Kurti se setio Rezolucije 1244 UN, šta se to zbiva u Prištini?

Kosovski premijer Aljbin Kurti učinio je danas nešto što je od njega malo ko očekivao, pomenuo je primenu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i zapitao Kfor da li je možda bilo njenog kršenja prilikom jučerašnjeg hapšenja trojice kosovskih specijalaca od strane srpske policije. Hapšenje specijalaca dogodilo se na teritoriji opštine Raška, ali Kurti tvrdi da se sve desilo s kosovske strane administrativne linije, i iako ne nudi nikakve dokaze ljutito je izjavio da očekuje reakciju Kfora.

Po Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i Vojno-tehničkom sporazumu iz Kumanova, Kfor je jedina legitimna oružana formacija na Kosovu, zadužena da održava mir i bezbednost, ali ova misija i dalje odbija da preuzme kontrolu na severu, i pored toga što je kriza izazvana nasilnim akcijama Prištine, upadom specijalaca u opštinske zgrade, nametanjem nelegitimnih albanskih gradonačelnika i neosnovanim hapšenjima i prebijanjima Srba, ušla u treću nedelju, ukazuju sagovornici Kosovo onlajn.

Dodaju da je značaj mandata koji je Kforu dodeljen ovim dokumentima danas možda važniji nego ikad i poručuju da je krajnje vreme da iz političke centrale NATO i zapadnih centara moći stignu direktive da ova Misija preuzme kontrolu bezbednosti na severu.

Za sada je, napominju, Kfor manje-više imao ulogu "posmatrača" u poslednjoj krizi. Drži "u obruču" opštinske zgrade u koje su uz suzavac i pendreke upali kosovski specijalci kako bi nametnuli nelegalne gradonačelnike izabrane na izborima koje su Srbi bojkotovali i na kojima je izlaznost bila oko 3,5 odsto.

Dodaju i da su bez reakcije posmatrali hapšenja Srba, pa čak i poslednju akciju kosovske policije u Severnoj Mitrovici koja je sa dugim cevima držala slučajne prolaznike na nišanu dok su hapsili istaknutog soprtistu Miluna Milenkovića Luneta. 

Zvanični Beograd zatražio je od Kfora i međunarodne zajednice da sprovede istragu o slučaju, naglašavajući da će dostaviti sve dokaze da nije prekršena ni Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN ni Vojno-tehnički sporazum, jer su kosovski policajci uhapšeni duboko na teritoriji centralne Srbije u rejonu sela Gnjilica.

Analitičar Centra za društvenu stabilnost Nemanja Zavišić kaže za Kosovo onlajn da je "hapšenjem Kurtijevih terorista država Srbija pokazala pre svega ozbiljnost“.

"Srpska vojska i policija su u potpunosti spremne, sposobne i motivisane da izvrše svaki zadatak koji se pred njih stavi. Predsednik je rekao da će Kforu dostaviti dokaze da su se uhapšena lica nalazila na teritoriji centralne Srbije, gotovo dva kilometra od administrativne linije. Potpuno je jasno da se radi o ljudima koji su poslati na zadatak, odnosno u izviđanje položaja i kapaciteta naših snaga. To između ostalog dokazuje i oprema koja je tom prilikom nađena kod njih. U Kurtijeve besmislice o nekakvoj ‚otmici‘ na teritoriji pokrajine niko normalan ne može da poveruje, niti on pruža ijedan dokaz za te tvrdnje. O kakvom se ludilu na albanskoj strani radi pokazuje i to što se Kurti sada čak i poziva na Rezoluciju 1244, odnosno ukazuje na njeno kršenje od strane Beograda“, navodi Zavišić.

Dodaje da je „koliko god to licemerno zvučalo, ipak dobro čuti od Kurtija javno priznanje da je Rezolucija 1244 važeći međunarodno-pravni dokument“.

"Apelujem na Kfor da ga privoli da poštuje izvore prava na koje se i sam poziva“, kaže Zavišić.

On podseća da je po Rezoluciji 1244 Kfor jedina legalna oružana vojna sila na KiM, koja ima osnovni zadatak da osigura bezbednost svih građana u pokrajini.

"Taj mandat KFOR je dobio od Saveta bezbednosti UN i za njegovo izvršenje ima sve neophodne kapacitete na raspolaganju. Dakle, samo je pitanje političke odluke, odnosno postojanja ili nepostojanja volje da se suprotstave Kurtijevim teroristima i zaštite Srbe od nasilja. Pri tome, treba podsetiti da je predsednik Vučić krajem prošle godine uputio formalni zahtev da se omogući povratak dela naših oružanih snaga na prostor KiM, a što predviđa pomenuta Rezolucija 1244. Taj zahtev je nažalost odbijen, i shodno tome potpuno je jasno da je KFOR time preuzeo potpunu odgovornost za bezbednosnu situaciju u pokrajini“, navodi naš sagovornik.

Dramatična dešavanja na terenu kojima svedočimo poslednjih dana, ističe Zavišić, pokazala su da je Kfor u potpunosti pristrasan i da očigledno nema nameru da izvrši svoju misiju.

"Nažalost, činjenica je da smo mogli da vidimo čak i asistenciju međunarodnih snaga Kurtijevim teroristima u hapšenju i progonu Srba. Verbalne osude koje je Zapad upućivao prethodnih dana Kurtiju zaista deluju tragikomično. Dok on tuče, hapsi i drži ljude na nišanu, EU mu preti otkazivanjem sastanaka. Pri tome, čak te izjave uglavnom i ne budu propraćene aktivnostima na terenu, čime gube bilo kakvu realnu vrednost. Sve to nam govori da politički Zapad neće odustati od svog projekta stvaranja ‚države Kosovo‘ i da smo, kao i što je to neretko bio slučaj u istoriji, prepušteni sami sebi u ovoj borbi. Niko od nas ne može biti toliko naivan pa da veruje da Kurti sve ovo radi potpuno na svoju ruku“, smatra Zavišić.

Po njemu, u političkom smislu, zemlje Kvinte su najodgovornije za ova dešavanja.

"Imamo istu matricu već godinama. Aljbin Kurti najavi neke poteze, mi dobijemo garancije od Zapada da se to neće desiti i da će reagovati, a kada on povuče te poteze onda dobijamo samo verbalnu osudu. Očuvanje mira je ugroženo, a u rukama je država Kvinte. Odgovornost za očuvanje mira je na njima i koliko daleko će dozvoliti Kurtiju da ide“, kaže on.

I general-major u penziji Mitar Kovač kaže da je do sada Kfor jednostrano pristupao celoj krizi na severu Kosova i da je krajnje vreme da iz političke centrale NATO-a i zapadnih centara moći stignu drugačije postupanje misije, koja podseća on, ima o Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti jasan mandat obezbeđuje bezbednost i sigurnost na KiM.

"Mislim da bi poželjna situacija bila ta koja bi vratila Kfor u mandat i držala na snazi Rezoluciju 1244 u smislu zabrane boravka kosovskih bezbednosnih snaga i jedinica Rosu, pa i pripadnika paravojnih formacija koje se sve više javljaju na severu Kosova u civilu. Na taj način garantuju mir srpskom stanovništvu i mogu da stvore normalne uslove za formiranje srpskih institucija na severu i povratak srpskih predstavnika u sve organe vlasti. To bi bio željeni scenario", ocenio je Kovač.

Smatra da će Kfor zahtevati od centralnih vlasti na Kosovu da povuku sve snage koje nelegalno i nelegitimno borave na severu Kosova kako bi se sprečilo dalje uzurpiranje osnovnih demokratskih prava i sloboda srpskog stanovništva.

Međutim, upozorava da se, ukoliko Kfor nastavi da bude pristrasan prema Prištini, rizikuje eskalacija krize, jer Srbi nemaju drugog izbora nego da da se bore za svoja osnovna demokratska prava svim legitimnim sredstvima.

Na pitanje šta bi podstaklo Kfor da odmah reaguje, Kovač ističe da bi tome najpre doprinela promena stava Amerike i vodećih zemalja NATO-a prema prištinskim vlastima.

Samim tim bi se, ističe, dala instrukcija kroz institucije NATO-a i EU da se obuzda nelegitimno ponašanje Prištine i da se obuzda njihov teror nad srpskim stanovništvom.

"Nažalost, Kfor ne dobija čvrst i precizan stav od Nemačke, Francuske, Velike Britanije i taj mandat Kfora sada jeste u nekom smislu podrške vlasti u Prištini. Toleriše im se kao što im se i do sada sve tolerisalo. To je neka inercija odnosa NATO-a prema državi koju su stvorili 1999. godine. To je taj neki bolećiv odnos, bez obzira što se vlasti u Prištini ponašaju samovoljno", zaključio je Kovač.

Bivši dekan Fakulteta za bezbednost Radomir Milašinović rekao je za Kosovo onlajn da Kfor odbija da preuzme kontrolu bezbednosti na severu Kosova zato što nema samostalne ingerencije, već čeka uputstva i naređenja iz centrale.

On pojašnjava da se o Kforu ne može samo razmišljati u kontekstu situacije na terenu, već treba sagledati širu sliku koju kreiraju "neki iz centrale", odnosno NATO-a i SAD. Kfor je, kaže, do sada radio sve suprotno od onoga što je sadržano u dokumentu UN i međunarodne zajednice.

"Mi moramo biti spremni na sve. Oni koji upravljaju Kforom i nadgledaju bezbednosnu situaciju na Kosovu eksperimentisali su nama 1999. godine, a bojim se da je to slučaj i sada", kaže Milašinović.