Gogić: Od namere Haradinaja neće biti ništa, Kurti dobija drugi mandat, a Srbi će biti kolateralna šteta

Politikolog iz Beograda Ognjen Gogić ocenjuje da su male šanse da opozicione stranke na Kosovu formiraju jedinstven blok koji bi se suprotstavio Pokretu Samoopredeljenje, ali i upozorava da bi izborna kampanja mogla da ima negativne posledice po srpsku zajednicu.

Komentarišući sve ćešće najave stranaka u Prištini o formiranju opozicionog bloka koji bi se na izborima suprotstavio Pokretu Samoopredeljenje, Gogić za Kosovo onlajn kaže da je to malo verovatno.

“Formiranje opozicionog fronta je malo verovatan zato što su razlike između određenih stranaka na Kosovu ipak previše velike, previše su udaljene. Tu pre svega mislim na Demokratsku partiju Kosova (DPK) i Demokratski savez Kosova (DSK). Ono što ih povezuje je da su opozicija Kurtiju i to što žele da sami dođu na vlast, ali saradnja među njima bi išla jako teško i mislim da njihovi birači to ne bi gledali blagonaklono”, kaže Gogić.

On navodi da je za vodeće opozicione stranke daleko bolje da se učvrste u svom biračkom telu.

“To se pre svega odnosi na DPK, čiji birači su najmanje naklonjeni vladajućoj stranci, pa otuda i najmanje naklonjeni i saradnji sa DSK, a treba imati u vidu da je DSK imao saradnju sa Kurtijem. Pitanje je kako bi birači DPK gledali na taj savez jer nemaju poverenja ni u vlast, ni u druge opozicione stranke”, ističe Gogić.

Komentarišuću najavu Alijanse za budućnost Kosova da je formirala “Udruženi opozicioni blok”, Gogić smatra da je Ramuš Haradinaj to učinio prevashodno da bi promovisao svoju poziciju na opozicionoj sceni.

Gogić kaže da je Haradanij jedan od najpragmatičnijih političara na Kosovu i da ga je moguće zamisliti u svim postizbornim kombinatorikama.

“Mogu da ga zamislim u bilo kojoj varijanti, u saradnji sa bilo kojom od stranaka, i opozicije, ali i vlasti. On je taj koji najviše promoviše tu ideju računajući da će time da ojača svoju poziciju i da njemu najviše ide u korist kao neko ko želi da ujedini i udruži sve snage na Kosovu”, pojašnjava Gogić.

On kaže da stranke na Kosovu licitiraju o budućem datumu izbora jer će tu odluku doneti isključivo vladajuća stranka kada proceni da je najpovoljniji trenutak.

Gogić kaže da će na tu odluku presudno uticati ekonomski faktor i dijalog sa Beogradom.

“Na Kosovu postoji ogromna inflacija koja pogoršava standard građana i vlast bi mogla u kalkulaciju da uzme i taj faktor, kada će se posledice inflacije najviše odraziti na građane, pa onda izbore održi ranije. Takođe, veoma bitan faktor je proces sa Srbijom, dijalog sa Beogradom. Ukoliko se poveća pritisak na prištinsku stranu da učini ustupke sa svoje strane, a to se pre svega odnosi na formiranje Zajednice srpskih opština, gotovo je izvesno da bi se Aljbin Kurti opredelio da izbegne razgovor na tu temu time što bi otišao na neke nove parlamentarne izbore. To bi odložilo procese, u tom periodu ne bi moglo da se razgovara o formiranju Zajednice srpskih opština, a onda bi sve druge stranke isterao na čistac, da se izjasne da li su za formiranje ZSO ili ne, što nije popularna stvar na Kosovu. U suštini, mi smo u tom predizbornom periodu na Kosovu. Nevezano kada će se održati ti izbori, te izjave treba posmatrati u kontektstu zauzimanja pozicija stranaka za te izbore koji dolaze”, precizrira Gogić.

Mnogo kontroverzi je izazvala tvrdnja predstavnika Samooopredeljenja da će na sledećim izborima odneti više od 50 odsto glasova.

I dok poslanici opozicije tvrde da ta “računica” nije utemeljena u činjenicama i istraživanjima javnog mnjenja, dotle Gogić kaže da je “vrlo verovatno” da Kurti osvoji još jedan premijerski mandat.

“Vrlo je verovatno da će Samoopredeljenje imati dovoljno glasova da samostalno ponovo formirati novu vladu. To ne znači da će imati nužno više od 50 odsto upisanih birača, tj glasova. Ali ako imaju rezultat koji je blizu tog praga, to može biti dovoljno mandata da samostalno formira vladu. Treba imati u vidu da su tu takođe prisutni i glasovi manjina. Pored srpske zajednice koja ima 10 svojih mandata, tu postoje i druge zajednice koje takođe imaju po 10 mandata i koje su po nekom automatizmu deo vlasti. Tako da, ukoliko Kurtiju bude nedostajao određeni broj mandata svakako može da te mandate dobije od strane manjina”, objašnjava Gogić.

Na pitanje šta bi Srbi mogli da očekuju od ovih izbora, Gogić ističe da je teško predvidljivo kako će stranke koncipirati svoje kampanje, odnosno da Srbi mogu da bude i “centralna i sporedna tema”.

Ipak, Gogić ističe da je nesporno da bi Kurtiju odgovarala nova kriza na severu tokom kampanje kako bi homogenizovao svoje birače.

“Za Srbe na Kosovu su verovatno izbori malo povoljniji trenutak kada mogu malo da odahnu zato što se onda albanske stranke više bave sobom i unutrašnjim pitanjima. Mada, s druge strane, može opet doći do neke krize na severu, jer krize takođe doprinose određenim strankama. Aljbinu Kurtiju bi možda odgovarala neka nova kriza na severu u periodu kampanje da bi onda homogenizovao svoje birače.

Srbi u ovoj kampanji mogu da budu i centralna, ali i potpuno zapostavljena tema”, smatra Gogić.

On ocenjuje da u slučaju da Kurti dobije nov premijerski mandat, tada bi Srbi mogli da očekuju novo zaoštravanje odnosa i novo urušavanje standarda u zaštiti položaja srpske zajednice.

“Ukoliko Aljbin Kurti ostane na vlasti, kao što očekujem, onda zaista Srbi mogu da očekuju da se ide đonom. Od kada je došao na vlast on sve vreme antagonizuje srpsku zajednicu, nije učinio ni jedan pozitivan gest prema njima. Ukoliko mu građani ponovo poklone poverenje onda će imati još manje razloga da bude popustljiv prema Srbima u odnosu na politiku koju je vodio do sada. Ukoliko do toga dođe, mislim da će doći do urušavanja standarda koji su već postignuti kada je reč o zaštiti položaja srpskih zajednica”, kaže Gogić.

Prema njegovim rečima, druge stranke bi imale više razumevanja za ovo pitanje, ali samo do izvesne mere.

Kao ključne razloge vidi strah umerenih albanskih partija kako bi birači reagovali na eventualne ustupke Srbima.

“Međutim, ono što zvuči paradoksalno je da su stranke koje su potekle iz OVK: DPK, čak i Alijansa Ramuša Haradinaja, umeli da nekada načine neke ustupke i da budu čak i zahvalniji za saradnju. Iz razloga koji je čudan, ali i razumljiv. Oni su se prvo dokazali, kako oni misle, kroz rat da nisu naklonjeni Srbima i onda kada čine neki ustupak prema Srbima niko ne može da im ospori u smislu da su popustljivi ili da drže “srpsku stranu”, kaže Gogić i podseća da su i Haradinaj i Tači u svojim kabinetima imali srpske prevodice, a da istovremeno stranke poput DSK imaju “teret prošlosti” da su bila previše “popustljive” prema Srbima zbog čega, kako tvrdi, moraju da dokazuju svoj nacionalizam.

On ocenjuje da će upravo ovi razlozi biti ključni i za određivanje političkih subjekata na Kosovu u odnosu na srpsku zajednicu.

“Treba izvući pouku da je situacija na Kosovu dosta složena kada je reč o političkim strankama i ne možemo ni za jednu u svakoj situaciji reći da je najzahvalnija ili najviše naklonjena Srbima, već dosta toga zavisi od njihovih unutrašnjih odnosa, a Srbi su tu kao kolateralna šteta često tih njihovih pregrupisavanja”, zaključuje Gogić.