Može li Kosovo preko reda u Nato?

Predsednik ABK Ramuš Haradinaj čestitajući Švedskoj na ulasku u Nato izjavio je da bi Kosovo moglo da bude sledeća članica. Zvaničnici Prištine neprestano ističu da su im ključni prioriteti ne samo članstvo u Evropskoj uniji već i pristupanje ovoj Alijansi. Sagovornici Kosova onlajn ipak su skeptični da će se to uskoro i dogoditi.

"Političko-vojni savez - Nato je ojačao članstvom Švedske kao 32. članice. Nadamo se da je sada na redu Kosovo!", poručio je Haradinaj.

I zvaničnici Prištine ističu da im je, uz pristupanje EU, članstvo u Nato jedan od ključnih prioriteta.

 “Naš cilj za članstvo u Natou je jasno stavljen do znanja, mi svakodnevno idemo ka tom cilju. Vojska koju imamo je jača nego ikad”, izjavio je nedavno Aljbin Kuti.

Može li Kosovo preko reda u Nato?

Izvršni direktor Saveta za strateške politike Nikola Lunić ocenjuje za Kosovo onlajn da eksplicitno nije izvesno da bi Kosovo moglo da bude jedna od sledećih članica Nato zato što ne ispunjava ni jedan potreban uslov, uključujući i posebno naglašen “pravedan odnos prema nacionalnim manjinama”.

Lunić kaže da je Alijansa vojna i politička organizacija u kojoj se odluke donose koncenzusom, a da se u Članu 10 govori o načinu ulaska novih članica koje moraju da ispune niz političkih, ekonomskih i vojnih kriterijuma.

“To treba da bude demokratska zemlja koja je zasnovana na tržišnoj ekonomiji i koja ima pravedan odnos prema nacionalnim manjinama. I to je posebno naglašeno. Ako tome još dodamo ekonomske kriterijume, a to je dva odsto bruto nacionalnog dohotka koji mora izdvajati za svoje oružane snage, a imamo u vidu da Kosovo nema za sada vojsku, oružane snage i pitanje je kada će je imati i u kakvoj strukturi”, kaže Lunić.

On je skeptičan i koliko bi procedura prijema Kosova u Nato trajala.

“Kosovo nije partnerska zemlja Nato. Nisu članica Partnerstva za mir. Tek treba da osnuju svoju vojsku, tek treba da postanu članica Partnerstva i ukoliko budu želeli i ukoliko ispune kriterijume da uđu u Akcioni plan Partnerstva, a onda ide ta tehnička procedura: od Pisma o namerama, pristupnih protokola, ratifikacije u parlamentima koje mogu trajati i do godinu dana”, ocenjuje Lunić.

Prema njegovim rečima, najave kosovskih zvaničnika da očekuju brz prijem u Nato su populističke izjave koje nisu utemeljene u činjenicama, već isključivo usmerene prema Srbiji.

“Eksplicitno nije izvesno, niti će se to desiti. To je politička, populistička retorika koja iskorištava nesnalaženje Srbije u ovakvim, geopolitičkim, tektonskim poremećajima. Srbija traži svoje mesto u balansiranoj spoljnoj politici i nekakvoj virtualnoj vojnoj neutralnosti koja je u ovakvoj situaciji neodrživa”, naglašava Lunić.

Dodaje da Priština ima jasan cilj da Srbiju predstavi u međunarodnoj zajednici kao ruskog proksi igrača.

“To ne treba zanemariti i tome se Srbija treba veoma jasno i posvećeno posvetiti. Da bi međunarodnu zajednicu uverila da nam je sloboda i posvećenost evropskim principima i vrednostima prioritet. Tu posvećenost smo stavili u član 1 Ustava Srbije. Naša zemalj je zasnovana na takvim principima”, smatra Lunić.

Kaže da je za Srbiju najbolji “odgovor” da što pre homogenizuje svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU.

“Ne smemo dozvoliti bilo kakvu nestabilnost na Zapadnom Balkanu koju bez ikakve sumnje bi odgovarala Prištini. Srbima i Srbiji to ne odgovara u ovom trenutku”, izričit je Lunić.

Upozorava da je Kosovo još 2018. godine odlučilo da će u roku od deset godina formirati svoje oružane snage.

“Tako će 2028. te snage verovatno osnovati. Kakve će one biti, kakva će im biti struktura i kakve sposobnosti to će zavisiti od Srbije. Zato u pregovorima o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, uveren sam, treba razgovarati i o bezbednosnim aspektima i da se ima bezbednosni aspekt zato što treba dogovoriti da li će to biti jednonacionalna vojska ili multinacionalna vojska. Da li će oni imati sve sposobnosti koje žele ili će se ograničiti vojne sposobnosti. Kakva će im biti struktura: da li će Srbi participirati u toj vojsci ili ne. I na kraju krajeva, koliko god to neverovatno zvučalo, da li će Srbiji biti potencijalni partner ili će nam biti večni neprijatelj”, zaključuje Lunić.

S druge strane, stručnjak za bezbednost Nuredin Ibiši smatra da trenutna bezbednosna situacija može da ubrza prijem Kosova u Nato i da su njegova predviđanja da će se to dogoditi u roku od tri do pet godina.

„Kosovske bezbednosne snage su u fazi tranzicije, razvoja, obuke i povećanja broja pripadnika i naoružanja, povećanja kapaciteta. Sve to pod nadzorom Natoa. Ali da bi postali članica jedna od prepreka je da nisu priznate od četiri članice ove Alijanse. To je taj prvi problem. Drugo je faza prijema u program Partnerstvo za mir koja prethodi punopravnom članstvu“, izjavio je Ibiši za Kosovo onlajn.

Njegova predviđanja su da Kosovo može biti primljeno u Nato za tri do pet godina, ali da primer nekih država Zapadnog Balkana pokazuje da mogu pristupiti Alijansi i pre tog roka.

„Verujem da bezbednosna situacija, kako globalna tako i u regionu može da ubrza fazu prijema, odnosno da do članstva Kosova dođe i ranije. Neke članice na Zapadnom Balkanu ušle su u Nato i pre vremena. Nisu ispunili sve one standarde kako je Nato precizirao oko standardizacije naoružanja, opreme, obuke.. Zato je za očekivati da se to desi posle završetka faze tranzicije KBS”, objašnjava Ibiši.

On ističe da bezbednosna situacija u regionu može da ubrza proces punopravnog članstva Kosova u Nato.

“Potencijalno narušavanje mira u regionu zbog tendencije Rusije da proširi konflikt na Zapadni Balkan može u neko dogledno vreme da skrati rok za prijem. Ali, moja predviđenja su da će za proces prijema Kosova u Nato maksimalno trebati od tri do pet godine“, rekao je Ibiši.

Ipak, vojni analitičar Aleksandar Radić ocenjuje za Kosovo onlajn da bez obzira na najave i pozivanja na mogućnost presedana, ne postoji šansa da Kosovo u skorijoj budućnosti uđe u Nato zato što bi bilo paradoksalno da Kosovo uđe u Nato pre Srbije, a takvu mogućnost ne bi dozvolile i mnoge članice Alijsanse među kojima je i Španija.

On je skeptičan da bi Nato u slučaju Kosova primenio posebne procedure.

„Procedure su naravno stvar dogovora, ali do sada je za Nato to bio tabu. Koncenzus svih zemalja je jako bitan, jer Nato je nastao u neka stara vremena koja su drugačije funkcionisala. Nato nije nadnacionalna organizacija, već je čini skup 32 države, računajući Švedsku. Sve su to suverene zemlje, imaju svoju spoljnu politiku i svoje oružane snage. Tabu preko koga stvarno neće preći je koncenzus svih tih zemalja. Kako očekivati ulazak Kosova u Nato ako je jedna od najvažnijih članica Španija koja nije priznala samostalnost Kosova? To je prepreka preko koje se ne može preći“, smatra Radić.

On navodi da Kosovo iskazuje jasnu ambiciju da bude deo Nato, ali da su ključne dve prepreke.

Prva je da ova Alijansa, bez posebnih izuzetaka, ne prima zemlje koje imaju nerešene teritorijalne probleme, a druga da bi paradoksalno očekivati da Kosovo može da uđe u Nato pre Srbije.

„Godinama se Srbija nalazi pred vratima Natoa, s tim što ne kuca na ta vrata jer ne želi članstvo. I zato je formula koja se koristi kod zapadnih sila da srpska vojna neutralnost ne podrazumeva pasivnost u komunikaciji sa Nato. Srbija sarađuje i ima relaksirane odnose sa Nato. Incident u Banjskoj je to donekle poremetio, ali i dalje je jasno da je težište saradnje srpskih vlasti usmereno ka Nato kada jer reč o odbrambenom domenu. Sarađuje se politički, vojno-tehnički, srpska vojna industrija je oslonjena na tehnologije proizvođača zemalja Nato i bilo bi prilično paradoksalno očekivati da Kosovo može da uđe u Nato pre Srbije“, decidan je Radić.

Upitan da li bi „poseban izuzetak“ za Kosovo mogao da bude model po kome Ukrajina mogla da uđe u Nato, Radić kaže da je nerealno zato što je zbog svog značaja Ukrajina „tema za sebe“ u odnosu na temu Kosova.

„Šta god naše emocije pokazivale, Kosovo je ipak balkanski problem, problem prostora bivše Jugoslavije, a ne globalni problem. U takvoj situaciji ne verujem da postoji spremnost u Natou da se bilo ko poigrava sa interesima pojedinih članica koje Kosovo ne žele da priznaju i prihvate iz svojih političkih razloga“, kaže Radić.

Dodaje da ti razlozi ne znače po automatizmu i da je reč o državama koje imaju prijateljski stav prema Srbiji.

„To nisu razlozi koji se automatski podrazumevaju da su prijateljski sa srpskom stranom već jednostavno pragmatični razlozi koji ne žele da podrže bilo koju formu separatizma štiteći interes očuvanja sopstvenog integriteta“, ocenjuje Radić.

Upitan šta bi eventualan ulazak Kosova u Nato značio za Srbiju, vojni analitičar ističe da bi to dovelo do dodatne i radikalne izolacije.

„To bi bilo ne samo prst u oko, nego i otvorena pretnja Srbiji u situaciji u kojoj se sada nalazi. Ali, mislim da smo daleko od takvog scenarija zbog otvorene saradnje koju sadašnje vlasti imaju sa Natoom“, zaključuje Radić.