Dautović: Kosovo nema "dubinu" koju ima slučaj Palestine u Ujedinjenim nacijama

Spoljnopolitički analitičar Mirko Dautović kaže za Kosovo onlajn da rezolucija Generalne skupštine UN koja se tiče Palestine, koja je usvojena 10. maja, u trećem članu kaže da je ova odluka na izvanrednoj osnovi i bez toga da postavlja presedan. Ocenjuje da se upravo u tome "čuje odjek onoga što je rečeno 2008. godine", kada su mnoge države priznale nezavisnost Kosova - da je Kosovo slučaj sui generis, odnosno svojstven samom sebi.

"Upravo po ovome vidimo da to sui generis ne znači ništa. Svi slučajevi su sui generis, i Kosovo, i Palestina, i Somalilend, Istočni Timor, Severna Abhazija ili Krim, za sve možete da kažete da je svojstveno samo sebi i da treba da bude izuzetak. Na kraju krajeva odlučuje se koji su izuzeci prihvatljivi a koji nisu. Dakle, svakako da ovo otvara mogućnost, ne samo za Kosovo, već za čitav niz slučajeva koji još nemaju rešenja, da u nekom trenutku na osnovu nekakvih okolnosti odjednom njihova izuzetnost bude dovoljna da budu priznati kao država", kaže Dautović.  

On, međutim, ističe da palestinski slučaj ima mnogo više osnova nego slučaj Kosova i podseća da dokumenti koji se tiču Palestine sežu pre osnivanja Ujedinjenih nacija, odnosno da je Palestina priznata kao mandat pri nastanku Lige naroda, nakon završetka Prvog svetskog rata.

"Ideja da narod koji tu živi dobije svoju nezavisnost ugrađena je u ideju Lige naroda ranih 1920-ih. Od samog početka UN, postoje rezolucija za rezolucijom odluka za odlukom, da li SB da li GS UN koje se tiču Palestine, a za Kosovo nemate nikakve slične dokumente. Postojale su dve rezolucije GS koje se tiču Kosova, prva je primanje k znanju odluke Međunarodnog suda o tome da nezavsinost Kosova nije povredila opšte međunarodno pravo i druga u kojoj se pozdravlja posredovanje EU u rešavanju tog pitanja između Beograda i Prištine. Kosovo nema tu dubinu koju ima slučaj Palestine u UN i nema nikakvih dokumenata u UN za koje može da se kaže da nagoveštavaju da možemo da imamo nekakvo rešenje tog slučaja unutar UN. Rekao bih da je palestinski slučaj daleko jači od kosovskog", navodi Dautović.

Što se tiče težnji Kosova da postane član UN, on kaže da to pitanje može da se nađe na agendi GS UN, ali da ne može da dobije dovoljan broj glasova jer je po Povelji UN za bilo koju odluku GS potrebna dvotrećinska većina od 193 članice, a ta većina je postojala u slučaju Palestine 10. maja. 

"Kosovo ne može da dobije toliki broj glasova u trenutnoj konstelaciji u GS, na osnovu ovoga koje ga države priznaju a koje ne, a mora se reći i da je ingerencija koja će država biti priznata od strane UN ipak u rukama Saveta bezbednosti u kom Kina i Rusija imaju veto. Ono čemu Kosovo sada stremi je članstvo u Savetu Evrope, što nije priznanje Kosova u međunarodnim odnosima ali jeste mali korak. Postoje različiti stepeni suvereniteta i različiti stepeni priznatosti. Za Prištinu je svaki mogući korak koji bi mogao da potvrdi njihov legitimitet kao nezavisne i priznate države bitan, bilo da se radi o članstvu u Poštanskoj uniji, u Savetu Evrope ili da budu posmatrač u Generalnoj skupštini UN", zaključuje Dautović.