Kurtijevo "povlačenje" sa severa: Da li je smanjenje prisustva policije za 25 odsto uvod u smirivanje tenzija?

Pristanak vlade premijera Aljbina Kurtija da krene sa smirivanjem tenzija na severu, tako što će za 25 odsto da smanji prisustvo policije u i oko opštinskih zgrada u Leposaviću, Zubinom Potoku i Zvečanu, a da nakon leta omogući nove lokalne izbore, samo je prividan korak ka deeskalaciji i još uvek ne garantuje ništa, smatraju sagovornici Kosovo onlajna.

Za analitičara Ognjena Karanovića i bivšeg šefa jugoslovenske diplomatije Vladislava Jovanovića jedini put ka normalizaciji na severu je potpuno povlačenje kosovskih snaga i povratak ispunjenju dogovora iz Briselskog sporazuma i to ključne tačke - formiranje Zajednice srpskih opština. Stručnjak za bezbednost iz Severne Mitrovice Veroljub Petronić ukazuje da ono što "nudi" Kurti nije ono što srpska zajednica traži od kosovskih institucija i da je u pitanju politički manevar.

Nakon sastanka koji su u Bratislavi u ponedeljak imali specijalni predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak i šef kosovskog pregovaračkog tima Besnik Bisljimi, a sa kog je poslata poruka da su dogovoreni koraci za deeskalaciju, sinoć se oglasila Vlada Kosova da je spremna da za "25 odsto smanji prisustvo policije u i oko opštinskih zgrada" u četiri opštine na severu. 

Takođe, naveli su da će Kosovska policija, sa Euleksom i Kforom, proceniti bezbednosnu situaciju po potrebi i posebno će da razmotri mogućnost daljeg smanjenja prisustva policije u i oko opštinskih zgrada. Uz to, Vlada Kosova podržava održavanje prevremenih izbora u četiri opštine na severu i to nakon letnje sezone.

Prema pisanju albanskih medija, koji se pozivaju na neimenovane izvore, Lajčak je pripremio plan za sprovođenje tri tačke koje vode ka deeskalaciji situacije na severu Kosova, i prema tom planu prvi korak bi trebalo da preduzme Priština, a on se odnosi na povlačenje policije iz zgrada u četiri opštine na severu, dok bi gradonačelnici trebalo privremeno da obavljaju dužnosti van opštinskih zgrada. Ono što je na Srbiji da uradi, prema tim saznanjima, je da obezbedi da se demonstranti koji su ispred opštinskih zgrada, povuku istovremeno sa odlaskom kosovske policije.

Predsednik Centra za društvenu stabilnost Ognjen Karanović kaže za Kosovo onlajn da, kakav god plan za deeskalaciju da je smišljen i dogovoren, nema dileme da je Kurti – na potezu. Dodaje da ova "ponuda" o povlačenju policije za 25 odsto - nije dovoljna da se smiri situacija.

"To ne znači ništa. Kada povučete 25 odsto i dalje ostaje značajna sila koja ima samo jedan zadatak na severu Kosova, a to je da sprovodi teror i strah među Srbima kako bi se konačno iselili. To je cilj Aljbina Kurtija". Mora da se povuče 100 odsto pripadnika kosovskih bezbednosnih snaga, oni nemaju šta da traže na severu. Na severu živi običan, unesrećen narod, čija je jedina krivica pred Kurtijem i onima koji ga podržavaju to što su Srbi ", upozorava Karanović.

Ukazuje da je Kurti odavno na potezu jer je, kako navodi, "lično generator kriza koje se dešava od kada je po drugi put preuzeo funkciju premijera".

"Pošto on od kreiranja kriza očigledno ne odustaje, najjednostavnije rešenje ili makar početak za smirivanje sadašnjih tenzija i eskalacija bilo bi smenjivanje Kurtija. Međutim, jasno je da na političkom Zapadu, bez obzira na njihove ograničene sankcije koje su uveli Prištini zbog odbijanja da deeskalira situaciju na severu, prema Prištine, očigledno za tim volje nema“, kaže Karanović.

On ukazuje da je poslednjih nedelja, sa raznih adresa, stigao niz predloga za deeskalaciju situacije i da to postaje komplikovano za praćenje.

"Predloge ili segmente nekakvog mogućeg sporazuma o deeskalacije na severu iznosili su visoki predstavnik EU Đuzep Borelj, Lajčak, emisar SAD Gabrijel Eskobar, sam Kurti. A, op meni, najbolje bi bilo vratiti se postojećim dokumentima, koji imaju karakter međunarodnih ugovora, zato što su sklapani sa EU ili sa SAD u proteklih 10 godina. Takođe, imamo i dokumenta koja su ozakonjeni i od strane Srbije, ali i od Ujedinjenih nacija. Dakle, najjednostavnije bi bilo prvo vratiti se Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, pa posle toga Briselskom sporazumu gde jasno stoji obaveza Prištine da na severu Kosova bude uspostavljena srpska administracija koja bi bila uokvirena Zajednicom srpskih opština. To je nešto što je u ovom trenutku optimalno rešenje ne samo za deeskalaciju sadašnjih prilika, nego i za stabilnost dugoročno“, navodi naš sagovornik.

Ukazuje da je, dakle, nisu potrebni nikakvi novi predlozi, nego je potrebno da Prištini ispuni ono na šta obavezala u protekloj deceniji.

"To je dobar put za deeskalaciju. Ukoliko bismo primenili Briselski sporazum, ne bismo imali nikakvu eskalaciju prilika. Jer, postoje četiri opštine na severu i šest sa srpskom većinom u drugim delovima KiM koje bi bile deo ZSO. I srpsko stanovništvo na KiM bi dobilo visok stepen zaštite života i imovine. A ZSO bi bila i institucionalna veza između Srba na Kosovu i države Srbije“, ističe Karanović.

Kada je reč o statusu Kosova, on ukazuje da je to pitanje za Srbiju rešeno, "neće priznati nelegalnu nezavisnost, na to mogu da zaborave i u Prištini i na Zapadu".

"Zemlje Kvinte vrše pritisak na Srbiju da se kosovsko pitanje reši priznanjem. Ako će kretati od te tačke, od tog maksimalističkog pristupa, onda se bojim da bilo kakav sporazum tu nije moguć. Bio bi dobar put i za Lajčaka i za Borelja da se odustane od maksimalističkih zahteva prema Beogradu i da imaju razumne zahteve prema Prištini. A to je da ih pritisnu da prestanu da terorišu goloruki narod, da prestanu da šalju specijalne snage na sever, da puste zarobljene Srbe koji su postali taoci terorističkog režima. I onda nikakve eskalacije neće biti i moći će da se razgovara o svim otvorenim pitanjima“, zaključuje Karanović.

Kada je reč o ponavljanju lokalnih izbora na severu, on smatra da to treba uraditi, ali tek kada se sve kosovske snage povuku.

"Ne mogu se izbori održavati pod pretnjom represivne sile nekakvih specijalnih snaga za koje niko ne zna zašto su one na severu. Izbori da, ali kada se svi povuku i kada uhapšeni Srbi budu pušteni. To je deeskalacija", ukazuje on.

Diplomata u penziji Vladislav Jovanović kaže za Kosovo onlajn da bi prvi i pravi korak ka deeskalaciji bio samo potpuno povlačenje specijalne kosovske policije sa severa, a kako ukazuje, nije smelo ni da se dozvoli da oni tamo budu.

"Ovo što sad nudi Kurti, nije dovoljno, to je po meni palijativno. Ono što stvara atmosferu nesigurnosti i straha i proizvodi povremene incidente je nedozvoljeno prisustvo specijalnih snaga Prištine na severu. To nije u nadležnosti bilo koje paralelne vlasti sem Kfora, koji je odgovoran za bezbednost", kaže Jovanović.

Podseća da Rezolucija 1244 daje puno ovlašćenje Kforu, koji je po toj Rezoluciji jedini odgovoran za očuvanje mira i bezbednosti i za garantovanje da se tamo ništa loše neće dešavati, ali ukazuje da je Kfor pod uticajem SAD koji je njegov rodonačelnik, dopustio da se lokalne policijske i nekakve oružane snage pojave na severu.

"I ne samo da počnu da se kreću po severu, već tamo stvaraju baze i uznemiravaju Srbe sa puškama na gotovs bez ikakve potrebe, nekoga rane, nekoga uhapse i sve to stvara uzavrelu atmosferu nesigurnosti, nepoverenja i straha kod Srba. To je deo strategije etničkog čišćenja zamišljene da se završi kao ‘Oluja’ u Hrvatskoj, ali bez neophodne upotrebe vojne sile kao tamo jer je dovoljno da sve proključa i da se stvori situacija da Srbi shvate da im tamo ‘nije mesto’ i da napuste Kosovo, pa će stvar da bude 'u redu'”, kaže Jovanović.

On dodaje da Zapad na sve to gleda nezainteresovano jer je njegov cilj da Kosovo bude potpuno “samostalni dragulj u njihovim rukama” i da na njemu nema “uznemiravajućih elemenata a koji za njih mogu biti samo Srbi”.

Jovanović kaže da ako dođe do hitne sednice Saveta bezbednosti koju bi, kako je najavljeno, zatražio Beograd, da Kfor tamo mora bar delimično da se nađe “na optuženičkoj klupi” jer nije izvršio svoje obaveze iz Rezolucije 1244.

“Rezolucija je morala da bude ispunjena do poslednjeg slova, a ispunjena je samo u delu u kom odgovara Albancima”, smatra Jovanović.  

On smatra da je jedini pravi put ka deeskalaciji da se sever Kosova u potpunosti oslobodi svakog "ozbiljnijeg oružanog prisustva Prištine".

"Tamo treba da bude eventualno policija i to isključivo u dogovoru sa Srbima. I da se onda u toj atmosferi raspišu izbori. Sve drugo je delimično i sadrži da bude tokom izvršavanja sabotirano. Delimično povlačenja koje najavljuje Kurti, uvek može da bude toplo-hladno, malo povlačenje, malo vraćanje. S druge strane, to nije dovoljno da razuveri Srbe na severu da će zaista da se vrati normalna atmosfera i uslova za razgovor o daljim stepenima normalizacije. Mislim da na ovaj način Kurti eskivira ono što treba da uradi", zaključuje Jovanović. 

Stručnjak za bezbednost Veroljub Petronić iz Severne Mitrovice ističe da Kurtijevo "povlačenje" sa severa nije nikakav uvod u deeskalaciju već samo akt da pokaže kako navodno ima dobru volju.

"Povlačenje 25 odsto policije sa severa ne znači ništa. To nije nijedan mali deo onoga što srpska zajednica traži od kosovskih institucija. Kao što se brzo može povući 25 odsto policije isto tako se 50 odsto može još brže vratiti. Mislim da je ovo Kurtijev politički manevar da pokaže samo deklarativno da ima volju da se izvrši deeskalacija", navodi on.

Na pitanje da li će srpska zajednica pristati na ove Kurtijeve poteze i da li je to dovoljno, Petronić kaže da srpsku zajednicu odavno niko ništa ne pita.

"Iako kosovske institucije tvrde da im je bitno mišljenje srpske zajednice, mislim da je to samo deklarativno. Da ih stvarno interesuje šta Srbi misle ponašali bi se drugačije i uvažili bi mnoge zahteve koje srpska zajednica ima. Kada je reč o novim izborima na severu, znalo se da se moraju održati, tako da je Kurti to iskoristio samo kao kupovinu vremena da bi na kraju ispalo kako je on taj koji je doprineo da se cela kriza pozitivno reši", kaže Petronić.