Može li Kosovo do Ujedinjenih nacija putem koji je trasirala Palestina?

GS UN glasanje za rezoluciju o Palestini
Izvor: UN Photo/Manuel Elías

Izglasavanje rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u kojoj se kaže da je "država Palestina kvalifikovana za članstvo u UN" i kojom se Savetu bezbednosti preporučuje da pozitivno razmotri pitanje njenog članstva u toj organizaciji, neki će pamtiti po ubedljivom broju glasova "za" (143), neki po tome što je izraelski ambasador pri UN Gilad Erdan u znak protesta za govornicom iseckao kopiju Povelje UN, a za nemali broj država u svetu od velikog je značaja to što u prihvaćenom dokumentu piše da je odluka na "izuzetnoj osnovi i bez postavljanja presedana".

Palestina je još 2012. unapredila svoj status unutar UN tako što je izglasano da umesto „entiteta posmatrača” postane „država nečlanica posmatrač”, a ova trasa kojom je prošla nesumnjivo je privlačna mnogima koji bi da postanu član svetske porodice država, pa i Kosovu. 

Pravnici i stručnjaci za međunarodne odnose, sagovornici Kosovo onlajna, međutim, ukazuju da su slučajevi Palestine i Kosova potpuno drugačiji i da je između njih teško povlačiti paralele. Iako ne isključuju mogućnost da Kosovo u budućnosti pokuša da otvori vrata na Ist Riveru po uzoru na Palestinu, mišljenja su da se ta akcija ne bi završila slavno.

Profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu Aleksandar Gajić kaže za Kosovo onlajn da je rezolucija o Palestini koju je 10. maja usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija po svemu osobena i da je reč o raritetu u praksi organizacije UN. Prvenstvena svrha ove rezolucije, kako ukazuje, bila je da odredi modalitete učešća Palestine u radu Generalne skupštine i u radu Ekonomskog i socijalnog saveta, kao nekoga ko nije član te organizacije i ko u GS ima samo posmatrački status. 

"To pitanje nije novo pred organima UN, budući da Palestina već godinama ima odgovarajući status pri GS i uživa podršku jako velikog broja država. Pitanje Kosova je potpuno drugačije. Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244 Kosovo je stavljeno pod međunarodnu upravu i jasno je unutar organizacije UN da se ono ne može smatrati državom. Rezolucija 1244 je jasna u pogledu toga da se u UN Kosovo može tretirati jedino kao sastavni deo Republike Srbije koji se trenutno nalazi pod međunarodnom upravom i pitanje situacije na KiM u skladu sa Rezolucijom 1244 se nalazi pred Savetom bezbednosti", navodi Gajić.

Da bi jedan entitet ili država, kako dodaje, bila primljena u UN potrebno je da prvo podnese zahtev koji mora da prođe Savet bezbednosti koji treba da da pozitivnu preporuku GS za prijem tog entiteta u UN, a SB treba i da utvrdi da li je taj entitet država. 

"U slučaju Kosova dok je Rezolucija 1244 na snazi nije moguće da ono prođe takvu proceduru. Inače, kada se prođe SB onda GS UN dvotrećinskom većinom članova koji su prisutni može da odlučuje o prijemu države. Želja aktuelnih kosovskih vlasti je verovatno da imaju bilo kakav status pri GS UN, međutim u tome ih trenutno sprečava ne samo što nemaju podršku u broju država koje bi podržale takav predlog, nego i njihov status koji imaju pred SB, jer je SB telo koje je primarno odgovorno za održavanje mira i bezbednosti i dok se neka situacija nalazi na dnevnom redu SB, Generalna skupština o njoj ne može da raspravlja i odlučuje. Eventualni zahtev Kosova za sticanje statusa posmatrača ili nekog drugog statusa pri UN u nekoj bliskoj budućnosti bio bi preambiciozan. Može da postoji pokušaj, međutim teško da bi tako nešto moglo da prođe", ocenjuje Gajić. 

Da slučajevi Palestine i Kosova nisu za poređenje za Kosovo onlajn kaže i viši naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu Dušan Proroković, koji smatra i da nije realna opcija da Kosovo ka članstvu u UN krene putem koji je prešla Palestina, iako se, kaže, ta trajektorija verovatno "mota po nekim glavama u Prištini, a pre svega u Vašingtonu".

"Nije realna opcija da krenu stepenik po stepenik jer takav proces u sistemu UN ne postoji, on je izmišljen za Palestinu zato što je palestinsko pitanje vrlo kompleksno i kontinualno. UN su se obavezale pre sedam i po decenija da će ga rešiti i ogroman je pritisak svih zemalja koje su priznale Palestinu i uspostavile bilateralne odnose sa njom a to je ubedljiva većina članica UN. Sve to u slučaju Kosova nemamo", kaže Proroković.

Kako ističe, Palestina je bila mandatna teritorija britanske imperije i 1947. godine je ostala bez tog statusa zahvaljujući procesu dekolonizacije. On navodi da je Generalna skupština UN 1974. godine donela rezoluciju kojom je pozvala na priznavanje Palestine i da je usledilo "čudno rešenje o davanju statusa posmatrača u GS UN u 21. veku". Ističe i da se pitanjem Palestine uglavnom bavila GS UN, dok kada je reč o Kosovu imamo Rezoluciju Saveta bezbednosti, što nije isto. 

"Kosovo je sastavni deo Republike Srbije i to nije bila ničija mandatna teritorija 1999. niti je Rezolucija 1244 usvajana zbog procesa dekolonizacije. Odluke SB UN su izvršne, one moraju da se poštuju, deo su međunarodnog prava, nisu u formi preporuka, poziva ili sličnih kategorija. To su suštinske razlike", kaže Proroković.

Na kraju krajeva, kako dodaje, ako neka teritorija koja se samoproglasila nezavisnom treba da ulazi u sistem UN, pre Kosova postoji desetak kandidata, odnosno teritorija sa nerešenim statusom.

"Zašto bi Kosovo bilo ekskluzivitet? Zapadna Sahara ili Saharska Arapska Demokratska Republika je postala članica Afričke unije i ogromna većina tadašnjih članica UN je priznala Front Polisario pa nikakav originalni put, kakav je osmišljen za Palestinu, nije primenjivan u slučaju Zapadne Sahare". Takođe, stvari treba posmatrati iz sadašnje perspektive. U GS UN ovaj kolektivni Zapad ne može da skrpi većinu već mesec dana vezanu za neku manje ili više relativno značajnu neobavezujuću rezoluciju o Srebrenici. Ako oko jednog takvog pitanja, gde su oni računali na podršku svih zapadnih država, plus svih muslimanskih zemalja, ne mogu da osiguraju većinu, iluzurno je očekivati da bi mogli bilo kakvu većinu da osiguraju vezano za kosovsko pitanje", smatra Proroković.

Spoljnopolitički analitičar Mirko Dautović kaže za Kosovo onlajn da poslednja rezolucija Generalne skupštine UN koja se tiče Palestine, u trećem članu kaže da je ova odluka na izvanrednoj osnovi i bez toga da postavlja presedan, i da se upravo u tome čuje odjek onoga što je rečeno 2008. godine kada su mnoge države priznale nezavisnost Kosova - da je Kosovo slučaj sui generis, odnosno svojstven samom sebi. 

"Upravo po ovome vidimo da to sui generis ne znači ništa. Svi slučajevi su sui generis, i Kosovo, i Palestina, i Somalilend, Istočni Timor, Severna Abhazija ili Krim, za sve možete da kažete da je svojstveno samo sebi i da treba da bude izuzetak. Na kraju krajeva odlučuje se koji su izuzeci prihvatljivi a koji nisu. Dakle, svakako da ovo otvara mogućnost, ne samo za Kosovo, već za čitav niz slučajeva koji još nemaju rešenja, da u nekom trenutku na osnovu nekakvih okolnosti odjednom njihova izuzetnost bude dovoljna da budu priznati kao država", kaže Dautović.  

On, međutim, ističe da palestinski slučaj ima mnogo više osnova nego slučaj Kosova i podseća da dokumenti koji se tiču Palestine sežu pre osnivanja Ujedinjenih nacija, odnosno da je Palestina priznata kao mandat pri nastanku Lige naroda, nakon završetka Prvog svetskog rata.

"Od samog početka UN, postoje rezolucija za rezolucijom odluka za odlukom, da li SB da li GS UN koje se tiču Palestine, a za Kosovo nemate nikakve slične dokumente. Postojale su dve rezolucije GS koje se tiču Kosova, prva je primanje k znanju odluke Međunarodnog suda o tome da nezavsinost Kosova nije povredila opšte međunarodno pravo i druga u kojoj se pozdravlja posredovanje EU u rešavanju tog pitanja između Beograda i Prištine. Kosovo nema tu dubinu koju ima slučaj Palestine u UN i nema nikakvih dokumenata u UN za koje može da se kaže da nagoveštavaju da možemo da imamo nekakvo rešenje tog slučaja unutar UN. Rekao bih da je palestinski slučaj daleko jači od kosovskog", navodi Dautović.

Što se tiče težnji Kosova da postane član UN, on kaže da to pitanje može da se nađe na agendi GS UN, ali da ne može da dobije dovoljan broj glasova jer je po Povelji UN za bilo koju odluku GS potrebna dvotrećinska većina od 193 članice.

"Kosovo ne može da dobije toliki broj glasova u trenutnoj konstelaciji u GS, na osnovu ovoga koje ga države priznaju a koje ne, a mora se reći i da je ingerencija koja će država biti priznata od strane UN ipak u rukama Saveta bezbednosti u kom Kina i Rusija imaju veto. Ono čemu Kosovo sada stremi je članstvo u Savetu Evrope, što nije priznanje Kosova u međunarodnim odnosima ali jeste mali korak. Za Prištinu je svaki mogući korak koji bi mogao da potvrdi njihov legitimitet kao nezavisne i priznate države bitan, bilo da se radi o članstvu u Poštanskoj uniji, u Savetu Evrope ili da budu posmatrač u Generalnoj skupštini UN", zaključuje Dautović.