Na koji način će događaji u Banjskoj uticati na nastavak dijaloga?

Sukob u Banjskoj i dalji razvoj već prenategnute situacije na severu Kosova nesumnjivo će uticati na budući tok dijaloga Beograda i Prištine, a prema mišljenju sagovornika Kosovo onlajna, ključni preduslovi da bi se uopšte selo za pregovarački sto, a da to ima smisla, su da na terenu dođe do suštinske deeskalacije, kao i da se obelodane rezultati istrage incidenta u Banjskoj.

Pozivi za povratak dijalogu prethodna tri dana stizali su iz Brisela, Vašingtona i Berlina, pa je tako portparol Stejt departmenta Metju Miler poručio juče „obema stranama“ da je poruka SAD da se uzdrže od nasilja i da se vrate dijalogu uz posredovanje Evropske unije, a specijalni izaslanik nemačke vlade za Zapadni Balkan Manuel Zaracin izjavio je da izgledi za dugoročno rešenje pitanja Kosova postoje samo kroz dijalog uz posredovanje EU.

O dijalogu se oglasila i predsednica Kosova Vjosa Osmani koja ima nešto drugačiji ugao gledanja kada je reč o formatu u kom bi pregovori trebalo da se nastave. Ona, naime, smatra da SAD treba da se direktno uključe u ovaj proces, i kako je juče izjavila, taj zahtev je već iznela u nedavnom razgovoru sa predsednikom Amerike Džozefom Bajdenom.

Pojedini analitičari u Prištini takođe smatraju da će posle najnovijih dešavanja na severu doći do „preformatiranja dijaloga“, pa osim što očekuju aktivnu ulogu SAD u vidu uključivanja državnog sekretara SAD Entonija Blinkena, smatraju da će deo budućih pregovora biti i oni koji su formulisali francusko-nemački sporazum, odnosno nemački kancelar Olaf Šolc i francuski predsednik Emanuel Makron.

Što se tiče pozicije Beograda, ona podrazumeva da napretka u dijalogu ne može da bude bez formiranja Zajednice srpskih opština, a kako je sinoć rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, „neko mora Aljbina Kurtija da natera da formira ZSO".

Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove kaže za Kosovo onlajn da je posle sukoba u Banjskoj dijalog Beograda i Prištine u jako velikom problemu i da je njegov nastavak neizvestan. On smatra da je preduslov za razgovore suštinska deeskalacija na terenu i jasne bezbednosne garancije lokalnom stanovništvu na severu, ali i obema stranama da do novih incidenata neće doći.

"Treba imati u vidu i ono što je prethodilo ovom incidentu u Banjskoj, ako ga tako uopšte možemo nazvati, a to je da je Priština veoma nezadovoljna posredničkom ulogom Evropske unije, pre svega specijalnim posrednikom Miroslavom Lajčakom, a donekle i sa visokim predstavnikom Đuzepom Boreljom. Nastavak dijaloga je neizvestan makar u ovom obliku kakav je sada i čini mi se da je prva mera koja treba da bude - suštinska deeskalacija na terenu i jasne bezbednosne garancije lokalnom stanovništvu na severu, ali i obema stranama da do novih incidenata neće doći, odnosno da će protiv njih biti žestoko reagovano", kaže Novaković.

On ukazuje i da je veoma važno šta će da pokaže istraga sukoba u Banjskoj.

"Ključno je da se izbegnu određeni 'halo efekti' što smo već imali prilike da vidimo, jer je Priština maltene odmah optužila Beograd da je sponzorisao napad. Ono što je ključno je da istraga dobije verifikaciju Euleksa i Kfora", kaže Novaković. 

Govoreći o perspektivi pregovora politički analitičar iz Prištine Ljaert Hodža rekao je za Kosovo onlajn da što je veći pritisak za nastavak dijaloga, da će biti bolje i za građane i za prevenciju bilo kakve eksalacije na terenu. On ukazuje i da će se tek kada istraga incidenta u Banjskoj bude dala preliminarne rezultate znati sa koje pozicije će dijalog biti nastavljen.

„Bilo kakav konflikt, bilo kojih razmera, mora da se završi dijalogom i za stolom, jer će u suprotnom situacija da se pogorša, a što ne odgovara nikome. I dalje je na snazi Kumanovski sporazum, snage Kfora su ovde i te snage su procenile da nije neophodno da one intervenišu i da je to što se dogodilo u nedelju u Banjskoj bila policijska akcija. Prema zvaničnoj proceni, to je bila situacija koju policija može da reši, ali ako se situacija pogorša onda će sve neophodnije biti da strane sednu opet za sto, tako da, što je veći pritisak za nastavak dijaloga i što se više obe strane zalažu za to, to će biti bolje i za građane i za prevenciju bilo kakve eksalacije na terenu“, kaže Hodža.

Ono što prvo treba da se uradi, ističe, je da obe strane izraze spremnost na dijalog.

„Drugo, narednih dana kosovske institucije treba prilično brzo da daju preliminarne rezultate istrage i nakon toga može da se zna sa koje pozicije će dijalog da se nastavlja, jer je trenutna situacija malo paradoksalna. Imamo Kosovo koje je pod kaznenim merama, a da bi se te kaznene mere skinule potrebna je deeskalacija na severu. U tom cilju je počelo smanjenje prisustva policije tamo i vidite šta se dogodilo. Mislim da je dokazano da je vrlo teško izvodljivo to što Evropska unija hoće da postepeno stigne do tog vida deeskalacije“, istakao je Hodža, dodajući da od istrage incidenta u Banjskoj zavisi kojom brzinom će se dijalog nastaviti.

Ističe da je trenutno stanje na severu Kosova neizdrživo.

„Svi znamo da ti gradonačelnici tamo ne mogu da ostanu do kraja mandata, to nema logike, kao što je i vrlo teško izvodljivo da celim tim regionom patroliraju specijalne snage. A, da se Kfor, odnosno da se NATO vojske bave policijskim poslom, to je isto vrlo problematično i razumljivo je zašto se Kfor ne upušta u te operacije. Čitao sam to što predsedndik Vučić kaže da Kfor treba tamo da se postara za sigurnost i bezbednost, oni to rade sve vreme, oni to rade dvadeset i kusur godina, ali u principu, vojska se ne bavi policijskim poslom i zato mislim da svi ovi faktori dokazuju da je stanje tamo neizdrživo, da je ovakvim specijalnim operacijama teško uvesti red i mir u svakodnevni život i da je dijalog jedina opcija“, zaključio je Hodža.

Prema oceni Dragiše Mijačića, koordinatora Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 35, narednih meseci dijalog biti fokusiran na pregovore o stabilizaciji situacije na severu.

"Niko ne može pobeći od dijaloga, dijalog je jedino rešenje, ne postoji drugo i ova situacija u Banjskoj je pokazala da iako možda postoje težnje da se situacija na drugi način reši, to se neće dozvoliti", istakao je Mijačić za Kosovo onlajn.

Navodi da su sva pitanja iz dijaloga koja su bila ranije ostala otvorena. U tom smislu, kaže da je ostala i obaveza formiranja Zajednice srpskih opština, ali i implementacija sporazuma o normalizaciji i Sporazum iz Brisela i njegov Aneks iz Ohrida.

"Ono što je novo jeste da se neće dozvoliti više incidenti na severu Kosova i tražiće se stabilizacija prilika na severu", ukazuje Mijačić.

Ističe da je ključno pitanje da li će u toj stabilizaciji prilika predstojati aktivnosti pre svega specijalnih policijskih snaga ili će se više angažovati Kfor i Euleks.

Napominje da je angažovanje Kfora i Euleksa opravdani zahtev i potreba srpske strane.

"Mislim da u ovom narednom periodu, narednih nekoliko nedelja, pa i meseci, ključni fokus će biti na stabilizaciji severa, na smirivanju prilika na severu i pregovori će se voditi oko toga, a naravno u paralelnoj diplomatiji i sve ono što je vezano za sporazum o normalizaciji", zaključuje Mijačić.

Poslednja runda dijaloga na najvišem nivou, na kojoj su učestvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti održana je 14. septembra. 

Šef evropske diplomatije Đuzep Borelj izjavio je posle sastanaka da je predložio kompromisno rešenje o primeni sporazuma o normalizaciji odnosa, ali da premijer Kosova Aljbin Kurti nije bio spreman za započinjanje procesa uspostavljanja Zajednice srpskih opština, već je insistirao na de fakto priznanju Kosova, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić tražio uspostavljanje ZSO. 

Deset dana kasnije u Banjskoj je došlo do sukoba u kojem su poginuli jedan pripadnik Kosovske policije i trojica Srba.