Može li jačanje desnice u Evropi da dovede do promene politike Zapada prema Kosovu?

U pojedinim zemljama Evropske unije stranke desnice u poslednje vreme dobijaju na popularnosti i postaju nezaobilazni faktor u formiranju vlada, a budući da je stav većine njih da međunarodna zajednica greši u odnosu prema Srbiji po pitanju Kosova, postavlja se pitanje – može li jačanje desnice da dovede do promene stava prema Prištini, koja je već decenijama "miljenik Zapada".

Desničarske stranke, poput Alternative za Nemačku (AfD) ili Slobodarske partije Austrije u svojim zemljama dobijaju sve veću podršku građana, slično je u Francuskoj gde jača Nacionalni front, a na nedavnim izborima u Španiji Narodna partija desnog centra dobila je najviše glasova, dok italijansku vladu vodi ultradesničarka Đorđa Meloni.

Situacija u Nemačkoj je posebno zanimljiva, budući da Berlin važi za jednog od najznačajnijih podržavalaca Prištine, a da spoljnu politiku te zemlje sada vode "Zeleni", koji otvoreno lobiraju za nezavisno Kosovo.

Ipak, prema istraživanjim javnog mnjenja u toj zemlji, AfD sada može da računa na čak 22 odsto glasova, što je pozicionira kao drugu političku snagu u zemlji, iza CDU/CSU koja trenutno može da osvoji 26 odsto glasova.

Vladajuća SPD kancelara Olafa Šolca, dobila bi trenutno 18 odsto glasova, Zeleni 14, a Slobodarska partija (FDP) svega sedam procenata.

Popularnost AfD raste iz nedelje u nedelju, zbog sve većeg nezadvoljstva građana sa politikom koju vodi "semafor koalicija" SPD-Zeleni-FDP.

Šef spoljnopolitičkog odbora poslaničke grupe AfD, poslanik u Bundestagu Petr Bistron kaže za Kosovo onlajn da bi ta stranka suštinski preispitala nemačku spoljnu politiku.

"Naši prioriteti bi bili očuvanje nacionalnog suvereniteta, bezbednosti i nacionalnih interesa. Sledili bismo realno-politički pristup koji ostavlja po strani ideološke predrasude i jača poziciju Nemačke u svetu", rekao je Bistron.

Kada je reč o odnosu prema Kosovu, ističe da bi AfD zauzela uravnoteženiji stav, koji bi osigurao da sve međunarodne obaveze budu ispunjene.

"Naš cilj bi bio podsticanje stabilnosti i mira u regionu, a to bi moglo značiti kritičniju poziciju prema Prištini", dodaje on.

U vezi Beograda kaže da odnose sa Srbijom treba postaviti na čvrstu osnovu koja odražava zajedničke interese.

Istovremeno, to bi moglo da znači i pojačanu ekonomsku i diplomatsku saradnju, kao i podršku Srbiji u dijalogu sa Kosovom.

Upitan kako bi ocenio dosadašnju politiku prema Srbiji i Kosovu koju, pre svega, vodi stranka Zelenih, odnosno ministarka Analeni Berbok, Bistron je ukazao na jednostranost i ideološku ostrašćenost.

"Politika Zelenih deluje jednostrano, zasnovano na ideologiji. Njihov stav je ignorisao složenu realnost u regionu i propustio da uzme u obzir dugoročne interese Nemačke. Potrebno je novo pozicioniranje. Tražili bismo suštinsko novo razmatranje naše politike prema Srbiji i Kosovu, zasnovano na pravičnosti, realizmu i zaštiti naših nacionalnih interesa", podvukao je Bistron.

Na pitanje da li je Nemačka jednostrana odgovorio je potvrdno, ističući da je nemačka politika pokazala jednostranost koju treba ispraviti.

"Potreban nam je uravnotežen pristup koji uzima u obzir interese i brige svih uključenih strana", napominje Bistron i ukazuje da bi Nemačka trebalo da igra aktivnu ulogu u regionu kako bi promovisala dijalog i saradnju, a ne da zauzima stranu.

Sličnog su stava i poslanici desnice u Austriji, gde je, po poslednjim istraživanjima, Slobodarska partija Austrije (FPO) najjača politička snaga u zemlji, koja može da računa na 30 odsto glasova, ispred trenutno vladajuće Narodne partije (OVP) sa 24 odsto, Socijaldemokratske partije (SPO) koju podržava 22 procenata građana i Zelenih sa podrškom od 10 odsto.

Time FPO postaje nezaobilazni faktor u formiranju buduće vlade, imajući u vidu da će OVP i SPO teško moći pronaći zajednički jezik oko mnogih pitanja.

Šef spoljnopolitičkog odbora FPO-a u Beču i šef poslaničkog kluba te stranke u bečkoj skupštini Maksimilijan Kraus za Kosovo onlajn ističe da je Srbija uradila svoj "domaći zadatak" što se ne može reći za Kosovo, zamerajući austrijskim Zelenima lobiranje za Kosovo.

Ističe da je FPO zaštitnica neutralnosti Austrije, koju aktuelna vlada, kaže, konstantno krši, a kao primer navodi upravo ulogu Zelenih na Balkanu.

"Zelena stranka aktivno lobira za Kosovo, umesto da vodi računa o interesima obe strane. Ukoliko FPO bude deo sledeće savezne vlade, neutralna uloga naše zemlje će ponovo biti prioritet. Austrija je decenijama igrala aktivnu posredničku ulogu i to bi trebalo da čini i u budućnosti. Što se tiče politike prema Beogradu i Prištini, pošteno je reći da je Srbija uradila svoj domaći zadatak u ovom konfliktu, što se, nažalost, ne može reći za Kosovo. EU bi zato trebalo da ubedi vladu Kosova da se pridržava Briselskog sporazuma", jasan je Kraus.

Ipak, malo je verovatno da bi čak i u slučaju smene vlasti u ovim zemljama došlo do tektonskih promena u odnosu ovih zemalja prema pitanju nezavisnosti Kosova.

Inače u Austriji postoji veliki broj lobista, a najveći je među Zelenima, kao što je Kati Šneberger ili evroposlanik Tomas Vajc, uz evroposlanika OVP Lukasa Mandla.

Oni otvoreno lobiraju za nezavisnost Kosova u EU i stalnim objavama, trenutno, traže sankcije protiv Srbije i ukidanje kaznenih mera protiv Prištine, te čak Šneberger, kada se prištinska vlada našla na meti međunarodne kritike organizovala je i protetst podrške Kurtijevoj vladi u Beču.

Docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić smatra da do promene stava Nemačke, Austrije ili Francuske o statusu Kosova neće doći bez obzira na jačanje desnice u tim zemljama, već da je moguće da dođe samo do "ublažavanja politike".

Surlić za Kosovo onlajn kaže da je činjenica da podrška Alternativi za Nemačku i Slobodarskoj partiji Austrije raste, a da su razlozi za to pre svega nezadovoljstvo unutrašnjom situacijom, ekonomskim standardom što predstavlja odličan prostor za cvetanje ekstremističkih poruka i onoga što glasači takvih partija žele da čuju - neku vrstu radikalne promene.

Kako dodaje, na spoljnopolitičkom planu, oni zastupaju nešto što je drugačije u odnosu na mejnstrim, pa i po pitanju Kosova.

"I do sada smo od njihovih predstavnika mogli da čujemo i napade na odluke da se bombarduje SR Jugoslavija 1999. godine, ali i na odluku da se prizna nezavisnost Kosova", podseća Surlić.

Međutim, smatra da i da dođu na vlast do promene prema nezavisnosti Kosovo neće doći.

"Prvo, mala je verovatnoća da dođu na vlast jer su usamljeni, nemaju koalicioni kapital i ostale stranke se udružuju protiv njih tako da je prosto nezamislivo da one same mogu da osvoje više od 50 odsto. A čak i da dođu na vlast, pokazalo se u prošlosti, da mnoge ekstremističke partije ublažavaju svoje stavove, prilagođavaju se realpolitici, spoljnopolitičkom kontekstu", kazao je Surlić i ukazao na italijanske ekstremiste od kojih se, kako kaže, mnogo očekivalo, ali su, navodi, postali deo "mejnstrima".

"U slučaju Kosova, za kolektivni zapad to je završena tema. Može da dođe do ublažavanja politike, ali suštinski neće doći do povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova", navodi Surlić.

Kao primer ublažavanja politike, Surlić navodi Mađarsku i kaže da je to zemlja koja priznaje nezavisno Kosovo, međutim razume stavove Srbije i zbog bliskosti trenutno koja postoji između Beograda i Budimpešte, Mađarska je glasala protiv članstva Kosova u Savetu Evrope, odnosno da se uopšte to stavi na dnevni red.

Ali, kako dodaje, niko ne očekuje da bi Mađarska uprkos velikom prijateljstvu sa Srbijom, promenila stav o nezavisnosti Kosova.

"Verujem da bi to bio i hipotetički slučaj sa ovim zemljama jer, iako smatraju da je greška, niko od njihovih predstavnika do sada nije rekao 'mi kada dođemo na vlast, mi ćemo to promeniti', nego samo konstatuju da je to bila politička greška, ali svesni su da je jako teško da se nešto što je već povučeno kao potez promeni", zaključuje Surlić.