Lideri regiona sa predstavnicima EU i SAD u Skoplju: Na stolu paket od šest milijardi evra i dijalog Beograda i Prištine

Zapadni Balkan - ilustracija
Izvor: RTK

Posle dva meseca od kako je lansiran ambiciozni Plan Evropske unije za rast Zapadnog Balkana, "težak" šest milijardi evra, lideri regiona okupiće se sutra u Skoplju da zajedno sa predstavnicima Brisela i Vašingtona naprave prvi presek šta je do sada štiklirano sa dugačke liste zahteva koji su preduslov za pristup ovom finansijskom paketu. Za Beograd i Prištinu, ukazuju sagovorici Kosovo onlajn, na sastancima u Severnoj Makedoniji, kojim će osim evropskih zvaničnika, kako je najavljeno, prisustvovati i pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Džejms O'Brajan, pažljivo će biti odmereno šta je svaka od strana uradila u prethodnom periodu kako bi se otkočio dijalog i napravio pomak u normalizaciji.

Analitičari iz Beograda, Prištine, Skoplja i Tirane ukazuju i da je izvesno da će zajednička poruka zvaničnika EU i SAD biti da svi postignuti dogovori moraju da se implementiraju i ponovljen jasan stav da će pitanje normalizacije biti među ključnim merilima kada se bude odlučivalo koliko novca će im sledovati iz razvojnog paketa EU. Međutim, nisu optimisti da će pritisci koje očekuju da će EU i SAD pojačati prema Beogradu i Prištini dati rezultate, već je, po njima, izvesniji nastavak statusa kvo u dijalogu.

Domaćin sastanka u Skoplju je makedonski premijer Dimitar Kovačevski, a pozive su dobili i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti. Na sastanku će učestvovati generalni direktor Evropske komisije Gert Jan Kopman i Džejms O'Brajan, kao i premijeri Albanije i Crne Gore, Edi Rama i Milojko Spajić, i ministar finansija i trezora u Savetu ministara BiH Srđan Amidžić. U Skoplje su pozvani i predstavnici regionalnih organizacija, Saveta za regionalnu saradnju, Cefte i Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana 6, USAID-a i drugih međunarodnih finansijskih institucija.

Sastanci u Skoplju održavaju se u atmosferi podignute zabrinutosti među Srbima na Kosovu ali i kod zvaničnog Beograda, zbog najava iz Prištine da će od 1. februara biti ukinut platni promet sa Srbijom. Nameru da se protera dinar sa Kosova ocenjuju kao još jedan pokušaj da se ionako težak život Srba dodatno zakomplikuje i da ih ne bude više na Kosovu. 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je o ovim problemima razgovarao i sa brojnim svetskim liderima na marginama Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, a razgovori će se nastaviti i u Skoplju. 

Politikolog Vuk Velebit kaže da je bitno razumevanje konteksta u kojem se dešava sastanak lidera regiona sa predstavnicima SAD i EU u Skoplju povodom briselskog Plana rasta za Zapadni Balkan  jer, kako ukazuje, postoji jedna hitnost, i kod evropske i kod američke administracije, da se postigne neki napredak u dijalogu.

"Ove godine imamo izbore i u Americi i u Evropi i ta lista stvari koja je neophodna da se uradi se povećava. Mislim da će zbog toga postojati i veći pritisak na naš region da se neke stvari završe. Ne verujem da ćemo svedočiti bilo kakvoj promeni, mislim da će se više održavati status kvo. Prvo, način na koji je to zamišljeno da se reši - nisam siguran da je moguć. Drugo, u Prištini postoji jedno suštinsko nerazumevanje i nespremnost na bilo kakvu vrstu kompromisa ili poštovanja i razumevanja srpske pozicije", kaže Velebit za Kosovo onlajn.

Nastavlja da kada se pogleda kako Srbi na Kosovu žive, kakav je položaj njihovih ljudskih i religijskih prava, to onemogućava da se kreira bilo kakva atmosfera normalnosti.

"Mislim da je EU pokazala jedno odsustvo kapaciteta da se bavi ovim pitanjem i zbog toga imamo sve veću uključenost američke strane koja ipak ima za nijansu više razumevanja za srpske pozicije u odnosu na EU", navodi on.

Velebit, koji je i izvršni direktor "Pupin inicijative", ne očekuje da se na sastanku u Skoplju, na kojem je najavljeno i prisustvo O'Brajana, bilo šta krucijalno desi.

"Mislim da će to biti samo još jedan sastanak. Imali smo u Davosu i sastanak predsednika Srbije sa Džejmsom O'Brajanom i Miroslavom Lajčakom, oni su održali sastanke i sa prištinskom stranom. Za Zapad je ključno da ovde ne budu tenzije koje mogu da dovedu do nekih sukoba. U ovom trenutku više deluje kao da i jednoj i drugoj strani odgovara status kvo i neka vrsta stabilnosti, kakve-takve, samo da ne bude nekih sukoba i situacija kojima smo svedočili protekle godine", ističe Velebit.

Kada je reč o atmosferi uoči sastanka u Skoplju, s obzirom na to da Priština najavljuje ukidanje platnog prometa u dinarima, Velebit kaže da bi voleo da vidi veći pritisak na kosovskog premijera Aljbina Kurtija zbog svih stvari koje radi, odnosno ne radi.

"Prištinska administracija i dalje je pod sankcijama EU koje su uvedene prošle godine, nisam siguran da će se od njih odustati dok se ne formira Zajednica srpskih opština. I ono što očekujem jeste veći pritisak na Kurtija povodom formiranja ZSO i to je i američka administracija nekoliko puta i ponovila u prethodnom periodu", smatra Velebit.

Govoreći o evropskom paketu od šest milijardi evra pomoći za Zapadni Balkan, Velebit je stava da je za EU važno da pošalje signale da joj je ovaj region i dalje bitan i da ga žele kao deo Unije, iako ne veruje da će tu biti velikih pomaka.

"Paket, ne samo finansijske pomoći nego i strateškog pozicioniranja ovog regiona u odnosu na EU i SAD, bitan je zato što ako se region Zapadnog Balkana razvija, ako se povezuje, ako mi više sarađujemo međusobno, to onda znači veću stabilnost. I na taj način se rešavaju neki problemi eskalacija i potencijalnih sukoba. Mislim da Srbija ima mogućnost da se kao zemlja inovacija, gde se razvija IT sektor, pozicionira kao glavni partner SAD na ovim prostorima", ističe politikolog. 

Na sastanku u Skoplju biće poslata poruka da da su potrebni ozbiljni reformski procesi za korišćenje sredstava iz paketa EU vrednog šest milijardi evra, a Beogradu i Prištini dodatno ukazano da će za njih ključno merilo biti implementacija postignutrih sporazuma, smatra Miloš Pavković, iz Centra za evropske politike.

"Verovatno će biti poslata poruka da je Plan rasta za Zapadni Balkan živ, da se on operacionalizuje, a liderima ukazano da je neophodno da se ozbiljnije dohvate reformi, da ih ozbiljnije shvate u oblastima koje su predviđene ovim planom kako bi i sredstva bila dostupna. Podsetiću, ono što je jako bitno kod ovog plana to je da su sredstva uslovljena napretkom u reformama, tako da ukoliko ne bude bilo reformskog procesa neće biti ni pristupa sredstvima za državu koja ne poštuje reformsku agendu", ističe Pavković za Kosovo onlajn.

Beogradu i Prištini, dodaje, biće poslata jasna poruka da je neophodan i napredak u samom dijalogu i procesu normalizacije kako bi ova sredstva bila dostupna dvema vladama. 

"Kada pričamo o dijalogu Beograda i Prištine, 2023. je bila godina velikih uspona i padova, imali smo prvo Sporazum o normalizaciji koji je postignut u februaru, a onda gomilu tenzija i kritičnih situacija, od barikada, protesta, hapšenja, do Banjske. Tako da je EU, posrednik u dijalogu Miroslav Lajčak, pre svega, delovao kao neki vatrogasac koji gasi požare, a nije bilo puno prostora za napredak u procesu dijaloga i normalizacije. Sada je akcenat na primeni dogovorenog i pošto su se tenzije smirile ili barem tako deluje, da se krene u implementaciju i napredak u samom dijalogu. Očekujem da će to biti poruka EU, da se ide u implementaciju Sporazuma o normalizaciji", kaže Pavković. 

Analitičar iz Prištine Artan Muhadžiri kaže za Kosovo onlajn da je sastanak lidera regiona u Skoplju veoma važan jer dolazi u vrlo specifičnom trenutku kada je dijalog blokiran. Muhadžiri očekuje jače pritiske na Vučića i Kurtija kako bi bili konstruktivniji.

"Mislim da je ovaj sastanak dobrodošao kako bi se izvršio jači pritisak na Kurtija i Vučića da budu konstruktivniji, jer smo u poslednjoj godini videli da su lideri Kosova i Srbije bili mnogo više politički destruktivni nego konstruktivni. Sada će ovaj pritisak, pogotovo uz prisustvo Džejmsa O'Brajana, biti veoma velik, a posebno s obzirom na pomenutih šest milijardi evra pomoći. To će pojačati pritisak i na unutrašnjem nivou, i na Kosovu i u Srbiji, kako bi lideri nastavili sa kvalitativnijim pristupom", smatra Muhadžiri.

Ističe da je najvažnija stvar za EU i SAD da Kosovo i Srbija budu na istom geopolitičkom i geostrateškom putu.

"Postoji jasna ideja Zapada, EU i SAD, da se postigne konačni, istorijski sporazum između Kosova i Srbije, jer je to najbolja stvar za Kosovo i Srbiju. Bez ovog sporazuma, tenzije i problemi će samo rasti u budućnosti. Dakle, najvažnija stvar je postizanje tog sporazuma. Sada, kako Kurti, tako i Vučić su populistički političari i za njih je bolje da se ovakvo stanje stagnacije nastavi. Ali, nažalost, to nije dobro za ljude Kosova i Srbije", kaže Muhadžiri.

Smatra da će najvažnija poruka biti da nema alternative postizanju konačnog sporazuma između Kosova i Srbije. 

"Sve drugo biće strašna stvar za Balkan, za ljude, za sve. Dakle, problem je to što nam je potreban veći pritisak, potrebna nam je čvršća pozicija. Ovo je izborna godina, kako u Evropi tako i u Sjedinjenim Američkim Državama. Dakle, postoje mnogi problemi i dijalog ne bi trebalo da bude jedan od njih", ukazuje Muhadžiri.

Analitičar iz Tirane Mentor Nazarko nada se da bi sastanci u Skoplju mogli uticati da se ubrza sprovođenje sporazuma iz dijaloga Srbije i Kosova, jer su, ukazuje, posebno SAD zainteresovane za opipljive rezultate u procesu normalizacije.

Nazarko za Kosovo onlajn poručuje da očekuje da će se u Skoplju čuti širok spektar važnih poruka u vezi sa dijalogom Kosova i Srbije.

"Sada su potrebni konkretni rezultati. Ohridskim aneksom sporazuma predviđeno je nekoliko koraka i obaveza za svaku stranu, počev od priznavanja simbola obe zemlje, otvaranja predstavništava... S druge strane, od Kosova se traži formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom. Takođe, važnu poruku šalje i mesto koje je izabrano sa održavanje sastanka, odnosno značaj koji se daje domaćinu, u ovom slučaju, makedonskom premijeru Kovačevskom. Čini se da je američki interes da se održi prozapadni kurs u Severnoj Makedoniji, u kojoj se očekuju izbori, i gde je nastavljanje ovog kursa dovedeno u pitanje, posebno ako se potvrdi da će većinu osvojiti VMRO-DPMNE, koja se protivi reformama. To će biti dve glavne poruke sastanaka, ali će se podsticati i saradnja u regionu gde postoji potencijalni ruski uticaj", kaže Nazarko.

Dodaje da iz tog razloga SAD i EU ne odugovlače, već ulažu političke napore kako bi se ostvarili vidljivi rezultati u regionu, posebno kada je reč o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

“Verujem da će ovaj sastanak i američko prisustvo uticati na sprovođenje sporazuma. Vučić više ne može da daje izgovore kao što je bilo pred izbore. SAD, i Zapad uopšte, legalizovali su njegovu izbornu pobedu. S druge strane, Kosovo je pod sankcijama EU, koje su javne, možda su čak i SAD uvele sankcije Kosovu, koje nisu obelodanjene. Ova klima sankcija i pojedinačnih pritisaka, promena političke situacije u obe zemlje i približavanje evropskih i američkih izbora, okolnosti su koje mogu uticati na napredak dijaloga”, stava je Nazarko. 

Kada je reč o formatu sastanka i američkom angažmanu, Nazarko kaže da on podseća na Otvoreni Balkan, pod pažnjom i nadzorom SAD, tokom Trampovog predsedavanja. 

"Otvoreni Balkan je čak uključen u sporazum u Vasingtonu, koji su potpisali Hoti i Vučić. U ovom slučaju nemamo zalaganje predsednika, već O’Brajana, koji je važan diplomata i poznaje Balkan još od kraja 80-ih, bio je uključen u Dejton, Rambuje i druge važne procese. Ovaj američki angažman formalno čuva dostojanstvo Evropske unije i program EU za rast regiona. To je pristup Bajdenove administracije, da dijalog treba da se vodi posredstvom EU, a da im SAD asistiraju, ali izgleda da su Amerikanci odlučili da postignu vidljive rezultate u dijalogu Kosovo-Srbija, koji je glavni problem regiona. Posebno jer slede predsednički izbori u SAD. Da je sastanak u Skoplju samo o evropskom planu rasta, onda bismo imali drugo nivo predstavljanja EU, a ne samo sa direktorom za proširenje. Ovo je dobra vest za region. Nadam se da će ovaj sastanak doneti konkretne rezultate”, ukazuje naš sagovornik.

Ističe i da je značajna činjenica da su datum i mesto održavanja sastanka odredile same zemlje regiona, njihovi lideri. 

"Ovaj sastanak ima klasičan format sastanaka Otvorenog Balkana, uz prisustvo predsednika, premijera, civilnog drustva i ministara finansija. Biće potpisan sporazum koji suštinski povećava regionalnu saradnju. Nedostaje samo 'oznaka' Otvoreni Balkan. Konačno, Otvoreni Balkan nije imao cilj da se pretvori u doživotnu inicijativu, već je jednostavno bio formula za podsticanje EU da posveti više pažnje zemljama regiona, kada je reč o evropskim integracijama. U tom smislu, ova inicijativa je postigla svoj cilj", ističe Nazarko. 

Okupljanje regionalnih lidera u Skoplju dobra je prilika da se pokaže da Zapadni Balkan može da sarađuje i nezavisno od Evropske unije, smatra univerzitetski profesor i politički analitičar Vasko Naumovski. On za Kosovo onlajn poručuje da je svaka inicijativa koja podrazumeva pojačanu komunikaciju i saradnju između zemalja regiona dobrodošla.

Naumovski, koji je bio potpredsednik Vlade Severne Makedonije za evropske integracije i ambasador u SAD, kaže da, uzimajući u obzir to da je naša zajednička budućnost u punopravnom članstvu svih zemalja u Evropskoj uniji, treba pozdraviti sve što može da doprinese ostvarenju tog cilja, posebno ako je reč o inicijativama koje zahtevaju veću ekonomsku saradnju zemalja Balkana, kao što je Otvoreni Balkan.

"Verujem da će lideri regiona shvatiti da je budućnost naših građana u EU i da iza sebe treba da ostavimo sve podele, mržnje i svu negativnu energiju, sve ono što je, nažalost, prepoznatljivo za Balkan i što je obeležilo protekle decenije. Put ka evropskim integracijama je zapravo put ka povećanju saradnje, boljoj infrastrukturi, povećanju razmene ideja, stanovništva i radne snage, što je i jedna od inicijativa ovih sastanaka koji će se održati u Severnoj Makedoniji. Siguran sam da ćemo uz podršku EU i naših prijatelja iz SAD moći u dogledno vreme da pokažemo da ćemo imati konkretne rezultate na ovim poljima", ističe Naumovski.

Kada je reč o sastanku posvećenom Planu rasta za Zapadni Balkan, Naumovski ističe da su sve te ideje lidera sa Balkana za konačnu stabilizaciju regiona kompatibilne i sa idejama EU.

"Nažalost, proširenje EU nije trenutno toliko na dnevnom redu, ali deo posla treba da završimo sami. Da sami pokažemo da smo sposobni da sarađujemo i bez EU, da smo sposobni da ispunimo sve te suštinske kriterijume za članstvo, tako da kada dođe trenutak da pregovaramo i te pregovore formalno ispunimo, možemo da skratimo pregovarački period i što pre postanemo deo EU", zaključuje Naumovski.