Može li povratak Slovačke u Kfor pružiti veću sigurnost srpskoj zajednici na Kosovu?

Sredinom meseca u sedištu Kfora u Prištini posle 15 godina zavijorila se i zastava Slovačke. Reč je istovremeno i snažnoj političkoj poruci koju treba tumačiti dvojako: i kao veću posvećenost ove zemlje misijama Natoa, ali i veći angažman u zaštiti srpskog stonovništva jedne od pet država EU koje ne priznaju Kosovo, smatraju sagovornici Kosovo onlajna.

Piše: Đorđe Barović

Kfor trenutno broji 4.741 vojnika iz 33 zemlje.

Najviše ih je iz Italije - 1.258, zatim SAD - 602 i Turske - 325.

U proteklih godinu i po dana čak šest država se priključilo ovoj misiji.

Francuska i Portugalija to su učinili u januaru i septembru prošle godine sa simboličnih tri, odnosno jednim pripadnikom.

Belgija, Luksemburg i Holandija pridružili su se prošlog meseca sa pet, sedam i jednim pripadnikom.

Od zemalja EU koje ne priznaju nezavisnost Kosova u sastavu Kfora su osim Slovačke i Grčka sa 121 vojnikom, kao i Rumunija sa 182 pripadnika svojih oružanih snaga.

U grupi zemalja van EU koje nisu priznale Kosovo nalaze se još i Jermenija sa 57 pripadnika i Moldavija sa 44 vojnika.

Slovački vojnici bili su deo Kfora od 1999. do 2010. i u tom periodu je na Kosovu službovalo ukupno 2.004 pripadnika slovačke vojske.

U intervjuu iz novembra prošle godine premijer Slovačke Robert Fico istakao je da je „Kosovo primer politike dvostrukog standarda o teritorijalnom integritetu“ i ponovio da njegova zemlja neće menjati stav o nepriznavanju kosovske nezavisnosti.

Tada je i objasnio razloge zbog čega će, posle 15 godina, Slovačka ponovo uzeti učešće u misiji Kfora.

„Imam informaciju koju sam baš rekao i predsedniku Vučiću da slovački vojnici žele ponovo da se vrate u misiju Kfora na Kosovo. A za nas je to vrlo važno zato što ćemo dobiti objektivne informacije jer mi ne možemo informacije da dobijemo iz medija. Dakle, ne radi se samo o bezbednosti već i o dobijanju objektivnih informacija kako bismo mi Slovaci znali o čemu se tamo stvarno radi“, kazao je Fico i najavio da bi slovački kontingent mogao da broji oko 150 vojnika.

Već decembra prošle godine Ministarstvo odbrane Slovačke predložilo je upućivanje 150 vojnika na Kosovo.

Prema tom predlogu u okviru ovog kontigenta biće 15 oficira koji će služiti u okviru komande Kfora i još 20 unutar nacionalne garde i kao podrška.

Za 110 vojnika planirana su patroliranja, obezbeđivanje logistike i osiguranje kampa u kome bi se nalazili.

Ovaj predlog je podrazumevao i slanje do 60 vozila, 20 guseničara, dva automobila i 300 komanda malokalibarskog (pešadijskog) naoružanja.

Korist za Srbe

„To je sjajna vest“, poručuje konsultant iz oblasti geopolitike i bezbednosti Nikola Lunić.

„Unapređivanje sposobnosti Kfora na Kosovu ide u prilog srpskoj zajednici, njenoj bezbenosti i punopravnom suživotu sa svim multinacionalnim zajednicama“, kaže Lunić u razgovoru za Kosovo onlajn.

Objašnjava da će učešćem Slovačke doći i do povećanja sposobnosti Srbije da dobija prave informacije sa terena.

„To znači da se povećavaju naše sposobnosti i naše interakcije, kako političke tako i vojne u smislu saznavanja šta se na terenu događa. I to je sjajna stvar“, uveren je Lunić.

Povratak Slovačke u Kfor tumači i kao oblik diplomatske pobede Srbije.

„Morao bih pohvaliti naše političko rukovodstvo ukoliko su iskoristili svoje dobre odnose sa vrhom slovačke političke administracije i režima da bi obezbedili, ili barem apelovali na Bratislavu da uputi ovaj kontigent. To je sjajna stvar za Srbe na Kosovu“, naglašava Lunić.

Ipak, precizira da Slovačka u ovom trenutku nema političku snagu kojom bi mogla da značajnije pomogne Srbiji.

„Slovačka u ovom trenutku nije faktor koji će preokrenuti stav međunarodne zajednice, uticati na promenu stava EU ili pak Natoa“, smatra Lunić.

Međutim, dodaje, ma kako nekima delovalo apsurdno, Nato alijansa trenutno ima isti stav kao i Srbija po pitanju formiranja kosovske vojske.

„Ona ne podržava formiranje kosovskih oružanih snaga. Upravo suprotno, samo određene zemlje podržavaju. Ali, to moramo uzeti u obzir u našoj predikciji budućih događaja“, ističe Lunić.

Podseća da se već sledećeg meseca očekuje potpisivanje okvirnog sporazuma o saradnji u oblasti odbrane između Prištine i Vašingtona.

„Iako to neće dovesti do integracije Kosova u Nato, ali će dovesti do podizanja saradnje između Vašingtona i Kosova i pre ili kasnije će nam to predstavljati problem“, upozorava Lunić.

Dokazivanje Natou

S druge strane, stručnjak za bezbednost iz Prištine Hisen Gecaj smatra da povratak Slovačke u Kfor isključivo treba posmatrati kao njenu želju da se „dokaže“ i u globalnim previranjima svrsta na stranu bloka zemalja koje čine Nato.  

Gecaj kaže da u prošlosti nije bilo ovako ozbiljnih globalnih bezbednosnih pretnji zbog čega i Slovačka nije bila spremna da bude među onim stalnim članicama Natoa koje učestuvuju u mirovnim misijama kao što je Kfor na Kosovu.

„Ali, sada kada je sitacija napeta, posebno oko Rusije i Ukrajine, onda i oni vide da bi trebalo negde da se svrstaju i da pripadaju nekoj grupi ili bloku koji bi na neki način bio zaštita i za njih. Vidimo da je sada veoma jasno da male zemlje ne mogu da opstanu ako nisu pod zaštitom ili okriljem neke velike sile“, naglašava Gecaj za Kosovo onlajn.

U ovom trenutku, podseća, Nato je ta velika sila koja „dominira svetom“.

„Zna se da je Nato ta sila koja sada dominira svetom i koja na neki način održava i čuva neke principe demokratije koji odgovaraju svim narodima, a naročito malim državama kao što su Slovačka, Kosovo i Srbija. Mislim da je to glavni razlog: pretnja i strah od Rusije, da je moguć neki napad i na Slovačku. To ih je prisililo da ponovo učestvuju u misiji mira na Kosovu i da daju znak da su oni država koja podržava Nato i koja pripada Zapadu“, ističe Gecaj.

Upitan da li bi povratak Slovačke u Kfor mogao da utiče na poziciju Srbije kada je reč o kosovskom pitanju Gecaj očekuje da će to doprineti promeni politike u Beogradu.

„Svaka odluka neke države koja je ranije smatrana kao pristalica režima u Srbiji može da utiče i na Srbiju jer postepeno i Srbija, odnosno lideri Srbije će shvatiti da treba da promene svoju politiku i da se prilagode novim situacijama. Inače, ako se ne prilagode, zna se na kraju koji će da bude rezultat“, smatra Gecaj.

Objašnjava da tu pre sve misli da Srbija ne bi smela da zaostaje za drugim državama koje su se ranije priključile Zapadu.

„Ovakav potez Slovačke će verovatno uticati i na politiku same Srbije“, tvrdi Gecaj.

Bezbednost i stabilnost

Za general-potpukovnika u penziji i člana Kluba generala i admirala Srbije Milomira Miladinovića ključne reči su „bezbednost i stabilnost“.

Uveren je da će povratak Slovačke u sastav Kfora značajno doprineti većoj bezbednosti srpske zajednice, ali i stabilizaciji odnosa na Kosovu.

„Smatram da će njihovo učešće značajno doprineti stabilizaciji odnosa na Kosovu, posebno sa stanovišta zaštite srpskog stanovništva. Ako prijateljska zemlja učestvuje, podrazumeva se i normalno je da će biti prijatelj sa narodom i kao takvi pomoći da se makar ti odnosi koji sada vladaju na Kosovu između nelegitimne vlasti tzv. države Kosova i srpskog naroda pobošljaju u korist Srba“, kaže Miladinović u razgovoru za Kosovo onlajn.

Miladinović objašnjava da je Slovačka slobodarska zemlja koja je pokazala izuzetnu privrženost miru u svetu ubog čega ne treba razmišljati o njenoj „globalnoj moći“ ili kapacitetu vojnika koje je angažovala na Kosovu.

„Bez obzira na njenu veličinu, učešće jedne ovakve države u mirovnim misijama, odnosno sastavu Kfora na Kosovu mnogo znači pre svega za našu zemlju jer imamo prijateljsku zemlju koja se deklarativno izjasnila od strane njenog rukovodstva. Imamo podršku pogotovo što je ona članica EU i Natoa“, naglašava Miladinović.

Smatrada će istovremeno, učešće Slovačke u Kforu, doprineti „pravilnijem i poštenijem odnosu“ ove misije prema srpskoj zajednici.

„Smatram da će njeno učešće u sastavu Kfora na Kosovu doprineti pravilnijem, poštenijem odnosu onih koji 'obezbeđuju' mir na Kosovu, a prema nekim podacima ga ne obezbeđuju, naprotiv pospešuju. Znate šta se sve dogodilo od 1999. godine pa naovako gde nisu prstom mrdnuli, iako su mogli“, naglasio je Miladinović.