Može li Sorensen da depolitizuje pitanje nestalih na Kosovu?

Za novog evropskog posrednika u dijalogu Beograda i Prištine pitanje nestalih je prioritet. Skoro pa citat njegovog prethodnika, Miroslava Lajčaka koji po ovom pitanju nije uspeo gotovo ništa. Za porodice nestalih i kidnapovanih, različitih prezimena i vera - ista bolna rana koja predugo ne zarasta. Do rešenja će se doći kada problem nestalih prestane da bude političko i postane isključivo humanitarno pitanje, poručuju sagovornici Kosovo onlajna.

Piše: Đorđe Barović

„Rasvetljavanje sudbine preostalih nestalih osoba je humanitarna potreba. Porodice koje još čekaju da saznaju o svojim najmilijima zaslužuju da dočekaju epilog. Zato su nestale osobe za mene prioritet u dijalogu“, naveo je u sredu Peter Sorensen.

Samo dva meseca ranije, 23. decembra tadašnji evropski posrednik Miroslav Lajčak izjavio je da ga ohrabruju „mali koraci napred“.

„Ohrabruju me nedavni mali koraci napred, kao što je uspostavljanje Zajedničke komisije za nestala lica. Krajnje je vreme da se pruži mir porodicama i najmilijima onih čija je sudbina još uvek nepoznata. Zajednička komisija treba da pruži preko potreban politički pritisak“, napisao je Lajčak na Fejsbuku.

Od toga na kraju nije bilo ništa.

Pismo bez odgovora

Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović otkriva za Kosovo onlajn da je već pisao novom evropskom posredniku Peteru Sorensenu kako bi mu izložio sve probleme, ali da nije dobio nikakav odgovor.

„Posle odlaska Lajčaka, kada sam ga zamolio da Sorensena upozna sa svim ovim stvarima i kada sam shvatio da to nije uradio, napisao sam pismo gospodinu Sorensenu i ukazao mu na sve o čemu pričam i ukazao mu na potencijalni problem. Nadam se da će se iz susreta koje treba da obavi u Beogradu i Prištini kod njega stvoriti jedna nova platforma gde će definisati prioritete“, kaže Odalović.

Mada od novog evropskog posrednika nije dobio nikakav odgovor očekuje da će ga čuti tokom njegove prve posete Beogradu.

„Nadam da će ova poseta koja će uslediti i Beogradu biti prilika da vrlo otvoreno razgovaramo na tu temu. Da prosto izađemo sa činjenicama. Ponoviću da su činjenice nešto što smo ni od gospodina Lajčaka ili bilo kog drugog nismo krili ili ih nismo najtransparentnije predstavili. Predstavićemo i njemu i zahtevaćemo od njega da dijalog koji on vodi i temu koju ima, vrati u okvire onoga što je napisano i dogovoreno. Nema novog okvira“, ističe Odalović.

Precizira da je pitanje nestalih na Kosovu „veoma osetljivo i teško pitanje koje je dodatno zakomplikovano u Briselu“.

„Nadao sam se pre dve godine da će, kada je usaglašena Deklaracija o nestalim licima između predsednika Vučića i Aljbina Kurtija to biti neki novi vetar u leđa, da ćemo porodicama koje sa pravom od nas očekuju odgovore dati nešto više od onoga što smo do tada davali. Pet godina proces u Briselu je bukvalno zamrznut, zarobljen. Zahvaljujući odnosu Prištine i Aljbina Kurtija koji dijalog uopšte ne vidi kao mesto gde će o bilo kom pitanju, pa i nestalima, razgovarati sa Beogradom“, upozorava Odalović.

Uveren je da će novi evropski posrednik ipak uraditi više nego njegov predhodnik Miroslav Lajčak.

„Više puta sam Miroslavu Lajčaku rekao: ’Ne sumnjam da si želeo, ali ako ne shvataš, nisi imao podršku’. I to je njegova misija po pitanju nestalih koja se na kraju ipak završila neuspešno. Mi se nismo pomakli dalje iako je on obećavao da ćemo određenim njegovim interpretativnim izjavama i tumačenjima nekih spornih stvari, omogućiti da krenemo da radimo. Ali, očigledno je da on niti je imao snage, neću reći da nije želeo, ali nije uradio. I to je sada tačka koja je tačka sporenja i spoticanja u startu početka mandata Sorensena po pitanju nestalih lica“, kaže Odalović.

Objašnjava da je ključan problem u tumačenju Deklaracije o nestalima koja je predvidela formiranje zajedničke komisije na nivou EU i u kojoj bi učestvovali predstavnici Beograda, Prištine i Međunarodnog komiteta Crvenog krsta.

Prema njegovim rečima, to telo je trebalo da bude „pomoćno sredstvo“ kojim bi se pružila pomoć Radnoj grupi kao jedinom mehanizmu u procesu rešenja pitanja nestalih.

„I tu je tačka sporenja. Priština je zahvaljujući podrškama iz nekih centara to razumela da se formira novo telo koje bi trebalo da isključi rad Radne grupe što je za nas apsolutno neprihvatljivo i tako na kraju krajeva tako ne piše ni u Deklaraciji, niti piše u bilo kom dokumentu. Oni su jednostavno neko ko neće Radnu grupu, neće je iz razloga što je ona formirana pod pokroviteljstvom specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN i sve što je vezano za UN Priština apsolutno niti želi, niti vidi kao mehanizam“, naveo je Odalović.

Podseća da su sve vlade u Prištini, do dolaska Aljbina Kurtija, sarađivale u rešavanju pitanja nestalih što je za rezultat imalo otkrivanje sudbine 1.800 nestalih.

„Kurti ne dozvoljava našim kolegama iz Prištine sa kojima se mi redovno srećemo, ali kroz jedan drugi mehanizam u okviru Berlinskog procesa, sedimo sa njima. Ali on im ne da da se sastanu u okviru Radne grupe. I to je ono što treba da bude jasno i Sorensenu i čitavoj međunarodnoj zajednici koja ovaj proces podržava i mora da vrati u okvire u kojima i funkcioniše i po pravilima koji su vrlo jasna“, precizira Odalović.

Optimizam i sankcije

I u Prištini ocenjuju da je tema nestalih humanitarno, a ne političko pitanje.

Direktor Fonda za humanitarno pravo na Kosovu Bekim Bljakaj smatra da će novi evropski posrednik u dijalogu Beograda i Prištine Peter Sorensen imati daleko proaktivniju ulogu od svog prethodnika.

„Sorenson je najavio da će prvo pitanje kojim će se baviti biti pitanje nestalih lica, nešto što je dogovoreno mnogo ranije i za šta su premijer Kurti i predsednik Vučić imali zajedničku Deklaraciju. Verujem da će Sorensen biti mnogo proaktivniji po tom pitanju jer stranke očito da i dalje vide ovo pitanje kao političko, a ne humanitarno“, kaže Bljakaj za Kosovo onlajn.

Optimista je da će doći do pomaka i zato što dogovor o pitanju nestalih predviđa medijatora iz EU i mogućnost sankcija za stranu koja ne sarađuje.

„Predviđeno je da medijator iz EU može da koristi čak i neke sankcije ukoliko utvrdi da jedna ili druga strana, ili obe strane, ne sprovode, nemaju volje da sprovode dogovoreno. Nadam se da će on (Piter Sorensen), posebno što je nedavno preuzeo ovu funkciju, iskoristiti svoj mandat da gura napred pitanje nestalih, odnosno rešavanje pitanja nestalih lica“, naglašava Bljakaj.

Podseća da je pre dve godine potpisana Deklaracija o nestalima i da je to bio pravi trenutak da ovo pitanje počne da se rešava, ali da se to nije dogodilo.

„Čini mi se da je to bio pogodan trenutak za obe strane, i za pređašnjeg posrednika, da to prikažu kao neki uspeh u dijalogu koji je dugo pre toga bio u nekom ’statusu Kvo’. Mislim da su strane potpisale taj dogovor samo da bi pokazali da su nešto postigli, a nažalost, posle toga nismo videli neke pozitivne pomake u rešanju nestalih osoba i maltene ništa od dogovorenog nije sprovedeno u praksi“, podseća direktor Fonda za humanitarno pravo.

Uspeh u nastavku rešavanja pitanja nestalih zavisi od obe strane.

„Ali, do sada nismo videli pomaka. I tačno se vidi da se to pitanje i dalje tretira kao političko pitanje. Naravno, taj nesporazum od strane kosovske strane da ne sarađuje sa Odalovićem, to je jedna prepreka. Ali druga prepreka je i to da srpska strana vrlo često povezuje ovo pitanje sa dnevno-političkim dešavanjima na terenu“, zaključuje Bljakaj.

Otvaranje arhiva

I član Izvršnog odbora Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih sa KiM Slaviša Vuksanović smatra da je ključan problem politizacija pitanja nestalih i da je „loptica“ u Prištini, a da EU i SAD imaju načina da izvrše pritisak da se to promeni.

„Smatram da evropska zajednica i SAD, kao jedini odgovorni za celokupnu situaciju koja se dešava na Kosovu i Metohiji mogu preko svojih nadležnih institucija i ljudi da izvrše konkretan pritisak na Prištinu da dođe do depolitizacije procesa traženja nestalih lica na prostoru Kosova i Metohije“, naglašava Vuksanović za Kosovo onlajn.

Podseća da je prema ranijim dogovorima Radnih grupa u Briselu odlučeno da i Beograd i Priština otvore sve svoje arhive kako bi se olakšala potraga za nestalima.

I dok je Beograd to učinio, kaže da Priština odbija da otvori svoje arhive, posebno kada je reč o bivšim pripadnicima OVK.

„Stav našeg udruženja je da se otvore sve arhive, kako domaćih institucija, tako i međunarodnih organizacija, da se ne gleda nacionalnost ili vera, već da status žrtava bude jednak, da se posmatra iz ugla humanitarnog prava jer proces pronalaska nestalih i ekshumacije predstavlja humanitarno pitanje i samo tako se i treba posmatrati bez obzira što je taj problem trenutno unet u političke vode između Beograda i Prištine“, ističe Vuksanović.

Uveren je da postoji mogućnost pronalaska rešenja i izlaska iz situacije u kojoj je proces ekshumacije i nestalih sa Kosova, ali i Albanije u fazi „stagnacije“.

„Takođe insistiramo i na poštovanju implementacije svih potpisanih sporazuma i dokumenata između Begrada i Prištine koji su potvrđeni od strane evropske zajednice. To je od velikog značaja za proces ostvarivanja prava porodica na istinu, pravdu, reparaciju i memorijalizaciju“, poručio je Vuksanović.  

Dokazi Del Ponte

Potpuno drugačije razmišlja italijanska novinarka i istraživač Marija Lina Veka koja je dugo godina istraživala pitanje nestalih na Kosovu, uključujući i optužbe da su mnogi zarobljeni bili žrtve trgovine organima.

„Ne očekujem da će se novi evropski posrednik u dijalogu Beograda i Prištine Peter Sorensen baviti pitanjem nestalih na Kosovu, kao što to ne očekujem ni od bilo kog drugog evropskog zvaničnika. Jednostavno, to im više nije važno“, kaže Lina Veka za Kosovo onlajn.

Postavlja i dodatno pitanje: zbog čega se odustalo od insistiranja na procesuiranju odgovornih za trgovinu ljudskim organima tokom i posle rata na Kosovu.

„Neko sigurno zna gde su tela nestalih, ali niko nije istinski zainteresovan da upita šta se dogodilo tim ljudima. Nestali ljudi su imali puno sreće zato što su odmah stradali, ali tu sreću nisu imali oni koji su skončali kao žrtve trgovine organima“, kaže Lina Veka.

Dodaje da je to mislila i nekadašnja glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte koja je o trgovini organima na Kosovu pisala u svojoj knjizi „Lov: Ja i ratni zločinci“.

„Navela je da postoje dokazi o najmanje 300 Srba kojima su izvađeni organi. Ali, ja mislim da ih je mnogo više. Pre više godina sam razgovarala sa porodicama žrtava i oni znaju da je ovo tačno, da su njihovi najmiliji bili žrtve trgovine organima. I niko o tome ne želi da govori. Ne očekujem da će iko iz evropskih institucija progovoriti o tome“, zaključuje Lina Veka.