Može li doći do ujedinjenja opozicije, ko će Kurtiju na “crtu”?

Redovni parlamentarni izbori na Kosovu treba da se održe sledeće godine, ali sve su učestaliji zahtevi da se održe ranije. Prema tvrdnjama Pokreta Samoopredeljenje, ova stranka će, bez obzira kada to bude, dobiti najmanje 50 odsto podrške birača. Može li opozicija da poremeti ove planove i da parira Kurtiju zajedničkom listom? Prema sagovornicima Kosovo onlajna, ma koliko se u javnosti predstavljalo da se Kurtiju “mrda stolica”, mnogo je realnije da će on, sa ili bez udružene opozicije, bez veće muke osvojiti drugi premijerski mandant.

Na taj način, tvrde analitičari, neće doći ni do bitnijih pomaka u položaju srpske zajednicu.

Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja i stranka Nisma Fatmira Ljimaja nedavno su formirali “udruženi opozicioni blok” za koji tvrde da jedini može da doskoči aktuelnoj vlasti. 

Mada je udruživanje opozicije uobičajena praksa, ovaj predlog je na Kosovu proizveo čitav niz međustranačkih svađa i optužbi ko je lažna, a ko prava opozicija aktuelnom režimu.

Dodatno “ulje na vatru” je pridodao poslanik Pokreta Samoopredeljenja Adnan Rustemi koji je ocenio da na osnovu trogodišnjeg mandata vlade, građani, ali i ankete govore da će ova stranka na predstojećim izborima osvojiti više od 50 odsto glasova.

Politikolog iz Beograda Ognjen Gogić ocenjuje da su male šanse da opozicione stranke na Kosovu formiraju jedinstven blok koji bi se suprostavio Pokretu Samoopredeljenju, ali i upozorava da bi izborna kampanja mogla da ima negativne posledice po srpsku zajednicu.

“Formiranje opozicionog fronta je malo verovatno zato što su razlike između određenim strankama na Kosovu ipak previše velike, previše su udaljene. Tu pre svega mislim na Demokratsku partiju Kosova (DPK) i Demokratski savez Kosova (DSK). Ono što ih povezuje je da su opozicija Kurtiju i što žele da sami dođu na vlast, ali saradnja među njima bi išla jako teško i mislim da njihovi birači to ne bi gledali blagonaklono”, kaže Gogić.

On navodi da je za vodeće opozicione stranke daleko bolje da se učvrste u svom biračkom telu.

“To se pre svega odnosi na DPK, čiji birači su najmanje naklonjeni vladajućoj stranci, pa otuda i najmanje naklonjeni i saradnji sa DSK, a treba imati u vidu da je DSK imao saradnju sa Kurtijem. Pitanje je kako bi birači DPK gledali na taj savez jer nemaju poverenja ni u vlast ni u druge opozicione stranke”, ističe Gogić.

Komentarišuću najavu Alijanse za budućnost Kosova da je formirala “Udruženi opozicioni blok”, Gogić smatra da je Ramuš Haradinaj to učinio prevashodno da bi promovisao svoju poziciju na opozicionoj sceni.

Gogić kaže da je Haradinaj jedan od najpragmatičnijih političara na Kosovu i da ga je moguće zamisliti u svim postizbornim kombinatorikama.

“Mogu da ga zamislim u bilo kojoj varijanti, u saradnji sa bilo kojom od stranaka, i opozicije ali i vlasti. On je taj koji najviše promoviše tu ideju računajući da će time da ojača svoju poziciju i da njemu najviše ide u korist kao neko ko želi da ujedini i udruži sve snage na Kosovu”, pojašnjava Gogić.

On kaže da stranke na Kosovu licitiraju o budućem datumu izbora jer će tu odluku doneti isključivo vladajuća partija i to onda kada proceni da je za nju najpovoljniji trenutak.

Gogić kaže da će na tu odluku presudno uticati ekonomski faktor i dijalog sa Beogradom.

“Na Kosovu postoji ogromna inflacija koja pogoršava standard građana i vlast bi mogla u kalkulaciju da uzme i taj faktor, kada će se posledice inflacije najviše odraziti na građane pa onda izbore održi ranije. Takođe, veoma bitan faktor je proces sa Srbijom, dijalog sa Beogradom. Ukoliko se poveća pritisak na prištinsku stranu da učini ustupke sa svoje strane, a to se pre svega odnosi na formiranje Zajednice srpskih opština gotovo je izvesno da bi se Aljbin Kurti opredelio da izbegne razgovor na tu temu time što bi otišao na neke nove parlamentarne izbore. To bi odložilo procese, u tom period se ne bi moglo da se razgovarao o formiranju Zajednice srpskih opština, a onda bi sve druge stranke isterao na čistac, da se izjasne da li su za formiranje ZSO ili ne, što nije popularna stvar na Kosovu. U suštini, mi smo u tom predizbornom periodu na Kosovu, nevezano kada će se održati ti izbori i te izjave treba posmatrati u kontektstu zauzimanja pozicija stranaka za te izbore koji dolaze”, precizrira Gogić.

I dok poslanici opozicije tvrde da “računica” Samooopredeljenja o osvajanju više od 50 odsto glasova nije utemeljena u činjenicama i istraživanjima javnog mnjenja, dotle Gogić kaže da je “vrlo verovatno” da Kurti osvoji još jedan premijerski mandat.

“Vrlo je verovatno da će Samoopredeljenje imati dovoljno glasova da samostalno ponovo formira novu vladu. To ne znači da će imati nužno više od 50 odsto upisanih birača, tj glasova, ali ako imaju rezultat koji je blizu tog praga to može biti dovoljno mandata da samostalno formira vladu. Treba imati u vidu da su tu takođe prisutni i glasovi manjina, osim srpske zajednice koja ima 10 svojih mandata tu postoje i druge zajednice koje takođe imaju 10 mandata i koje su po nekom automatizmu deo vlasti. Tako da, ukoliko Kurtiju bude nedostajao određeni broj mandata svakako da može te mandate da dobije od strane manjina”, objašnjava Gogić.

Na pitanje šta bi Srbi mogli da očekuju od ovih izbora Gogić ističe da je teško predvidljivo kako će stranke koncipirati svoje kampanje, odnosno da Srbi mogu da bude i “centralna i sporedna tema”.

Ipak, Gogić ističe da je nesporno da bi Kurtiju odgovarala nova kriza na severu tokom kampanje kako bi homogenizovao svoje birače.

“Za Srbe na Kosovu su verovatno izbori malo povoljniji trenutak kada mogu malo da odahnu zato što se onda albanske stranke više bave sobom i unutrašnjim pitanjima. Mada, s druge strane, može opet doći do neke krize na severu, jer krize takođe doprinose određenim strankama. Aljbinu Kurtiju bi možda odgovarala neka nova kriza na severu u periodu kampanje da bi onda homogenizovao svoje birače. Srbi u ovoj kampanji mogu da budu i centralna, ali potpuno zapostavljena tema”, smatra Gogić.

On ocenjuje da u slučaju da Kurti dobije nov premijerski mandat tada bi Srbi mogli da očekuju novo zaoštravanje odnosa i novo urušavanje standard u zaštiti položaja srpske zajednice.

“Ukoliko Aljbin Kurti ostane na vlasti, kao što očekujem, onda zaista Srbi mogu da očekuju da se ide đonom. Od kada je došao na vlast on sve vreme antagonizuje srpsku zajednicu, nije učinio ni jedan pozitivan gest prema njima. Ukoliko mu građani ponovo poklone poverenje onda će imati još manje razloga da bude popustljiv prema Srbima u odnosu na politiku koju je vodio do sada. Ukoliko do toga dođe, mislim da će doći do urušavanja standard koji su već postignuti kada je reč o zaštiti položaja srpskih zajednica”, kaže Gogić.

Prema njegovim rečima druge stranke bi imale više razumevanja za ovo pitanje, ali samo do izvesne mere. Kao ključne razloge vidi strah umerenih albanskih partija kako bi birači reagovali na eventualne ustupke Srbima.

“Međutim, ono što zvuči paradoksalno je da su stranke koje su potekle iz OVK: DPK, čak i Alijansa Ramuša Haradinaja umele da nekada načine neke ustupke i da budu čak i zahvalnije za saradnju. Iz razloga koji je čudan, ali i razumljiv. Oni su se prvo dokazali, kako oni misle - kroz rat da nisu naklonjeni Srbima i onda kada čine neki ustupak prema Srbima niko ne može da im ospori u smislu da su popustljivi ili da drže “srpsku stranu”, kaže Gogić i podseća da su i Haradinaj i Tači u svojim kabinetima imali srpske prevodice, a da istovremeno stranke poput DSK imaju “teret prošlosti” da su bila previše “popustljivi” prema Srbima zbog čega, kako tvrdi, moraju da dokazuju svoj nacionalizam.

On ocenjuje da će upravo ovi razlozi biti ključni i za određivanje političkih subjekata na Kosovu u odnosu na srpsku zajednicu.

“Treba izvući pouku da je situacija na Kosovu dosta složena kada je reč o političkim strankama i ne možemo ni za jednu u svakoj situaciji reći da je najzahvalnija ili najviše naklonjena Srbima već dosta toga zavisi od njihovih unutrašnjih odnosa, a Srbi su tu kao kolateralna šteta često tih njihovih pregrupisavanja”, zaključuje Gogić.

Politički analitičar iz Prištine Ljeart Hodža ocenjuje za Kosovo onlajn da je najapsurdnije od svega što je jedini koji se od političara na Kosovu nada i priželjkuje ujedinjenje opozicije upravo aktuelni premijer.

„To bi mnogo olakšalo posao Aljbinu Kurtiju, jer bi tada svima bilo jasno da igra sam protv svih, a to je ono što on hoće, čemu se nada. Mnogo bi mu bilo lakše da pobedi sve ostale na istom glasačkom listiću. Onda bi ganjao lakše tih 50 odsto, nego ovako da se DPK i DSK tuku sa Samoopredeljenjem za svoje glasače. Gledalo bi se ko je gde izgubio na prošlim izborima, gde su taj gubitak nadoknadili na lokalnim izborima... Imaće jasniju sliku. Inače, ako se ujedine, tu će Kurti proći mnogo bolje nego ovako, u ovoj situaciji“, kaže Hodža.

Komentarišući formiranje “udruženog opozicionog fronta” koji trenutno čine lideri Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj i Socijaldemokratske inicijative Fatmir Ljimaj, Hodža kaže da je to ideja o kojoj Ljimaj govori duže od godinu.

„On je prvo hteo da uključi DPK u taj front, pa je posle bilo neke priče, nekih spekulacija, o tome kako bi se on mogao vratiti u DPK, možda čak i da preuzme partiju, ali od toga nije bilo ništa i na kraju se ujedinio sa Haradinajem kako bi se osigurao, da će proći cenzus od pet odsto i opstati na kosovskoj političkoj sceni“, kaže Hodža.

On ističe da je mala verovatnoća da dođe do ujedinjenja opozicije na Kosovu i zato što su, ako se pogledaju njihovi nastupi u javnosti, Demokratska partija Kosova i Demokratski savez Kosova, već počeli da grade „novi imidž“ i da novooformljena koalicija neće uspeti da pridobije njihove glasače.

„Što se tiče DSK, oni tu ne mogu nijedan glas da oduzmu, ali mogu da oduzmu nešto glasova od DPK koji su uglavnom nasleđeni od OVK ili tih struktura koje su bile bliske sa prošlim vladama ili sa OVK. Postoji neki mali bazen glasova na koji Ljimaj i Haradinaj mogu da ciljaju, pa verovatno od toga polazi ta ideja da se ide u polemiku sa DPK, ali ni to neće da napravi neku veliku razliku. To su glasovi koje DPK može da izgubi radije, nego da će Haradinaj ili Ljimaj da ih dobiju. Ako DPK ne može da zadrži svoju strukturu i te regione gde su jaki to je onda problem DPK “, rekao je Hodža.

Za sada, prema mišljenju Hodže, Samoopredeljenje ostaje vodeća partija, ali napominje da je pred nama duga i interesantna godina.

„Nezamislivo je da će neko ko ima 50 odsto da padne na manje od 25 odsto. Tako da, taj pad, to je gotovo nemoguće, čak i matematički je nemoguć. Kada Kurti kaže da je trka za drugo mesto, on je otprilike u pravu. Ali, prvo mesto ne znači automatsku pobedu, prvo mesto ne znači da će da i formira Vladu, pošto se onda ulazi u druge kalkulacije, u matematiku za stvaranje koalicije. I to nije jednostavno, tu su iznenađenja moguća”, smatra Hodža.

On kaže da će rezultat zavisiti i od toga kada će izbori biti raspisani, ali i da li će prethodno biti promenjeni neki važni i istovremeno kontraverzni zakoni poput Građanskog zakonika kome se protivi Pokret Samoopredeljenja.

Za srpsku zajednicu, ističe Hodža, bitniji su lokalni izbori na severu koji su, kako je kazao, „dobra šansa za demokratizaciju i pluralizaciju unutar srpske zajednice na Kosovu“.

„Mislim da su ti izbori na severu mnogo važniji nego parlamentarni izbori uopšte, i ako prođu taj prvi test kako treba, onda postoji dobra šansa da više od jednog političkog subjekta srpske nacionalnosti bude u kosovskom parlamentu, a to će im dati više prostora za političku korist i možda čak veću moć na kosovskoj političkoj sceni. Ako se napravi dogovor samo sa jednom partijom, onda jedna partija drži jednu zajednicu u šaci, imaju monopol, a ovako, ako postoji više od jedne srpske partije u kosovskom parlamentu onda jednostavno tu ima više mogućnosti za politički dogovor, politički pazar ili neku koaliciju, i to će značiti više opcija i više predstavljanja za srpsku zajednicu u kosovskim institucijama“, zaključio je Hodža.

Ipak, politički analitičar iz Gračanice Aleksandar Gudžić kaže da je u politici sve moguće.

"Na Kosovu je moguće da dođe do ukrupnjavanja političkih činilaca jer opozicione stranke svoju šansu na predstojećim izborima vide u udruženom frontu protiv Kutija“, ocenjuje Gudžić za Kosovo onlajn.

Ovaj analitičar kaže da su male šanse da do toga realno i dođe.

„Opozicija verovatno u tome vidi mogućnost da pobedi Aljbina Kurtija, ali mislim da je to u ovom trenutku nemoguće. Aljbin Kurti je trenutno najmoćniji i najuticajniji političar, političar sa najvećom popularnošću na Kosovu. On je neko ko je došao na vlast na krilima populizma, ekstremnog nacionalizma i neko ko je iskoristio prošlu godinu i sukobe sa Srbima na severu da podigne svoj rejting, da učvrsti svoju popularnost. Zato mislim da je u ovom trenutku nemoguće skloniti Aljbina Kurtija sa vlasti, osim ako se ne desi nešto radikalno i ne dođe do nekog tektonskog poremećaja na kosovskoj političkoj sceni“, ističe Gudžić.

Srbi na Kosovu, kako navodi, ne mogu očekivati ništa pozitivno od institucija u Prištini, ko god da je na njihovom čelu, a posebno ne, ističe, od Aljbina Kurtija.

„Aljbin Kurti i ova politička opcija koja je trenutno na vlasti se pokazala kao majstor neispunjavanja obaveza i kršenja prava Srba, tako da, šta god da se desi, bilo da Srbi izađu na izbore ili ne, mislim da će se isto ponavljati, da će zvanična Priština na svakom koraku kršiti ustavom zagarantovana Srbima”, ocenjuje Gudžić.

On kaže da je najapsurdnije što su najveću spremnost da Srbima omoguće određeni oblik autonomije i određena prava bile vlade koje su činile koalicije okupljene u strankama proizašlim iz nekadašnje OVK. 

“Sa Aljbinom Kurtijem to malo teže ide, on je radikalniji nacionalista, ima taj kompleks neučestvovanja u ratu 1999. godine i to je nešto što ga opterećuje, ima stalnu potrebu da se dokazuje svom biračkom telu. On predstavlja najradikalniji deo kosovskog društva i gubitnik je kosovske tranzicije i kosovske nezavisnosti, tako da, od Aljbina Kurtija Srbi ne mogu očekivati neke ustupke, osim ako to međunarodna zajednica ne zahteva, pre svega pokrovitelji kosovske nezavisnosti, zemlje zapadne demokratije“, zaključio je Gudžić.