Makron u Beogradu: koje poruke donosi o dijalogu sa Prištinom i kakav je značaj posete?

Poziv na nastavak dijaloga Beograda i Prištine i na poštovanje dogovorenog u ovom procesu, kao i podrška konstruktivnosti koju je Srbija dosad pokazala, poruke su za koje sagovornici Kosovo onlajna veruju da bi se mogle čuti od francuskog predsednika Emanuela Makrona koji danas stiže u dvodnevnu posetu Srbiji. To što će u pet godina ponovo biti u Beogradu, smatraju potvrdom razvoja bilateralnih odnosa Francuske i Srbije, ali i ličnog prijateljstva koje su izgradili šefovi dve države.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Prema saopštenju Jelisejske palate, Makron će tokom posete potvrditi podršku evropskim integracijama Srbije, a sa svojim domaćinom razgovaraće o ekonomiji, zdravstvu, energetici, kulturi i veštačkoj inteligenciji. Iako dijalog sa Prištinom nije zvanično najavljen kao tema, svakako se očekuje da će se i ovo pitanje naći na stolu.

Osim što je logično je da iz Pariza, kao koautora francusko-nemačkog plana o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, stignu sugestije kako da se otkoči dijalog koji je duboko u krizi, a vreme koje će Makron provesti u Srbiji, smatra jedan od sagovornika Kosovo onlajna, treba iskoristiti i za to da se predoče argumenti i interesi Srbije po pitanju Kosova.     

Sam Makron, govoreći o pitanju Kosova, u autorskom tekstu za "Politiku", uoči dolaska u Srbiju, napisao je da će lično ostati angažovan na sprovođenju Ohridskih sporazuma, a najpre na uspostavljanju Zajednice opština sa srpskom većinom.

"Put koji smo predložili ka neophodnoj normalizaciji čuva suštinu: mogućnost za Srbe da žive na Kosovu uz poštovanje zakona, ali ne odričući se svog identiteta ni svojih prirodnih veza sa Srbijom; ali takođe i postojanje garancija koje se tiču očuvanja srpskog kulturnog i verskog nasleđa", naveo je francuski predsednik.

Makron stiže u Beograd u jeku najava Vlade Kosova da će otvoriti glavni most na Ibru između Severne i Južne Mitrovice, na šta je Francuska u neku ruku već reagovala saopštenjem Ministarstva spoljnih poslova kojim je početkom meseca snažno osudila sve češće jednostrane akcije kosovskih vlasti na severu Kosova koje utiču na svakodnevni život srpske zajednice.

Prethodno, kada se pre tri meseca u Savetu Evrope vodila debata oko prijema Kosova u ovu organizaciju zvanični Pariz je, uz Berlin i Rim, kako su preneli mediji pozivajući se na diplomatske izvore, u pismu kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju, istakao da Priština nije ispunila uslove međunarodne zajednice po pitanju članstva u SE, s obzirom na to da nije napravljen ni jedan konkretan korak ka formiranju ZSO. Francuska je na kraju i zatražila odlaganje donošenja odluke o prijemu Kosova na sastanku Komiteta ministara SE.

Aleksandra Kolaković, viša naučna saradnica u Institutu za političke studije, kaže za Kosovo onlajn da je izuzetno važno što dolazi do druge posete francuskog predsednika Emanuela Makrona Srbiji u toku njegovog drugog mandata i da to predstavlja kontinuitet interesovanja Francuske za prostor Zapadnog Balkana i potvrdu razvoja bilateralnih odnosa Francuske i Srbije od 2019. do danas. Ovaj dinamičan razvoj odnosa između dve zemlje, kako smatra, potvrđuje da postoji prostor za dodatno razumevanje srpskog problema u kontekstu Kosova, čiju je nezavisnost Francuska priznala.

“To smo videli u prethodnom periodu jer je Francuska insistirala na poštovanju dogovora iz dijaloga. Sam francuski predsednik je iznosio i svoje ideje i viđenja kako problem Kosova i Metohije može biti rešavan. U tom kontekstu takođe treba posmatrati i nastojanje Francuske da se odloži rasprava o ulasku Kosova u Savet Evrope i insistiranje na nastavku razgovora, dijaloga, a sa druge strane i poštovanju one mape puta koja je već zacrtana i koja podrazumeva prvo Zajednicu srpskih opština, a onda neke druge tačke. Očekujem da će poruka francuskog predsednika biti upravo usmerena ka tome da mora doći do smirivanja situacije i poštovanja onog što je dogovoreno i nastavka dijaloga, a nikako do eskalacije nasilja jer su prostor Kosova i Metohije i Bosne i Hercegovine, kada govorimo o Balkanu, prepoznati kao potencijalno rizične tačke po bezbednost”, kaže Kolaković.

Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju u Vladi Srbije Arno Gujon kaže da Kosovo jeste tema koja opterećuje odnose između Francuske i Srbije, ali da su zahvaljujući prijateljstvu i ličnom odnosu predsednika Aleksandra Vučića sa predsednikom Makronom, stvari pomerene sa mrtve tačke.

“Zahvaljujući tome, na primer, Priština nije primljena u Savet Evrope u prethodnom periodu, zato što je tu Makron stavio svoj veto. Zašto? Zato što Priština ne poštuje ono što je dogovoreno i potpisano, za razliku od Srbije. Naravno, ne možemo, nažalost, da očekujemo ogromnu promenu u spoljno-političkom smislu Republike Francuske prema Kosovu i Metohiji, makar za sada. Ali ipak to ne znači da ne treba da sarađujemo na ekonomskom i političkom nivou i u drugim oblastima. I to se svakako odražava pozitivno i na našu poziciju na Kosovu i Metohiji, gde možemo makar neke pomake da napravimo. To se odražava i na svakodnevni život naših sunarodnika na Kosovu i Metohiji. I treba nastaviti u tom pravcu”, kaže Gujon za Kosovo onlajn.

Tokom posete francuskog predsednika Srbiji, prema oceni istoričara Stanislava Sretenovića, francuskoj strani može da se sugeriše koliki je značaj zaštite kulturnog srpskog nasleđa na teritoriji južne srpske pokrajine i koliki je identitetski značaj za Srbiju i njene građane pitanje Kosova, kao i na to koliko međunarodna zajednica često krši proklamovane principe zarad određenih političkih interesa kada podržava nezavisnost Kosova.

On ipak napominje da ne treba gajiti iluzije da će ova poseta Makrona Srbiji promeniti generalni stav Francuske prema pitanju Kosova.

“Francuskoj strani svakako treba ukazati na duple standarde gde se negde podržava nezavisnost samoproglašene pokrajine kao u srpskom slučaju, a negde se ne podržava kao u ukrajinskom slučaju. To su sve argumenti koji mogu da se kažu i verujem da će srpska diplomatija to učiniti. To neće promeniti generalni francuski stav, ali Srbija možda može da računa na više razumevanja francuske strane za svoj stav u Unesku i u Savetu Evrope. Verovatno može da se utiče na francusku stranu barem da čuje srpski argument u segmentu kulture, istorijskog značaja Kosova za Srbiju i identitetskog značaja Kosova za Srbiju i da tu možda dobije francusku podršku zajedno sa drugim latinskim zemljama Evropske unije, Italijom i Španijom, za srpski stav u Unesku i u Savetu Evrope”, ističe Sretenović za Kosovo onlajn.

Treba insistirati, kako kaže, i na konkretnim situacijama, da se srpski narod na Kosovu zaštiti, da nema više hapšenja Srba zbog političkih stavova i da se rešavaju konkretna pitanja na dobrobit svih građana.

“Sa srpske strane verovatno će se insistirati na realizaciji onoga što je dogovoreno, a to bi trebalo da počne sa formiranjem Zajednice srpskih opština”, kaže Sretenović, koji podseća da Makron dolazi u svoju drugu posetu Srbiji u pet godina, što pokazuje da on Srbiju gleda kao ravnopravnog partnera.

Dimitrije Milić, programski direktor organizacije "Novi treći put", veruje da će među temama o kojima će danas razgovarati dvojica predsednika biti onih koje se odnose i na situaciju na Kosovu, na pitanje mosta na Ibru i generalno na pitanje normalizacije odnosa između Beograda i Prištine u kontekstu evropskih integracija Srbije.

Kako dodaje, Emanuel Makron u Srbiji sigurno neće kritikovati politiku Srbije prema dijalogu, pošto ni generalno nisu mogle da se čuju kritike Makrona u odnosu na Srbiju po pitanju Kosova.

“Veća je verovatnoća da čujemo neki afirmativan stav što se tiče konstruktivnije uloge Srbije, dok, ukoliko bude nekog vida kritike i sugestije verujem da će ona više ići u pravcu Prištine, s obzirom na to da smo takav ton već mogli da čujemo prethodnih dana od francuske države. Imamo obraćanje dvojice lidera već prvog dana posete i moći ćemo da čujemo nešto detaljnije vezano i za pitanje Kosova, a rekao bih i da će biti dublje priče van onoga što će javnost videti”, kaže Milić za Kosovo onlajn.

Mimo kosovskog pitanja, sagovornici našeg portala saglasni su da će ključne teme razgovora Makrona i Vučića biti ekonomska saradnja i kupovina aviona “rafala”.

“Prema najavljenom programu posete francuskog predsednika, on će osim Beograda posetiti i Novi Sad i tamošnji IT centar i razgovaraće o odnosu mladih i pitanju veštačke inteligencije. Ono što je ključ odnosa Francuske i Srbije je prenošenje znanja, iskustava i tehnologija, a bitne teme biće i energetika, zdravstvo i kulturna saradnja, u skopu čega će Makron posetiti galeriju Matice srpske”, navodi Kolaković.

Ona ističe da je dolazak francuskog predsednika u trenutku kada ima izuzetno komplikovanu političku situaciju u svojoj zemlji i samo dan nakon otvaranja Paraolimpijskih igara i obeležavanja 80. godišnjice iskricavanja u Normandiji, snažna poruka u političkom, geopolitičkom, geostrateškom smislu i u korist Srbije.

Ekonomija će, navodi i Sretenović, preovladavati u razgovorima tokom posete Makrona i navodi da Francuska danas zapošljava oko 12.000 srpskih radnika u svojim firmama u Srbiji.

“Naravno da može i bolje, druge evropske zemlje, posebno Nemačka, zapošljavaju znatno više srpskih radnika. Ali ova tendencija je uzlazna. Francuske investicije su u poslednje vreme imale neka pitanja koje će dva predsednika svakako rešavati, kao što je pitanje Aerodroma Nikola Tesla koje je imalo uspone i padove. Videćemo da će se to rešiti postavljanjem jedne ploče na aerodromu od strane dva predsednika. Verovatno će se razgovarati i o beogradskom metrou koji podrazumeva i neke kineske investicije, a francuska strana je veoma oprezna prema kineskom kapitalu i tu će se sigurno tražiti garancije srpske strane da te investicije budu uokvirene dobrim zakonodavstvom u domenu investicija”, kaže naš sagovornik.

Tema će verovatno, dodaje, biti i prodaja francuskih borbenih aviona “rafala”, za koju još ne postoji potvrda da će ih Srbija kupiti.

“Pominje se da je oko tri milijarde evra rezervisano za te avione. Ako jedan ‘rafal’ košta više od 100 miliona evra, onda bi po toj računici Srbija nabavila oko 25 aviona. Postavlja se pitanje da li je toliki broj aviona potreban, ali sa druge strane, sa tim avionima i sa francuskim investicijama dolaze i ljudi, dolaze i materijal za održavanje, inženjeri, francusko znanje koje je preko potrebno Srbiji. Dakle, svaka investicija je dobrodošla”, navodi Sretenović.

On podseća i da su dvojica predsednika najavili će se govoriti o energetici i možda o nekoj vrsti saradnje i u smislu iskorišćavanja nuklearne energije i da Francuska ima vrhunsku elektrokompaniju EDF koja je trenutno najjača kompanija za proizvodnju struje.

Sretenović ukazuje i da su predsednik Makron i predsednik Vučić izgradili lično prijateljstvo koje u međunarodnim odnosima danas puno znači i da poseta francuskog predsednika dolazi u kontekstu dobrih, uzlaznih francusko-srpskih bilateralnih odnosa i da se naslanja na viševekovnu tradiciju dobrih francusko-srpskih odnosa.

Tokom posete Makrona ovog puta, kako ističe Milić, može da se očekuje da će se više razgovarati o ekonomskoj saradnji i o pitanju energetike koja je kao novo pitanje u odnosima između Srbije i Francuske nastupila od poslednje posete predsednika Srbije Francuskoj ranije ove godine.

“To će verovatno biti povezano sa preispitivanjem u vezi sa nuklearnom energijom s obzirom da je to tema sa kojom je Francuska razgovarala i sa mnogim drugim državama kao što je recimo Kazahstan koji će uskoro na referendumu imati pitanje o izgradnji nuklearne elektrane na svojoj teritoriji, upravo uz francusku pomoć. Tu je naravno i pitanje naoružanja koja se nametnula sa temom kupovine ‘rafala’ od Francuske, iako još nije potvrđeno da će definitivno doći do potpisivanja ugovora o tome. Ono što možemo da vidimo u međunarodnim medijima je da se o tome razgovara i da pokušavaju da se otklone prepreke koje postoje. To je neki tematski okvir koji će obuhvatiti i pitanje veštačke inteligencije, kao i zelene energije”, navodi Milić.