Može li Kosovo do članstva u Savetu Evrope bez slanja Nacrta statuta ZSO Ustavnom sudu?

Članstvo u Savetu Evrope još uvek je neostvarena želja Kosova, a u proteklim danima to pitanje bilo je tema na sastancima kosovskih i evropskih zvaničnika. Intenziviranje pitanja članstva u SE sagovornici Kosovo onlajna vide kao korišćenje momentuma kada Kosovo ima formiranu vladu, s obzirom da je protekla godina od strane EU i njenih institucija ocenjena kao propala, ali navode da to u najvećoj meri zavisi od volje ministara zemalja članica. Da li će formiranje Zajednice srpskih opština ili barem slanje njenog nacrta statuta Ustavnom sudu na razmatranje i dalje biti uslov za članstvo Kosova u Savetu Evrope, naši sagovornici navode da to zavisi i od novog izaslanika EU u dijalogu Petera Sorensena i da li će i on, kao njegov prethodnik Miroslav Lajčak, postaviti taj uslov.

Piše: Milena Miladinović

Članstvo u SE je u aprilu mesecu bilo tema sastanka kosovskog premijera Aljbina Kurtija sa potpredsednikom vlade i ministrom spoljnih poslova Belgije Maksimom Prevom. Kako je tada istakao kosovski premijer, Kosovo je jasno opredeljeno, posvećeno i usmereno ka članstvu u Savetu Evrope.

Istog dana Kurti je o Kosovu u Savetu Evrope razgovarao i sa izaslanikom EU za dijalog Peterom Sorensenom.

Da je Kosovo intenziviralo pitanje članstva u Savetu Evrope govori i to da je ministar spoljnih poslova i dijaspore Kosova Gljauk Konjufca u istom periodu održao sastanke sa visokim funkcionerima Saveta Evrope u Strazburu i naglasio da je Kosovo spremno da se pridruži toj međunarodnoj organizaciji.

Konjufca je takođe na zajedničkoj konferenciji sa belgijskim ministrom Maksimom Prevom izneo kritike na račun bivšeg izaslanika Evropske unije za dijalog između Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka, rekavši da je Kosovu nametnuo uslov osnivanja Zajednice srpskih opština za članstvo u Savetu Evrope.

„Čovek koji je na neslavan način podneo ostavku, gospodin Lajčak nam je na leđa stavio nešto što nam ne pripada... U Savetu Evrope nije bilo uslova da se osnuje Zajednica, to nam je Lajčak nametnuo na nepravedan način“, rekao je Konjufca.

Prema rečima sagovornika Kosovo onlajna, članstvo u SE bi Kosovu značilo mnogo, jer bi otvorilo i ostala vrata, ali prijem u tu organizaciju ne zavisi od Prištine već od ministara zemalja članica, dok pitanje koje bi donelo podele u ovom trenutku nije poželjno.

Pokušaj da se marginalizuje Lajčak

Bivša ambasadorka Srbije u Savetu Evrope Dragana Filipović izjavila je za Kosovo onlajn da je pitanje članstva u SE Kosovu uvek na dnevnom redu i da sada Priština koristi momentum kada ima formiranu vladu i ministra spoljnih poslova, ali i da je to političko pitanje koje će se teško naći na dnevnom redu na sastanku ministara zemalja članica iz razloga jer Kosovo nije ispunilo obavezu da formira Zajednicu srpskih opština.

Filipović je kazala da je razlog aktiviranja Kosova po pitanju članstva u Savetu Evrope u proteklom periodu politički.

„Ako imamo u vidu da je prema izveštaju Evropskog parlamenta o statusu demokratije u okviru ovogodišnjih izveštaja koja radi i Evropska komisija za sve one koji su u pristupnom procesu prema EU konstatovano da je prošla godina izgubljena godina za Prištinu usled ogromnih unutrašnjih problema i političkih tenzija i nesposobnosti da se izabere vlada, evo sada i predsednik, i ponovljenih izbora. Mislim da oni sad koriste ovaj momentum kada ipak imaju formiranu vladu i ministra spojnih poslova da pokrenu ponovo to pitanje koje je zapravo stalno njima na dnevnom redu, jer je velika želja prištinskih vlasti za međunarodnim subjektivitetom“, kazala je Filipović.

Kako je dodala, članstvo u SE bi za Kosovo bilo od velikog značaja jer bi, dodala je, otvorilo i druga vrata.

„U nekim aspektima taj međunarodni subjektivitet je njima priznat, recimo od strane nekih finansijskih organizacija, pa čak i Banke za razvoj, pa su član Venecijanske komisije od 2014, ali članstvo u Savetu Evrope bi bilo je zapravo jedno značajno političko pitanje, imalo bi taj politički značaj jer bi otvorilo vrata i za preostale druge važne međunarodne organizacije gde Kosovo ipak ne može da pristupi, a posebno kad je u pitanju UN što je ključno za njih da mogu na tom nivou biti priznati“, navela je Filipović.

Prema njenim rečima, Kosovo je bilo blizu članstva u Savetu Evrope, ali nije ispunilo uslov slanja Nacrta statuta Zajednice srpskih opština Ustavnom sudu na razmatranje.

Kako dodaje, sada je pitanje članstva u tu organizaciju ponovo pokrenuto, jer se bliži kraj predsedavanja Moldavije, dok će tu obavezu preuzeti Monako. Navodi da će na sastanku primopredaje prisustvovati veliki broj ministara zemalja članica, pa je na tom sastanku mnogo lakše dobiti prostu većinu.

Ipak, naglašava Filipović, članstvo Kosova u Savetu Evrope je važno političko pitanje. Prema njenom mišljenju, to pitanje se neće naći na dnevnom redu, ne samo zato što nisu ispunjeni uslovi, već i zato što se Priština i dalje oglušuje na svoju obavezu iz Briselskog sporazuma da osnuje ZSO i ispoštuje prava manjina iz Deklaracije ljudskih prava.

„Savet Evrope trenutno ima mnogo važnijih pitanja za budućnost Saveta Evrope. I nikako na dnevnom redu nije dobro stavljati neko pitanje koje bi dovelo do rasprave, do podela i tako dalje“, poručila je naša sagovornica.

Kako je istakla, Kosovo je ponovo aktiviralo to pitanje i zato što u Prištini smatraju da je Srbija pod pritiskom EU, ali i zato što žele da iskoriste dolazak novog izaslanika EU za dijalog Petera Sorensena i na taj način marginalizuju zahteve koje je ranije postavio bivši izaslanik EU Miroslav Lajčak.

„Ono što mislim da Kosovo takođe sada radi je pokušaj totalne marginalizacije Lajčaka i relativizacije svega što je on uradio uz to da im je čak nametao neka politička rešenja i zakteve, što nije tačno. On je samo prenosio ono što se dešava i što se dogovara u Briselu“, dodala je ona.

Filipović je naglasila da se formiranje ZSO i dalje pominje kao obaveza Kosova, te da se preko te neispunjene obaveze ne može lako preći.

„To je i dalje obaveza koja se pominje i u Evropskoj Uniji, to se pominje i u dokumentima i u komunikaciji. Isto to se odnosi i na Savet Evrope. Da do toga dođe, bilo bi neophodno da postoji neki drugi viši interes i Saveta Evrope i Evropske unije da se prosto preko toga pređe. Ali to je jedno od fundamentalnih prava. Ako pogledate, to bi bio pravni okvir u kome bi predstavnici srpske manjine mogli da vrše sve ono što je bitno za njihov život na Kosovu, svoja manjinska prava, ljudska prava i tako dalje“, rekla je Filipović.

Kako je istakla, Srbija mora pitanje formiranja ZSO da drži visoko na agendi.

„Da bismo to predupredili, jer je potpuno jasno da je ofanziva i to klizeće takozvano priznanje Kosova u međunarodnim organizacijama non stop na dnevnom redu ko god da je na vlasti u Prištini, mislim da mi moramo sa naše strane da preduzmemo sve što možemo, da se to pitanje drži visoko na agendi i da se stalno zahteva da se ta obaveza od pre 13 godina, koje je Kosovo preuzelo, izvrši, ne samo da se prosto govori, nego da se to svim sredstvima diplomatskim konstantno zahteva“, navela je Filipović.

Članstvo zavisi od volje ministara zemalja članica

Politički analitičar Nedžmedin Spahiu istakao je da članstvo Kosova u Savetu Evrope ne zavisi isključivo od Prištine, već od političke volje ministara zemalja članica te organizacije.

Spahiu je za Kosovo onlajn naveo da pitanje da li bi Kosovo moglo da postane član Saveta Evrope bez slanja Nacrta statuta Zajednice srpskih opština Ustavnom sudu, kako su ranije obećali kosovski lideri, ne zavisi od Kosova.

„To zavisi od ministara Saveta Evrope. Ne znam da li bi mogli da donesu takvu odluku ili ne, to je njihova politička volja. Može se desiti, ali u ovom trenutku ne mogu ništa sa sigurnošću da kažem“, objašnjava on.

Spahiu se osvrnuo i na činjenicu da je uslov o slanju Nacrta statuta ZSO ranije pominjao i bivši izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, ali da je u međuvremenu došao novi izaslanik što bi, dodaje, moglo uticati na dalji proces.

„Ne mogu da znam kakvu strategiju ima novi predstavnik kako bi se realizovao dogovor između Prištine i Beograda. Možda je taj uslov postavljen kako bi se dogovor pospešio, a možda je upravo on kočnica“, zaključio je Spahiu, uz napomenu da novi predstavnik može imati drugačiji pristup rešavanju tog pitanja.