Prećutana Severna Makedonija: Da li je lapsus nove predsednice zaista "nesrećan slučaj"?

Gordana Siljanovska Davkova
Izvor: Kosovo Online

U međunarodnim odnosima se svaka reč pažljivo meri i ocenjuje, pre nego što se izgovori, s obzirom da posledice mogu da budu - nezamislive. No, Gordana Siljanovska Davkova, novoizabrana predsednica Severne Makedonije, dokazala je suprotno - da je mnogo opasnije prećutati. Ono što je rekla, tačnije, ono što nije rekla, odjeknulo je u regionu, stiglo do Atine i Brisela, a po nekima i ugrozilo Prespanski sporazum i evropski put Severne Makedonije.

Polaganje zakletve u Sobranju bilo bi samo još jedan ceremonijalni događaj, da se Siljanovska Davkova nije zaklela da će "štititi suverenitet Makedonije", umesto "Severne Makedonije". 

Time je, kako je ocenio grčki premijer Kirijakos Micotakis, prekršila Prespanski sporazum iz 2018, kojim je spor sa Grčkom oko imena države rešen tako što je Republika Makedonija postala Republika Severna Makedonija. 

Za neke lapsus, za neke namera, ali za Atinu svakako - nedopustivo. 

"Kategorički izjavljujem da nećemo prihvatiti slične lapsuse. I ponavljamo da svaki napredak u bilateralnim odnosima, kao i svaki korak Skoplja ka Evropi, zavisi od iskrenog poštovanja dogovora. Od pravilne upotrebe ustavnog naziva susedne države", naveo je Micotakis.

Ministarstvo spoljnih poslova Grčke ocenilo je da je prilikom polaganja zakletve došlo do flagrantnog kršenja Prespanskog sporazuma, od kojeg, kako upozorava, zavise i bilateralni odnosi Atine i Skoplja.

Iako je Ministarstvo inostranih poslova Severne Makedonije saopštilo da potvrđuje čvrstu opredeljenost zemlje nedvosmislenom poštovanju ustavnih odredbi, kao i svih međunarodno preuzetih obaveza, kao što je Prespanski sporazum, iz saopštenja Kabineta nove predsednice bilo je jasno da nije u pitanju lapsus lingve. U tekstu se, naime, navodi da ona "ima pravo da koristi naziv Makedonija, kao akt ličnog prava na samoopredeljenje i samoidentifikovanje", ali da će se zbog velikog broja reakcija, kako domaće javnosti, tako i suseda i institucija EU, pridržavati zvanične primene ustavnog imena zemlje.

"Veoma nesrećan slučaj", ocenio je diplomatski portparol EU Peter Stano, dodajući da EU očekuje da Skoplje poštuje bilateralne sporazume, uključujući i one sa Grčkom i uz poruku da nova vlada sada ima priliku da ubedi sve u EU da je posvećena evropskoj budućnosti.

No, Makedoncima je, izgleda, dosta ubeđivanja Unije i izlaženja u suret tuđim interesima na uštrb svojih. 

Ključno je da u toj zemlji počne novi period spoljne politike koji će voditi računa o nacionalnim interesima, kaže za Kosovo onlajn nekadašnji makedonski ambasador Risto Nikovski.

"Prvo se moramo setiti da je Makedonija prekrštena na nasilan i necivilizovan način i uz ucene, što je sublimirano u poruci - prvo ime, pa članstvo u EU. Druga važna tačka je da nema stalnih sporazuma, međunarodnih ili bilo kojih drugih. Treće, bivši američki predsednik Linkoln je rekao da ništa što nije urađeno kako treba - nije završeno. Dakle, preispitivanje Prespanskog sporazuma i sporazuma sa Bugarskom, na ovaj ili onaj način, apsolutno predstoji, jer je u pitanju samo identifikacija države i to niko nigde ne može da ospori", kaže Nikovski za Kosovo onlajn.

Na pitanje kakve posledice na međunarodnom planu može da ima "prkosno" ponašanje nove vlasti, konkretno predsednice na inauguraciji, te da li je to dodvoravanje javnosti ili najava zaokreta u politici, odgovara da je to, ipak, najava ozbiljnog i radikalnog zaokreta u makedonskoj spoljnoj politici.

"Do sada je, u poslednjih šest, sedam godina, makedonska država bila ponižavana, vređana, grubo rečeno ’pljuvana’. Sve to mora da se promeni", jasan je Nikovski.

Pojašnjava da je poruka nove predsednice poslata Vašingtonu, Briselu, Sofiji i Atini, ali dodaje i da to nije bila samo njena, već poruka ogromnog broja birača u zemlji, zbog čega oni kojima je upućena, moraju i da je razumeju.

"Svođenje na ime Makedonija, to nije samo naše dugogodišnje istorijsko ime, već i po Ustavu. Tako da neke manipulacije da je prekršen Ustav, nisu tačne. U članu 123. Ustava, stoji da su u zakletvi navedeni reči Republika Makedonija i da nema drugog opisa", kaže on.

Sa druge strane, predsednik Instuta za demokratiju Marko Trošanovski navodi da nova vlast u Severnoj Makedoniji ne može da dovede u pitanje primenu Prespanskog sporazuma, jer je za njegov opoziv neophodna saglasnost obe strane.

“Prema načinu na koji je fiksiran sam sporazum, ne može se jednostrano preispitati ili opozvati, mora postojati saglasnost obe strane i u tom smislu ne možemo se samo povući ako to želimo. Ovo govorim čisto formalno, pravno”, kaže Trošanovski za Kosovo onlajn.

Ističe da govor na inauguraciji nove predsednice Severne Makedonije nije regulisan Prespanskim sporazumom i u sivoj je zoni.

“Ona još nije formalno legalna javna ličnost i proces je u toku, dok ona ne dobije takav status. To je i dalje u domenu građanske komunikacije i u tom smislu, kako Prespanski sporazum navodi u članu 7, upotreba termina je dozvoljena. Međutim, radi se o hodanju po tankoj liniji, što bi ubuduće trebalo činiti sa mnogo više rezerve ili opreza. Prethodna vlada je, posle početne euforije nakon Prespanskog sporazuma, gotovo retko koristila pridev ili puni ustavni naziv u domaćim uslovima. Ali imajući u vidu stavove ovog političkog sastava prema Prespanskom sporazumu, i susedi i međunarodna zajednica biće izuzetno oprezni i osetljivi na ovakva, rekao bih, kreativna tumačenja sporazuma”, dodaje.

Kako je naveo, i mali povod je dovoljan da Grčka, Bugarska i međunarodna zajednica upute kritike na račun Severne Makedonije.

“Kao što međunarodna politika zna, slabi rade šta moraju, a jaki šta mogu. I mali izgovor ili povod koji će biti dat Grčkoj, Bugarskoj i međunarodnoj zajednici, mislim, biće suočen sa kritikom sa njihove strane, koja će se pojačati ako se praksa nastavi. U tom smislu, imajući u vidu da Grčka u svakom trenutku može da iskoristi ovo kršenje sporazuma kao osnov za ulaganje veta na neka naredna poglavlja, ako nastavimo pregovore sa EU, mislim da nije najmudrije pribegavati kreativnim rešenjima za radi domaćih političkih poena, posebno kada ste konsolidovali vlast i na centralnom i lokalnom nivou i na nivou predsednika države”, poručuje Trošanovski.

Analitičar Blagojče Atanasovski poručio je za Kosovo onlajn da će se uskoro videti da li je ispad nove predsednice Severne Makedonije bio samo eksces u odnosima Skoplja ili Atine ili će se uspostaviti nova državno-spoljna politika.

"Videćemo to vrlo brzo jer su reakcije našeg južnog suseda bile brze i na najvišem nivou od strane premijera Grčke Kirijakosa Micotakisa, koji je rekao da se nada da će buduća vlada poštovati Prespanski sporazum, odnosno odredbe ovog sporazuma, kako je on sam rekao i elaborirao. I pored toga što je bio protivnik Prespanskog sporazuma, odlučio je da ga poštuje zarad državno-pravnog kontinuiteta Grčke i to očekuje od naše buduće, novokonstituisane vlade", naglašava.

Atanasovski ističe da će doći do zaokreta u politici ako se pokaže da to postaje "trend" u komunikaciji nove predsednice.

"Još uvek postoje neke disonantne izjave iz njenog kabineta, bilo je najava da će predsednica poštovati ustavni naziv Republika Severna Makedonija kao legalista, ali da će ga koristiti u kolokvijalnoj upotrebi. Šta to znači i da li će to biti prihvaćeno od grčke političke elite i grčkog premijera, ne znamo. Ali, u odnosima Makedonije i Grčke svakako mogu da se dese određeni problemi kakve nismo imali u poslednjih pet godina nakon potpisivanja Prespanskog sporazuma", naglasio je Atanasovski.