Može li Kosovo do članstva u Savetu Evrope: Trka sa vremenom i uslovima

Iako od aprila prošle godine ima pozitivnu preporuku Parlamentarne skupštine Saveta Evrope za prijem u ovu organizaciju, zbog upornog izbegavanja da Ustavnom sudu pošalje na ocenu evropski nacrt statuta Zajednice srpskih opština, Kosovo bi i ovog proleća moglo da ostane kratkih rukava u najstarijoj panevropskoj organizaciji. Komitet ministara SE sastaće se 13. i 14. maja u Luksemburgu i ako se do tada formira nova vlada u Prištini, ona bi, teoretski, stigla da obavi ovu formalnost. Suštinsko pitanje je, ipak, šta bi bila garancija da će ZSO zaista biti formirana?

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je 16. aprila prošle godine mišljenje izvestioca Dore Bakojani kojim se preporučuje prijem Kosova u članstvo u toj organizaciji. Za izveštaj grčke poslanice glasao je 131 poslanik, njih 29 je bilo protiv, dok je 11 bilo uzdržano.

Zahtev Kosova za prijem u članstvo ipak se nije našao prošlog maja na dnevnom redu sednice Komiteta ministara SE, tela koje po ovom pitanju treba da da konačnu reč. Taj scenario mogao bi da se ponovi i ove godine jer vlada Aljbina Kurtija tokom prethodnih 12 meseci nije učinila početni korak ka formiranju ZSO, da evropski nacrt statuta Zajednice pošalje Ustavnom sudu na ocenu.

Bakojani jeste preporučila prijem Kosova u SE, ali je u njenom izveštaju stajalo i da je potrebno da kosovske vlasti hitno sprovedu tri stvari - odluku Ustavnog suda u vezi imovine manastira Visoki Dečani, što je u međuvremenu ispunjeno, da poštuju zakon prilikom eksproprijacije imovine manjinskih zajednica i da uspostave Zajednicu srpskih opština. 

PSSE je, na kraju, Komitetu ministara preporučila da prilikom razmatranja zahteva Kosova za ulazak u SE, formiranje ZSO ustanovi kao post-pristupnu obavezu, ali je istovremeno iz više evropskih prestonica Prištini sugerisano da bi za obezbeđivanje podrške članstvu Kosova u SE slanje nacrta statuta ZSO sudu bio „dobrodošao korak“. 

Iz ambasade Nemačke u Prištini prethodnih dana je navedeno da Kosovo neće moći da postane član ove organizacije ni ove godine ako ne pošalje sudu nacrt statuta ZSO koji je predložila Evropska unija. 

„Bili smo dosledni i transparentni, zajedno sa našim partnerima, u određivanju ključnog koraka potrebnog za obezbeđivanje većine: slanje nacrta ZSO Ustavnom sudu Kosova. Agendu za Komitet ministara priprema njegov sekretarijat. Ako se potrebni koraci završe pre sastanka, uvereni smo da agenda treba – i mora – da bude promenjena kako bi uključila glasanje za članstvo Kosova“, rekao je Kristijan Bočer iz Odeljenja za komunikaciju u nemačkoj ambasadi početkom ovog meseca.

Stefan Vladisavljev, programski koordinator Fondacije BFPE za odgovorno društvo ocenjuje da ne postoji dovoljno ispunjenih kriterijuma koji bi međunarodnu zajednicu i one koji definišu agendu predstojeće sednice Komiteta ministara Saveta Evrope učinili sigurnim da se pitanju Zajednice srpskih opština na Kosovu pristupa na ozbiljan način.

„Samim tim dajem izuzetno male šanse da će se ove godine uopšte glasati o članstvu Kosova u Savetu Evrope“, kaže Vladisavljev za Kosovo onlajn. 

On ističe da se čini da nisu napravljeni pomaci koje bi ukazali da postoji politička volja trenutnih vladajućih struktura, sada u tehničkom mandatu, ali i potencijalno vladajućih struktura u narednom periodu na Kosovu da se ozbiljno pristupi rešavanju pitanja ZSO, koje nije samo deo pregovora o pristupu Savetu Evrope, već je i deo procesa dijaloga između Beograda i Prištine pod okriljem Evropske unije. 

„Ne postoje nikakvi signali niti dovoljno snažno uverenje da bi se na objektivan način pristupilo Zajednici srpskih opština i nacrtu koji bi bio prihvatljiv i za srpsku zajednicu na Kosovu i za međunarodne aktere koji su garant implementacije sporazuma o normalizaciji, a samim tim i za osnivanje ZSO. Zbog toga ove godine ne pričamo o Kosovu u Savetu Evrope na način na koji smo o tome pričali prethodne godine, u smislu da je to bilo manje-više izvesna stvar, samo da se nađe na agendi, već ovog puta diskutujemo o tome da li će se uopšte naći na agendi“, ističe Vladisavljev. 

U ovom momentu, kako dodaje, ne postoje dovoljno jasni signali kada i ko će formirati sledeću Vladu Kosova, pa je, kaže, nezahvalno prognozirati koje će biti prioritetne teme kojima će se ona baviti i da li će, ako se Vlada formira do 13. maja, odmah poslati evropski nacrt statuta ZSO Ustavnom sudu. 

Saradnik Instituta „Musine Kokalari“ Beljgzim Kamberi kaže za Kosovo onlajn da se najveće albanske stranke na Kosovu tokom predizborne kampanje nisu opredeljivale po pitanju slanja nacrta statuta Zajednice srpskih opština Ustavnom sudu na ocenu i da na osnovu onoga što se čulo od njih ne treba mnogo očekivati u ovom pogledu ukoliko bi se nova kosovska vlada formirala do sednice Komiteta ministara Saveta Evrope zakazane za 13. i 14. maj.  

„Ako budemo imali novu vlast u Prištini treba da vidimo kako će se oni između sebe dogovoriti o pitanju Zajednice srpskih opština i ovog nacrta statuta“, dodaje Kamberi. 

On ukazuje i da je najvažniji faktor kada se govori o ovoj temi taj da li će dijalog nastaviti da vodi Evropska unija i hoće li se ići ka sprovođenju Briselskog, odnosno Ohridskog sporazuma ili će ovaj proces preuzeti američka administracija.  

„Ako ostajemo na istom koloseku, onda će za Kosovo biti teško da bude član bilo koje evropske ili multilateralne institucije dok nacrt statuta ZSO ne pošalje u Ustavni sud jer je to ono što traže i Brisel i Strazbur kao preduslov da bi Kosovo moglo da bude član Saveta Evrope. Tako da je teško predvideti da li bi Kosovo moglo da postane član SE ako ne pošalje nacrt statuta sudu. Ali videćemo da li će to možda da se promeni posle formiranja nove vlasti u Prištini i ukoliko Brisel i Vašington budu mogli bolje da koordinišu oko toga kako će dijalog da se nastavi. To ćemo videti posle sastanka koji će gospođa Kalas možda imati i sa američkom administracijom“, kaže Kamberi. 

Na pitanje da li će za članstvo Kosova u SE biti dovoljno samo da se nacrt statuta ZSO pošalje sudu na ocenu ili i da se po pitanju formiranja ZSO učini nešto konkretno, naš sagovornik kaže da će biti potreban napredak u dijalogu koji podrazumeva sprovođenje Ohridskog sporazuma unutar kog je i pitanje statuta ZSO.

„Osim toga treba da postoji i napredak na severu Kosova u smislu novih lokalnih izbora u četiri opštine koji će se izgleda organizovati na jesen, kada slede lokalni izbori za celu teritoriju Kosova. Ti izbori biće prvi izazov za novu vlast u Prištini i za kosovsko-srpske odnose u dijalogu, na kojima treba da učestvuje i većinsko srpsko stanovništvo kako bismo imali nove legitimne lokalne samouprave u ove četiri opštine“, navodi Kamberi. 

Članica delegacije Skupštine Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope Dunja Simonović Bratić kaže za Kosovo onlajn da su srpski parlamentarci u razgovorima sa predstavnicima zemalja Kvinte u PSSE dobili uveravanja da dok se ne formira Zajednica srpskih opština, na način na koji je to propisano, pitanje članstva Kosova u Savetu Evrope ne može da dođe na dnevni red. 

„Nadamo se da će oni to što su nam rekli ispoštovati do kraja i da će kao i prošle godine zahtev Kosova biti odbačen“, kaže Simonović Bratić. 

Navodi i da je vidljiva velika aktivnost političara iz Prištine po ovom pitanju i da su oni intenzivirali pritiske jer ovaj period doživljavaju kao poslednji momenat uoči Komiteta ministara.

Imajući u vidu da pojedine zemlje, poput Nemačke, smatraju da bi za pozitivnu odluku o prijemu Kosova u SE bilo dovoljno da kosovska vlada samo pošalje evropski nacrt statuta ZSO Ustavnom sudu, Simonović Bratić kaže da čak i kada bi se to dogodilo do sednice 13. maja, da to ne bi značilo da će ZSO zaživeti u praksi.

„Pre godinu dana govorilo se o tome da je skoro pa izvesno da će Kosovo ući u SE, pa nije. Prošlo je godinu dana, i nadamo se da će i ovog puta biti takav epilog. Ako zemlje Kvinte s kojima smo imali razgovore zadrže stav koji su nam iznele, onda će i druge, kao i prošli put, odreagovati kao i one. To je nešto što nam budi nadu da ćemo možda i ovog puta uspeti da im ne dozvolimo da postanu član Saveta Evrope, ali naravno, kao i uvek, moramo da budemo spremni na svaki scenario koji nama nije po volji“, kaže Simonović Bratić.

Ona, međutim, napominje, da će posle Komiteta ministara SE, krajem maja na Kritu biti održana sednica Političkog komiteta PSSE u organizaciji Dore Bakojani. Ukoliko pitanje punopravnog članstva Kosova ne bude na dnevnom redu sastanka Komiteta ministara, Simonović Bratić upozorava, da će sednica Političkog komiteta PSSE biti nova šansa za Kosovo da ostvari status specijalnog gosta u okviru PSSE.