Mere Beograda protiv jednostranih odluka Prištine: Pravna ili politička borba?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je 13. septembra set mera koje će biti preduzete posle niza akcija Prištine na severu Kosova. Jedna od njih je neprihvatanje i poništavanje svih odluka koje nisu u skladu sa potpisanim dokumentima u Briselu. Reč je o jasnoj političkoj poruci koja je bez većeg angažovanja EU veoma teško sprovodiva, poručuju sagovornici Kosovo onlajna.

Piše: Arsenije Vučković

"Zahtevamo povratak na 'status quo ante' uklanjanjem ključnih posledica jednostranih i nekoordinisanih akcija Kurtijevog režima, što predstavlja nužnu prepostavku za smisleni napredak u procesu dialoga. Tražimo da se vratimo na sve ono što je postignuto i dostignuto u procesu dijaloga. Pokazujemo da smo odgovorniji i od prištinske strane i od onih koji su garanti tog odnosa“, poručio je Vučić.

On je najavio i da će biti pokrenuta globalna diplomatska kampanja u kojoj će biti preneto očekivanje da se u nakraćem periodu ispuni sedam nužnih pretpostavki za napredak u dijalogu.

Odmah je reagovala ministarka spoljnih poslova Kosova Donika Gervala poručivši da je reč o „očajničkom pokušaju da se sabotira nezavisnost Kosova“.

Srpski ministar diplomatije Marko Đurić uzvratio joj je da predložene mere nisu pretnja bilo kome već „pojas za spasavanje ljudima čija su prava zgažena od strane režima Aljbina Kurtija“.

Derogacija dijaloga

Politikolog Ognjen Gogić kaže za Kosovo onlajn da su mere Beograda, posebno u delu nepriznavanja odluka koje su protivne postignutim dogovorima, odgovor na prištinsko derogiranje Briselskog sporazuma.

„Ova mera se verovatno odnosi na neke jednostavne akte koje Priština donela da bi na neki način derogirala Briselski sporazum. I tu se stavlja do znanje da ti jednostrani akti i mere nisu prihvatljivi. To može da bude uredba Centralne banke Kosova o ukidanju dinara. Dakle ona je doneta mimo tog briselskog okvira. I to je recimo poruka da to za Srbiju ne važi“, kaže Gogić.

Ipak, upozorava da su mere Beograda s druge strane izlišne zato što Srbija nikada nije ratifikovala Briselski sporazum već ga smatra političkim dogovorom.

„Te mere u praktičnom smislu ne znače puno za samo Kosovo, zato što ga Srbija ne priznaje, ali će institucije Kosova nastaviti da po njima postupaju dokle god to budu mogle. Tako da, sa pravne strane, to je malo zakomplikovana jedna procedura, ali ja to pre svega vidim kao poruku da se sve te mere i odluke koje se donose, a da se tiču srpske zajednice na Kosovu, moraju donositi isključivo u skladu sa briselskim dogovorima, da to ima neku težinu i značaj. Sve što je mimo toga doneto zapravo za Srbiju ne važi iako Srbija ne može da spreči direktno da se te mere i pravni akti izvršavaju u praksi na Kosovu“, smatra Gogić.

Sporazum o katastru

Docent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Severnoj Mitrovici Duško Čelić je daleko konkretniji.

Tvrdi da je jedan od drastičnih primera nesprovođenja dogovorenog u Briselu Sporazum o katastru koji može da proizvede katastrofalne posledice po imovinu Srba na Kosovu.

„Priština je potpisala, a onda je jednostrano sprovela formirajući nekakvu verifikacionu komisiju od predstavnika samo Prištine iako je to telo trebalo da bude tripartitno: formirano i od predstavnika Prištine, Beograda i Evropske unije. Priština u toj komisiji jednostrano donosi odluke i one se mogu katastrofalno odraziti na imovinska prava, pre svega Srba, na nepokretnostima“, upozorava Čelić u razgovoru za Kosovo onlajn.

Objašnjava da nesprovođenje ovog sporazuma može da proizvede ogromnu štetu posebno kada je reč o imovini izbeglih i raseljenih Srba sa Kosova.

„Verifikaciona komisija može da uslovno rečeno preknjižuje, ajde tako laički da kažemo, svojinu kosovskih Srba na bilo kog Albanca i to će se, bojim se, u nekoj budućnosti dešavati. Na to smo i ranije upozoravali. Naročito kada je reč o imovini izbeglih i raseljenih lica jer oni nemaju pristupa podacima u tom takozvanom kosovskom katastru, niti promenama u tom katastru. A promene se mogu, eto ta verifikaciona komisija ih može vršiti bez znanja vlasnika i naravno na štetu vlasnika“, kaže Čelić.

Komentarišući najavu da će Beograd osporiti sve odluke Prištine koje nisu u skladu sa dogovorenim, docent Pravnog fakultata u Severnoj Mitrovici smatra da je reč pre svega o političkoj poruci.

„Ovu meru vidim pre svega kao političku poruku Beograda da ne dolazi u obzir nikakvo odstupanje od postignutih dogovora. Priština je na terenu i u praksi svojim jednostranim aktima zapravo obesmislila brojne sporazume u briselskom procesu. Pre svega činjenica da Beograd smatra da su takvi akti nepostojeći, da ne postoje ni faktičke, ni pravne posledice tih akata, da ih neće smatrati postojećim predstavlja jednu vrstu političke poruke“, kaže Čelić.

Upitan na koji način bi Beograd konkretno moga da ospori takve odluke Čelić kaže da je to u ovom trenutku teško reći.

„Pitanje je koje praktične mere i koje praktične poteze bi u tom pogledu Beograde mogao da ima da sanira stvari na terenu. To je pitanje. No, mislim da je ovo pre svega jedna deklaratorna mera“, zaključuje Čelić.

Politička deklaracija

Ipak, za nekadašnjeg sudiju Višeg suda u Severnoj Mitrovici Nikolu Kabašića reč je o vidu političke deklaracije.

Kabašić kaže za Kosovo onlajn da je mnogo toga nejasno, počev od toga da li bi tu odluku sprovodila Skupština, vlada ili pojedina ministarstva zato što odluke Prištine ne mogu proizvoditi pravna dejstva u Srbiji.

„To je više jedna politička deklaracija i to je politički stav koji je zauzela Vlada Srbije, nego nešto što će imati konkretne posledice, konkretne rezultate ili konkretnu promenu na terenu“, ističe Kabašić.

Dodaje da je nejasno i kako bi se to u praksi moglo sprovesti, ali i na koje odluke se tačno odnosi.

„Sam taj stav je malo kontradiktoran. Kako može Vlada Republike Srbije da ne prihvati odluke koji su donosili organi Kosova, a koji su u suprotnosti sa čime, sa potpisanim sporazumima? Sa kojim? Sa Briselskim sporazumom koji je ceo u okviru Ustavnog okvira Kosova? Šta znači da Srbija neće priznati odluke koje nisu u skladu sa Ustanovim okvirom Kosova. To je malo kontradiktorno“, smatra Kabašić.

Dijalog i junaštvo

Profesor Ustavnog prava na Univerzitetu u Prištini Mazljum Baraljiu smatra da je ključan problem u nedostatku iskrenog dijaloga.

U razgovoru za Kosovo onlajn ističe da je Brisel adresa za sve sporove i nedoumice koje imaju Beograd i Priština i poručuje da je „junaštvo kada se sedne i razgovara sa protivnikom“.  

„Mislim da trebaju i Vučić i Beograd, i Priština i Kurti, i ostali koji se sastaju da tamo u Briselu razrešavaju ono što je sporno između njih. Šta je ostvareno, a šta nije ostvareno. Zapravo po predstavnicima Prištine sve što je tamo rečeno i usaglašeno, a nije se ostvarilo treba da se ostvari. A sad, Beograd kaže u obrnotnom smislu. Tako da oni treba da se usaglase. Zato služi dijalog, zato je razgovor među ljudima i među državama i među političarima. Dakle, u Briselu ne treba ni jedna ni druga strana da razvodnjava u neodgovorajućem pravcu, da dezorjentiše narod jer to utiče i na mentalno zdravlje ljudi, kamoli na političku stablizaciju, orijentaciju i odluku da se živi u jednoj sredini ili ne“, kazao je Baraljiu.

Dodaje da predstavnici, i Beograda i Prištine, moraju da shvate da je razgovor sa protivnikom - pravo junaštvo.

„Treba junački, to je junaštvo, da se razgovara i sa protivnikom, i da se razgovara za stolom, a ne ovako, da se dezorijentiše za unutrašnje potrebe. Ne govorim samo za jednu stranu, govorim za obe strane, za političare, da ne dezorijentišu javno mnjenje i narod“, kaže Baraljiu.

Ne smatra da je rešenje namera Beograda da suspenduje sve odluke Prištine koje su donete mimo potpisanih sporazuma u Briselu zato što nije dobro „ni rođenom bratu mešati se u odluke“.

„Ne možete vi za tuđu kuću, pa čak i za brata, ne možete mu reći:’Ja ću ti to ovako rešiti, ne možeš ti tako’. Ne može tako ako želimo ljudski, kao što nas religija uči, a kamoli kao što bi trebalo na osnovu demokratskih načela. Tako da su (mere) bez efekta, ako nema dogovora i ako nema saglasnosti obe strane. Za to je dijalog. Ali, gde je taj dijalog? Zastao je zapravo“, zaključio je Baraljiu.

Poruka bez posledica

Viši savetnik ISAK fonda Marko Savković smatra da je odluka vlasti u Srbiji o poništavanju svih odluka Prištine koje nisu u skladu sa prethodno dogovorenim u Briselu bila očekivana i da bez obzira što ima snažnu, simboličku poruku - neće proizvesti značajnije posledice.

„Odluka koja je negde očekivana. Ona proizvodi posledice na onoj teritoriji koja je pod efektivnom kontrollom Beograda, ali oni koji donose te i takve odluke i sprovode takvu politiku oni se prosto neće ni u uputiti na teritoriju uže Srbije. Tu se negde sposobnost Beograda da nešto sprovede završava“, kaže Savković za Kosovo onlajn.

Dodaje da je bez sumnje o jakoj simboličkoj poruci koja bi u nekom scenariju mogla predstavljati i problem.

„Jaka je poruka, jaka je simbolička poruka koja se time šalje, ali mislim da ona neće proizvesti značajnije posledice. Čak bi ona u nekom scenariju  mogla da sutra predstavlja problem u uspostavljanju veza između onih koji misle drugačije i žele da pošalju neku drugačiju poruku“, smatra Savković.

Upozorava i da suspenzija bilo kog sporazuma u Briselu ne bi bila dočekana sa razumevanjem i odobravanjem.

Upitan da li bi razrešenju krize u dijalogu mogla da doprinese aktivnija uloga EU, ovaj analitičar je pesimista.

„ Moj strah je da nova visoka predstavnica (Kaja Kalas) neće posvetiti, nadam se da grešim, neće posvetiti onu pažnju koju je posvećivao gospodin Borelj. I da će nova visoka predstavnica pre svega biti fokusirana na Ukrajinu, jer to je negde kontekst s koga ona dolazi, a to je, dakle, istrajavanje u politici EU prema Rusiji, a zatim i da će biti fokusirana na krizu koja se nastavlja, krizu u Pojasu Gaze. Ali, videćemo ko će biti njen specijalni predstavnik za dijalog ili će gospodin Lajčak nastaviti svoj mandat“, zaključuje Savković.