Loš rezultat opozicionih partija na izborima: Datum, dijaspora i kalkulacije

Nisu Samoopredeljenje i Aljbin Kurti toliko pobedili koliko su opozicione partije izgubile – prva je reakcija kosovskih analitičara nakon preliminarnih rezultata vanrednih izbora održanih 28. decembra. Na loš izborni rezultat opozicije uticalo je nekoliko faktora, ocenjuju sagovornici Kosovo onlajna. Datum održavanja izbora, dolazak dijaspore i kalkulacije partija samo su neki od njih.

Piše: Milena Miladinović

Očekivanja civilnog sektora, ali i mnogih analitičara bila su da će birači, nakon tri izborna ciklusa u jednoj godini, biti umorni i za četvrti, te da će izlasnost na izborima 28. decembra biti manja. Ali, u ovom slučaju dijaspora koja je pred novogodišnje i božićne praznike pohrlila na Kosovo u velikom broju, prema oceni poznavaoca prilika, odlučila je o sudbini građana Kosova za naredne četiri godine, a možda samo i do marta meseca, kada će novoj kosovskoj vladi biti potrebno 80 glasova poslanika Skupštine Kosova za izbor predsednika Kosova.

Na osnovu do sada prebrojanih glasova, Samoopredeljenje je osvojilo 49 odsto glasova birača, za sedam odsto više nego na februarskim izborima, i, računajući glasove nevećinskih nesrpskih partija, obezbedilo većinu za formiranje skupštine i vlade.

Na ovim izborima DPK je pod vođstvom novog lidera Bedrija Hamze osvojila 21 odsto, što je sličan rezultat kao i na izborima 9. februara, dok je najveći pad zabeležio DSK sa osvojenih svega 13 odsto, što je pad za 5 odsto u odnosu na prošle izbore.

Loš rezultat ostvarila je i ABK Ramuša Haradinaja – pet odsto, dok je na prošlim izborima u koaliciji sa Nismom imala sedam odsto.

Predsednik DSK Ljumir Abdidžiku istakao je da će se na skupštini stranke utvrditi da li je on odgovoran za ovaj rezultat, dok je Hamza poručio da je DPK očekivala više.

Poruke opozicije u predizbornoj kampanji bile su da je vreme za promenu vlasti na Kosovu, ali će nakon izbora Samoopredeljenje vladati barem još neki period. Sagovornici Kosovo onlajna navode da su datum održavanja izbora i dijaspora koja je glasala u velikom broju doprineli lošem izbornom rezultatu opozicije, ali da je na njoj najveća odgovornost, jer nije preuzela odgovornost i pokušala da formira vladu kada je za to imala priliku.

Dijaspora i kalkulacije

Politikolog Ognjen Gogić istakao je da je premijer Kosova u tehničkom mandatu i lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti zabeležio pad podrške lokalnog stanovništva, ali da mu je poverenje pružila dijaspora koja, dodaje, ne živi sa posledicama njegove politike.

„Na loš rezultat opozicije uticala su dva faktora. Prvi jeste dolazak albanske dijaspore, to je bilo potpuno očekivano jer je ovo period godine kada na Kosovo dolazi veliki broj pripadnika albanske zajednice iz dijaspore. Znalo se da su oni naklonjeni Kurtiju i to se pokazalo. Da su izbori bili održani u bilo kom drugom terminu, Kurti bi prošao slabije. On je zapravo zabeležio pad podrške kod lokalnog stanovništva, odnosno Albanaca koji žive na Kosovu, ali dijaspora gleda drugačije na politiku i oni su mu poklonili poverenje, bez obzira što ne žive sa posledicama politika i odluka koje se na Kosovu sprovode“, rekao je Gogić za Kosovo onlajn.

Kako je dodao, drugi faktor su kalkulacije koje je opozicija imala u prethodnom periodu.

Gogić je naveo da opozicija nije želela da preuzme odgovornost i pokuša da formira vladu.

„Druga stvar koja je uticala na loše rezultate opozicije jesu njihove kalkulacije i taktiziranja koja su se pokazala kao pogrešna. Dakle, opozicija od februarskih izbora nije ni pokušala da formira vladu. Ni u jednom momentu nije  pokazala želju da postigde međusobni dogovor, jer su oni imali, matematički gledano, mogućnost da formiraju vladu. Oni su imali u zbiru više poslanjika nego Kurti i oni su, uz podršku Srpske liste i drugih zajednica, mogli da formiraju vladu, makar neku prelaznu ili tehničku. Međutim, oni su sve vreme bežali od odgovornosti i zapravo su slali poruku da ne žele da preuzimaju odgovornost za funkcionalnost institucija“, poručio je Gogić.

Zato je, kaže, usledila kazna građana.

„Oni jednostavno nisu želeli da daju podršku nekome ko ne želi da preuzme odgovornost. Onda se postavlja pitanje koja je poenta njihovog učešća na izborima. Takođe, opozicija da je htela, da je bila efikasnija, ona je mogla da izvede tako da izbori budu održani u drugom terminu. Dakle, oni su sami dopustili Kurtiju i Vjosi Osmani da zakažu termin izbora za 28. decembar. Mogli su to ranije da urade, da su uzeli sami mandat za formiranje vlade“, kazao je naš sagovornik.

Gogić je naveo da je opozicija imala šanse i prilike koje nije iskoristila, dok je Kurti svoje šanse iskoristio.

Suočavanje sa porazom i promene

Analitičar Artan Muhadžiri smatra da opozicione partije, nakon loših rezultata na vanrednim izborima, moraju da se suoče sa porazom i promene svoju politiku. Prema njegovim rečima, ukoliko opozicija nastavi sa istom strategijom, premijer Kosova u tehničkom mandatu i lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti će na svakim narednim izborima odneti pobedu.

Kako je Muhadžiri izjavio za Kosovo onlajn, prvo što opozicija mora da učini jeste da bude realistična i da se suoči sa porazom.

„Opozicija mora da promeni političke akcije za 180 stepeni“, navodi Muhadžiri.

Prema rečima našeg sagovornika, ukoliko opozicione partije nastave sa istim pristupom, Kurti će na svakim izborima pobeđivati, dodajući da su potrebni novi kadrovi i nove poruke kako bi se glasači ubedili da su oni bolja opcija od Kurtijevog Samoopredeljenja.

„Moraju sve da rade drugačije, jer ovaj pristup ne uspeva sa Kurtijem. Kurti će uvek da odnese pobedu ako opozicija nastavi sa ovom strategijom. Opozicija mora da dovede nove ljude, da ima novi program i nove poruke da ubede ljude da su bolja opcija od Kurtija, ako žele bolje rezultate“, dodao je Muhadžiri.

Mali manevarski prostor za opoziciju

Dušan Radaković iz Nevladine organizacije „Demokratija na delu“ ocenio je da je datum održavanja vanrednih parlamentarnih izbora i dolazak kosovske dijaspore u tom periodu najviše uticao na loš izborni rezultat opozicionih partija.

„Mislim da je datum izbora najviše uticao na to, jer 28. decembar je dva dana nakon Božićnih praznika, od 300.000 do 500.000 Albanaca je došlo u tom periodu i to je tih 100.000 ljudi više koji su glasali na ovim izborima. U februaru smo imali 800.000 glasača, sada više od 900.000 i to je tih sedam do osam procenata koje je Kurt imao više u odnosu na februarske izbore“, rekao je Radaković za Kosovo onlajn. 

Navodeći da su i Srpska lista i ostale partije imale više glasova na izborima 28. decembra nego 9. februara, Radaković navodi da je to iznenađujuće, jer su, kako dodaje, očekivanja bila da će na četvrtom izbornom ciklusu u ovoj godini izlaznost biti manja za deset odsto.

Prema njegovim rečima, 28. decembra pokazala se razlika između lokalnih i parlamentarnih izbora.

„Što se tiče opozicionih partija, DPK je izgubila dva procenta, što je donekle i očekivano, ali je najveći gubitnik ovih izbora DSK i Ramuševa partija. To se i očekivalo, ali ne toliko za DSK jer je osvojio opštine kao što su Peć i Priština, a sada se kroz parlamentarne izbore pokazalo koliko manju podršku imaju u tim opštinama“, naveo je naš sagovornik.

Manevarski prostor opozicije je u ovom trenutku mali, kaže Radaković i dodaje da je jedina mogućnost za opoziciju da ode na nove vanredne izbore ta da se u martu ne izabere predsednik Kosova.

„Pokazala se velika razlika između lokalnih i parlamentarnih izbora i razlika glasača. Vrlo malo prostora za manevar ima opozicija. Jedino što može jeste da se bori i da se, što se tiče novih parlamentarnih izbora, da ih traži kod izbora predsednika, jer bez podrške DPK ili DSK ili možda ABK zajedno sa Srpskom listom, nećemo imati predsednika Kosova i ići će se na nove parlamentarne izbore“, zaključio je Radaković.