država.

Ističe da etničko čišćenje Srba nije u Hrvatskoj počelo građanskim ratom, niti  na Kosovu za vreme agresije NATO pakta.

"Najmanje više decenija teče proces etničkog čišćenja Srba sa KiM, on s vremena na vreme oscilira, nekada je intenzivniji, nekada usporeniji, ali se neprikidno odvija. I pre aprilskih izbora, teklo je tiho etničko čišćenje Srba, nije bilo prekinuto, samo je ta strategija postala izrazitija sa prebacivanjem ROSU jedinica na sever", kaže Jovanović.

Prema njegovim rečima, to da Priština povlači 25 odsto svoje snage na severu Kosova je igra da se konsoliduje militarizacija Kosova.

"Nije važan procenat, ali važno je da su prisvojili mogućnost da budu vojno prisutni, da imaju vojne baze, da li će biti 100 odsto ili 75 odsto, nije bitno, ali je bitno što je na taj način preskočeno pitanje kako mogu kršiti Rezoluciju 12 44, kako mogu kršiti obećanje NATO da neće biti dugih cevi. To pitanje gotovo da više nije na dnevnom redu, sada treba svi da se radujemo što je Kurti postao fleksibilniji pa povlači 25 odsto. To je tipično anglosaksonska taktika navikavanja na nove stanje i stvaranje nove realnosti. Sada je nova realnost na severu Kosova koja može da se okarakteriše kao militarizacija i to je deo strategije etničkog čišćenja srpske nacije sa svoje teritorije", zaključuje Jovanović.