Lajčakov januarski rok: Može li 2024. da bude presudna za dijalog Beograda i Prištine?

Evropski zvaničnici, sudeći bar prema porukama koje šalju poslednjih dana, u narednu godinu ulaze puni očekivanja za "proboj" u dijalogu Srbije i Kosova, postavljaju se ambiciozni rokovi, ali situacija na terenu i dalje ne ide na ruku ovakvom optimizmu u Briselu. Da se Evropskoj uniji i SAD žuri da ostvari opipljiv rezultat jer ulaze u neizvesnu izbornu godinu nemaju dilemu ni sagovornici Kosovo onlajn, ali se postavlja pitanje koliko su realne prognoze evropskog emisara Miroslava Lajčaka da se u januaru formalizuje Sporazum o putu normalizacije, a zatim i suštinski odblokira i pokrene dijalog.

Pogotovo imajući u vidu da vlada u Prištini i kosovski premijer Aljbin Kurti i dalje nisu povukli nijedan značajnije potez koji bi vodio ka deblokadi pregovora i smirivanju situacije, ni po pitanju izbora na severu,  ni oko formiranja Zajednice srpskih opština, što je obaveza albanske strane duže od decenije. 

Štaviše, i posle poruka Lajčaka da je ZSO zakonska obaveza Kosova i isticanja da statut Zajednice nije potrebno da parafira Srbija, jer je to "unutrašnje kosovsko pitanje", Kurti je nastavio u svom stilu uslovljavanja. Kosovski premijer odgovorio je Lajčaku da je "spreman da naredne godine napiše nacrt statuta zajedno sa svojim ministrima za zajednice i povratak i lokalnu samoupravu Nenadom Rašićem i Eljbertom Krasnićijem". 

Ubrzo je usledila i reakcija Evropske unije, odakle su poručili da je Kosovo već imalo priliku da uradi ono što Kurti sada nudi. Odnosno, da je, kako su naveli, nacrt statuta ZSO, koji su njeni predstavnici predstavili 21. oktobra, najbolji mogući, te da je Kosovo moglo to samostalno da napiše u proteklih 10 godina.

"U ovoj poodmakloj fazi procesa u kojoj se očekuje da uskoro počne uspostavljanje Zajednice, Kosovo je pozvano da da svoje komentare i sugestije na nacrt“, saopštila je EU.

S druge strane, kosovski Srbi i Beograd povukli su, sa svoje strane, nekoliko poteza u pravcu deblokade dijaloga i smirivanja situacije. Građani četiri opštine na severu pokrenuli su inicijativu za sprovođenje peticije za smenu nelegitmnih albanskih gradonačelnika izabranih na aprilskim izborima koje su Srbi bojkotovali i na kojima je izlaznost bila nešto iznad tri odsto. Takođe, Vlada Srbije donela je odluku da od 1. januara dozvoli slobodu kretanja svim vozilima sa Kosova, uključujući i onima sa RKS tablicama, koje su zbog odluka Prištine u velikom broju primorani da koriste i Srbi sa Kosova.

I na to je Kurti imao uslovljavajući odgovor - da će Priština priznati registarske tablice Srbije kada se uveri da se sprovodi odluka o RKS tablicama.   

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković reagovao je na Kurtijeve izjave o nacrtu statuta ZSO ukazujući da "on uporno pokušava da za neuspehe u dijalogu okrivi Beograd, služeći se zamenom teza i obmanjivanjem javnosti kako bi prikrio činjenicu da Priština krši sve moguće dogovore i sporazume postignute u Briselu i ruši svaki pokušaj normalizacije odnosa sa Srbijom".

Za ambasadora Srbije u SAD Marka Đurića nema dileme da 2024. godina neće biti laka, ali on za Kosovo onlajn ukazuje da, iz perspektive nekoga "ko sedi i posmatra prilike iz Vašingtona ima utisak da ćemo tu imati partnere za očuvanje stabilnosti u regionu".

"Pored različitih pogleda na pitanje Kosova i Metohije, koje je za nas sastavni deo Srbije a za njih nezavisna država, mislim da delimo zajednički interes očuvanja stabilnosti", naveo je Đurić.

Ističe da će će i u narednoj godini prioritet države, kada je reč o Kosovu, biti očuvanje opstanka srpskog naroda i njegove egzistencije, kao najsnažnijeg čuvara srpskih interesa, dodajući da je važno i da se upravo iz Amerike nastavi pritisak na vladu Aljbina Kurtija zbog nepoštovanja sporazuma, uz zahtev za racionalnim i mirnim pristupom rešavanju odnosa Beograda i Prištine.

"Srbija je suočena sa brojim, decenijama gomilanim, izazovima na KiM. Od prioritetnog značaja je da sačuvamo opstanak i egzistenciju – materijalnu, bezbednosnu i svaku drugu, našeg naroda na KiM, jer je on zapravo najsnažniji i najverniji čuvar srpskih interesa u južnoj pokrajini", rekao je Đurić.

Podseća da je Srbija u veoma teškim okolnostima, rata u okruženju i međunarodnih turbulencija, pored ekstremističkog režima u Prištini, nastavila da im pruža podršku.

Na pitanje da li bi kosovski premijer mogao da iskoristi "vakuum moći" zbog izbora u EU i SAD koji slede u narednoj godini za dodatne jednostrane poteze, Đurić napominje da je važno da se iz SAD nastavi pritisak na Kurtijevu vladu zbog nepoštovanja ne samo postojećih sporazuma, nego i bazičnih demokratskih načela i normi.

Konstatuje da Kosovo nije demokratija, već je pod upravom etnonacionaliste čiji je glavni cilj smanjenje uticaja Srba i eliminacija srpskog faktora iz političkog života na Kosovu.

"To je dokazao uklanjanjem Srba iz centralih institicija, gde je ignorisao postojanje Srpske liste, eliminacijom mogućnosti Srba da upravljaju opštinama u kojima čine većinu, kao i njihovom marginalizacijom iz policije, sistema bezbednosti, te ogoljnom represijom koja je dovela do toga da danas, po podacima advokata Nebojše Vlajića, imamo više od 70 Srba utamničenih u Kurtijevim kazamatima", nabrojao je Đurić.

Podseća i na činjenicu da punu godinu srpska roba, samo zato što je - srpska, ne može da uđe na Kosovo, ali i dodaje da to ne bi trebalo da čudi s obzirom na to da su ljudi Aljbina Kurtija i Dželjalja Svečlje poznati po napadima, prevrtanju vozila Euleksa, ali i kamiona sa tovarom "Koka-kole", 2016. godine, samo zato što je proizvedena Zemunu.

"Reč je o ekstremistima i fanaticima u političkom smislu, od kojih vrlo malo dobrog možemo da očekujemo", podvukao je ambasador Srbije.

Zato je, kaže, važno da se iz SAD u 2024. godini konzistentno održi zahtev za normalnim, racionalnim, mirnim pristupom rešavanju odnosa Beograda i Prištine.

"Da se insistira na tome da sporazumi budu poštovani, da ljudska i bezbednosna prava Srba na KiM ne budu dalje gažena. To je ključni preduslov za očuvanje stabilnosti i verujem da, bez obzira na razlike oko statusa, možemo za tako nešto da tražimo partnera i u nekim od zemalja koje su priznale Kosovo i podržale ga, uključujući i SAD", poručio je Đurić.

Na pitanje kakvu godinu očekuje, s obzirom na da slede izbori u SAD i EU, odgovara da je 2024. godina velikih izazova i turbulencija na međunarodnom planu, godina borbe za izgradnju drugačijeg poretka iz mnogo centara globalne moći i uticaja, ali i za očuvanje i jačanje postojećih pozicija iz drugih centara…

Ukazuje da je u takvoj situaciji za Srbiju od izuzetnog značaja da ima, pre svega,  jasnu sliku o dešavanjiam u svetu, kako bi najviše državno rukovodstvo i institucije mogle pravilno da planiraju svoje poteze.

Srbija je, primećuje, uspela i u energetskoj i drugim vitalno značajnim sferama, od stabilnosti snabdevanja do stabilnosti valute i nastavka priliva stranih direktnih investicija, i to u uslovima gotovo neposrednog ratnog okruženja, da nastavi sa konzistentnom politikom.

Zato će, kaže, zadatak svih koji predstavljaju Srbiju na međunarodnoj sceni biti da i u narednom periodu nastave da grade mreže uticaja koje treba da unapređuju poziciju zemlje.

"Ono što je sigurno, Srbija će nastaviti da vodi racionalnu i odgovornu politiku pružene ruke i izgradnje prijateljstava, u SAD, a uveren sam i na mnogim drugim mestima u svetu, jer vodi samostalnu, suverenu, izbalansiranu spoljnu politiku. Zato nemam sumnju da ćemo moći da očekujemo da, bez obzira na teške globalne turbulencije i probleme, i narednu godinu zaključimo sa uspehom", rekao je ambasador Đurić.

Koordinator radne grupe Nacionalnog konventa Evropske unije za poglavlje 35 Dragiša Mijačić kaže da će 2024. godina biti zahtevna godina kada je reč o dijalogu Srbije i Kosova, jer je puno otvorenih pitanja i puno šumova u komunikaciji, bilo da oni dolaze iz Prištine ili Beograda.

Govoreći o tome šta se može očekivati u nastavku pregovora Beograda i Prištine, s obzirom na poruke Lajčaka da je januar rok za formalizaciju Sporazuma o putu normalizacije, a najavljuje se i izmena poglavlja 35 u koji bi se unele obaveze dogovora postignutog u Ohridu, Mijačić veruje da će i Beograd i Priština ići ka odlaganju procesa.

"Obe strane nastaviće da se nadaju da će se izbori u Americi, a i u EU, rezultirati upravo onako kako oni to budu priželjkivali, a na način da će to nešto doprineti u značajnoj meri njihovim pozicijama u okviru dijaloga. Tako da će ova godina biti verovatno još jedna izuzetno nestabilna godina kada je reč o procesu normalizacije", kaže Mijačić za Kosovo onlajn.

Ističe da je u ovom trenutku najvažnije da se sačuva mir, prisebnost i ljudski životi.

"A prosto taj tok normalizacije će ići onako kako smo to videli u ovoj godini, a to znači vrlo malo koraka i puno pritisaka", navodi Mijačić.

On se osvrnuo i na poruke kosovskog premijera Aljbina Kurtija, koji je na izjavu Lajčaka da je Zajednica srpskih opština zakonska obaveza Kosova i da nije potrebno da Beograd parafira statut ZSO, jer je to "interni dokument Kosova", odgovorio da je spreman da napiše svoju verziju statuta sa svojim ministima za zajednice i povratak i lokalnu samoupravu, Nenadom Rašićem i Eljbertom Krasnićijem.

"To što Kurti hoće da piše statut ZSO sa svojim ministrima, to zaista ne stoji. Evropska unija je ponudila model ovog dokumenta o kojem su se izjasnile obe strane, o kojem se veoma aktivno pregovara. Ta Kurtijeva izjava, ima pre za cilj stvaranje nekakve kakofonije u javnosti nego što na bilo kakav način doprinosi procesu dijaloga i normalizacije", ističe Mijačić.

Sa druge strane, ukazuje, i Beograd ima određene izjave kada je reč o prihvatanju Sporazuma o normalizaciji i poglavlju 35 pregovora sa EU, koje se odnosi na Kosovo. 

"Ta stvar je dogovorena već u Ohridu, operacionalizacija tih odredbi će doći u januaru, upravo ono što je najavio Lajčak. Tako da tu ni jedna i druga strana neće moći da utiču, to će prosto biti sastavni deo odluke Evropske komisije i Evropskog saveta na koju ni Srbija ni Kosovo neće moći da utiču", napominje naš sagovornik. 

Naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu Aleksandar Mitić veruje da nije nemoguće da se posle januara odblokira dijalog Srbije i Kosova jer se Evropskoj uniji žuri, ali ukazuje da je pitanje šta Beograd može da dobije od ovog procesa, ako se, kako kaže, nastavi sa metodom izazivanja hibridnih kriza i pritisaka da srpska strana pravi ustupke. 

Mitić smatra da je Lajčakov rok da se u januaru formalizuje Sporazum o putu normalizacije - apsolutno nerealan, zbog, kako kaže, i samim praznika koji slede i zbog činjenice da ćemo tek videti kakva će biti reakcija Prištine na ustupke koje je Beograd učinio prethodnih dana, a koji su, navodi, izuzetno bolni. 

"Naravno, Evropskoj uniji se žuri, ona stvara jednu veštačku hitnost zato što ulazi u izbornu godinu koja je vrlo neprijatna za nju. Znamo da je 2024. godina značajnih izbora, naravno u SAD, ali i u EU, za Evropski parlament, na kojima se očekuje da ojačaju snage koje su mnogo skeptičnije prema tzv. državnosti Kosova. Dakle, vreme ne radi za EU, ne radi za Evropsku komisiju, ne radi u neku ruku ni za albansku stvar na Kosovu", navodi Mitić za Kosovo onlajn.  

Dodaje da su i zbog toga ovi pokušaji da se korak po korak Begrad tera da defakto priznaje određene elemente državnosti Kosova. 

"To je jedan proces, metoda koja je do sada Kurtiju i Kvinti izuzetno dobro funkcionisala. Oni su izazivali razne krize u poslednje dve godine kako bi došli do ovog trenutka da, eto, na kraju se i priznaju tablice RKS. Oni mogu da kažu da je to metoda koja se do sada pokazala kao uspešna - izazivanje hibridnih kriza i nakon toga, praktično, zahtev Beogradu da pod pritiskom odustane od nekih od svojih 'crvenih linija", smatra naš sagovornik.

Ukoliko se nastavi sa tom metodom, Mitić ne vidi neki posebno optimističan scenario ni za Beograd.

"Beograd mora da podvuče zaista 'crvene linije', da znamo gde su one i da li će ove metode koje su korišćene prethodne dve godine, a i ranije, nastaviti da deluju na štetu Beograda i kosovskih srba", zaključuje on. 

Dodaje da nije nemoguće da dođe do odblokiravanja samog dijaloga.

"Nakon svih ovih dešavanja sigurno je da će biti i neki određeni pritisak na Prištinu da i se makar formalno vrati dijalogu. Glavno pitanje je šta Beograd dobija od svega toga. Ukoliko se nastavi ovim metodama i ovim ritmom i ovakvom agendom dijaloga, ne vidim neku posebnu poentu da Beograd učestvuje u jednom takvom procesu", kaže Mitić.

Analitičar iz Prištine Škeljzen Maljići očekuje da će se proces dijaloga Kosova i Srbije nakon januara sledeće godine nastaviti, što bi, kako ocenjuje, bio pozitivan scenario, i smatra da su Brisel i Vašington pronašli formulu da odblokiraju pregovore.

"Može se očekivati da će se proces nastaviti, i to malo intenzivnije. Nova mera Vlade Srbije da od 1. januara dozvoli ulazak u Srbiju sa kosovskim tablicama je vrsta najave da će neki se neki sporazumi primeniti. Očekujem da će početi da se primenjuje Ohridski sporazum i onaj deo implementacije o kome je, izgleda, u međuvremenu pregovarano, šta će se prvo, a šta drugo primeniti. To je pozitivni scenario", kaže Maljići za Kosovo onlajn.

Nastavlja da, sa druge strane, poslednje tri-četiri godine imamo blokadu, jer se, kako kaže, nije prelazilo na suštinu, odnosno "temeljni ugovor oko statusa".

"Kompromis sa francusko-nemačkim predlogom je takav da Srbija nije u obavezi da bilo šta potpisuje, ne mora da menja ni Ustav ni da prizna Kosovo, ali ga priznaje defakto, jer neće praviti smetnje za posoše, dokumenta... Po ovom predlogu može da se ide dalji, ali da li će kosovska strana da pravi smetnje videćemo, Kurti je sada ublažio retoriku, kaže da će sam da pripremi nacrt statuta Zajednice srpskih opština", rekao je Maljići.

On očekuje da će se do marta proces dijaloga pokrenuti, ali da je zbog čitave situacije u Srbiji, ali i na Kosovu, nepredvidivo na koji će to način biti.

Kako je naveo, vlast u Srbiji odlukom da dozvoli promet automobilla sa RKS tablicama pokazala je spremnost za primenu sporazuma, ali da ostaje da se vidi šta će kosovski premijer Aljbin Kurti da uradi, jer je i on počeo da "sedi na dve-tri stolice".

"Briselska administracija, u saradnji sa američkom, našla je neku formulu. Sada kažu da nije potreban ni potpis, već da samo treba da se implementira dogovoreno, neki znaci pokazuju da se ide u tom pravcu, a da li će naći mehanizam da odblokira dijalog to ćemo videti. Uglavnom se sumnja i u Vučića i u Kurtija da će pokušati da urade nešto po tom pitanju. Što se tiče posrednika u dijalogu, oni tvrde da je sve gotovo", dodao je Maljići.

Na pitanje koliko je realan rok koji je izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak dao za formalizaciju Sporazuma o putu normalizacije, odnosno da ro bude do kraja januara, Maljići kaže da je taj vremenski period optimalan.

"Rokovi jesu realni, i mogu da se ubrazuju. Čuo sam da je Kurti rekao da je moguće u martu da se sve finalizuje. Dakle rokovi jesu realni, ali i nisu, jer su političari nepredvidivi, a situacija je takva da nas očekuju izbori u SAD i EU tokom naredne godine. Proces dijaloga će morati da se završi pre toga, i nadam se da će doći do toga. Ako se ipak ne  završi do tada, može doći do neke nove situacije kada će svi sporazumi morati da sačekaju", zaključio je Maljići.