Naoružavanje regiona: Za kakav scenario se sprema Zapadni Balkan?
Jedna od važnih tema sastanka francuskog i srpskog predsednika Emanuela Makrona i Aleksandra Vučića bila je potpisivanje ugovora o nabavci 12 borbenih aviona „rafal“ za potrebe Vojske Srbije. Hrvatska je te avione već kupila i sada razmišlja o nabavci tenkova „leopard“. Albanija uveliko započinje obnovu svoje namenske industrije, a Kosovske bezbednosne snage (KBS) ubrzano se opremaju modernim sredstvima. Svi se u regionu naoružavaju. I niko to ne krije. Za kakav scenario se sprema Zapadni Balkan?
Piše: Arsenije Vučković
U analizi „2024. rangiranje vojnih snaga“ jednog od vodećih portala koji se bavi borbenom sposobnošću država „Global pauer“, SAD, Rusija i Kina su na prve tri pozicije.
Kada je reč o regionu Zapadnog Balkana Srbija je ubedljivo ispred svih zemalja - na 56. mestu, uključujući i one koje su članice Natoa.
Hrvatska je za deset mesta niže, a Albanija na 90. mestu.
Ostale države iz regiona su po vojnoj snazi gotovo duplo slabije.
Severna Makedonija je 110, BiH 116, a Crna Gora na 129. mestu.
Daleko iza svih je Kosovo koje je od 145 rangiranih zemalja na 135. mestu.
U ovom istraživanju, kada je reč o bližem „komšiluku“, bolje od Srbije samo su rangirane Rumunija (47) i Mađarska (54).
Nema dileme da će se se Srbija vrtoglavo popeti na toj listi kada u svoj arsenal uvrsti jedan od najboljih svetskih borbenih aviona „rafal“.
"Ugovor je potpisan sa kompletnim pomoćnim i logističim paketom, a ukupna vrednost je 2,7 milijardi evra. 12 potpuno novih rafala biće u vlasništvu Srbije. Doprineće značajnom povećanju operativnih sposobnosti naše armije. To će značiti potpuno drugačiji pristup. Srećni smo što postajemo deo "rafal kluba", kazao je Vučić nakon potpisivanja ugovora o kupovini ovih borbenih aviona.
Prethodno, uoči dolaska Makrona, Vučić je rekao da bi kupovina „rafala“ za Srbiju bila velika svar i značilo „ogroman napredak u sigurnosti, borbenoj gotovosti i vojnoj moći Srbije".
„Mi nigde ne izazivamo probleme, niti to planiramo, niti to nameravamo. Ovo je ogroman signal poverenja između Francuske i Srbije. Želimo samo da sačuvamo svoju zemlju, ali time bi Srbija bila mnogostruko, mnogostruko, mnogostruko jača", kazao je Vučić.
U prvoj reakciji na kupovinu „rafala“ predsednik Hrvatske Zoran Milanović ocenio je da su to „srpska posla“ i da Francuska prodaje „ono što jedino ima, i da to nije loše“.
„Vučiću prolazi svašta, njihova stvar. To su srpska posla, ali u pozitivnom smislu reči. To se mene i nas i ne tiče“, kazao je Milanović.
On je dodao da je Srbija od Francuske kupila i protiv-vazdušne sisteme, ali i podsetio da je PVO sisteme nabavljala i iz Kine, ali sisteme iz Rusije za koje je rekao da su „možda najbolji u svetu“.
„Mi nemamo ništa od toga. Imate vlast u Srbiji koja se naoružava, ali se u stvari naoružava za nedelju dana nekog fiktivnog rata koji nikada neće izbiti. A Hrvatska se naoružava jednako tako, ali za manje od nedelju dana“, kazao je Milanović.
Hrvatska je iste te „rafale“ kupila početkom ove godine. Takođe 12 komada, eskadrilu.
Ministarstvo obrane i Glavni stožer Oružanih snaga Hrvatske trenutno pregovaraju s nemačkom kompanijom KMW o nabavci 30 tenkova Leopard 2A8.
Istovremeno, u ovoj zemlji vraća se obavezno služenje vojnog roka.
Hrvatski ministar odbrane Ivan Anušić najavio je da ta obaveza počinje od 1. januara i da će obuka trajati dva meseca.
S druge strane, u Albaniji je početkom marta otvorena najveća Nato avio baza u regionu, a pre nekoliko dana Vlada Albanije je otvarila i put za uspon vojne industrije.
Sve kompanije koje budu ulagale u ovu oblast biće oslobođene poreza, samo je jedna od odrednica novog zakona.
I Vlada Kosova se hvali da nikada kao sada nije ulagano u nabavku oružja i opreme.
Prošle nedelje i Turska je donirala milion dolara za povećanje vojnih kapaciteta KBS-a.
Prvi put je i organizovan Osnovni kurs pešadijskih oficira u Oficirskoj školi Akademije odbrane.
Ministar Ejup Maćedonci poručio je da je misija ovog kursa da obučava i razvija pešadijske oficire da budu psihički, fizički i moralno spremni za rukovođenje pešadijskim jedinicama.
Neispaljeni meci i rvanje
Viši istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Vuk Vuksanović objašnjava u razgovoru za Kosovo onlajn da militarizacija Zapadnog Balkana ne znači nužno mogućnost oružanog konflikta, ali poručuje i da „meci ne moraju da budu ispaljeni da bi šteta bila napravljena“.
„I dalje je mala šansa da može izbiti rat u pravom smislu te reči. I dalje je jako prisustvo Natoa, lokalne zemlje imaju malo resursa za dugoročni sukob, a isto tako i lokalne elite bi mnogo izgubile u slučaju izbijanja sukoba. Ali, meci ne moraju da budu ispaljeni da bi šteta bila napravljena“, upozorava Vuksanović.
Ocenjuje da je na prostoru Zapadnog Balkana u toku „militarizacija javnog i političkog prostora“.
„Ne verujem da ćemo videti povratak rata, ali verujem da ćemo videti svakako malu militarizaciju javnog i političkog prostora u regionu. Jer većina zemalja, na prvom mestu Srbija i Hrvatska, ono što rade jeste da zapravo zamenjuju svoj zastareli vojni arsenal koji potiče iz vremena JNA. Taj proces je sa jedne strane prirodan ako se uzme u obzir protok vremena, ali se isto tako koristi i kao neka politička poluga uticaja što u međunarodnoj, a što na unutrašnjoj političkoj areni“, kaže Vuksanović.
Prema njegovim rečima Hrvatska i Srbija to čine - svaka iz svojih razloga.
„Što se tiče Hrvatske, ona na međunarodnom planu pokušava da demonstrira da je lojalna članica Natoa i da ulaže neophodne napore i resurse u jačanje svoje odbrane. A što se tiče Srbije, ona tu svakako koristi kao neki vid svoje politike balansiranja između velikih sila i pokušaja da zadrži manevarski prostor za sebe, a isto tako i pokušava da ojača svoju pregovaračku poziciju u sporovima kao što je status Kosova“, naglašava Vuksanović.
Dodaje da Albanija želi da rat u Ukrajini iskoristi kako bi dobila podršku u jačanju sopstvene vojne industrije, ali i u saradnji sa SAD.
„Što se tiče Kosova, naravno tu i dalje sve treba dosta gledati u kontekstu Kurtijevog rvanja sa Beogradom i pokušaja da bude što provokativniji prema Beogradu“, ističe Vuksanović
Na pitanje da li bi građani trebalo da se zabrinu procesom militarizacije Zapadnog Balkana ovaj stručnjak kaže da je to prirodan sled „daljeg jačanja krhkih odnosa između država“.
„Mislim da bi obični građani svakako trebalo da se zabrinu, zato što ovo svakako dovodi do daljeg jačanja političkog domena i daljeg jačanja krhkog odnosa između država“, navodi Vuksanović.
„Balansiranje“ konfliktom
„Ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka koje će se sprovesti u Hrvatsko, a verovatno i u Hrvatskoj, povećanje trupa, personala u oružanim snagama, najavljeno je u svim zemljama, a pogotovo naoružavanje. To sve govori da je situacija vrlo ozbilja i da bi trebalo preduzeti preventivne mere koje bi sprečile mogući konflikt. Samo balansiranje naoružavanjem ne dolazi u pravom trenutku“, naglašava Ibiši u razgovoru za Kosovo onlajn.
Dodaje da zemlje zapada ipak takvo „balansiranje“ ne vide kao dobro rešenje zbog čega su region u kratkom roku posetili direktor CIA Vilijem Berns, ali i visoki zvaničnici Natoa.
„Same posete na tako visokom nivou, od najače bezbednosne agencije kao što je CIA, zatim posete na visokom niovu koje će uslediti, govore da će se preduzeti sve mere da bi se sprečili mogući konflikti ili pogoršanje bezbednosne situacije u regionu zato što takve procene dolaze upravo iz izveštaja i procene stanja i na globalnom i na regionalnom nivou“, ističe Ibiši.
Komentarišući militarizaciju na prostoru Zapadnog Balkana, ovaj stručnjak kaže da je reč o trendu „prevlasti u regionu“ i da su se u tome izdvojile dve regionalne vojne sile: Srbija i Hrvatska.
„Hvatska je već objavila da je kupila 12 ’rafala’ i da planiraju tenkove ’leopard’. Ovo naoružavaje ide u trendu prevlasti u regionu pogotovo između dve malo veće vojne sile, između Srbije i Hrvatske“, ističe Ibiši.
Uveren je i da će poseta predsednika Francuske Emanuela Makrona Srbiji imala za temu smirivanja tenzija između Beograda i Zagreba, ali i nabavku borbenih aviona „rafal“, ali veruje i da je bilo reči o izručenju Milana Radoičića i grupe koja se dovodi u vezu sa događajima od 24. septembra prošle godine u Banjskoj.
Nova pravila
Vojni analitičar Aleksandar Radić izjavio je za Kosovo onlajn da militarizaciju Zapadnog Balkana treba posmatrati u širem kontekstu opšteg naoružavanju u svetu, ali i da je na ovom prostoru „svaki mračan scenario lako zamisliti“.
„Došla su vremena ratova i vojski. Ono što smo mislili da je ostalo iza nas, kada je završen Hladni rat, sada je ponovo sistem vrednosti koji ima snažan odraz u politici. Militarizacija, ideja o tome da se politički problem može rešiti nasilnim putem“, kaže Radić.
Podseća da je konvencionalno ratovanje u Evropi nije bilo popularna tema poslednje tri dekade, a onda se sa ratom u Ukrajini – sve promenilo.
„Smatralo se da opasnost od novih ratova ne postoji na prostoru Evrope, da je svet sada drugačiji, da način na koji funkcioniše EU i Nato sam po sebi dovoljno snažan da predupredi oružane sukobe. I, sve se promenilo 24. februara 2022. godine. Nova pravila su stupila na snagu i u zemljama Evrope sada se ponovo jačaju vojske, obnavljaju se bataljoni koji su bili rasfomirani. U talasu oduševljenja slikom mirnog i stabilnog sveta devedesetih godina mnoge zemlje razmatraju sada uvođenje obaveznog služenja vojnog roka. Naravno, na fonu toga kupuje se novo naoružanje“, kaže Radić.
Objašnjava da za zemlje bivše Jugoslavije nabavka naoružanja i vojne opreme u početku nije bila politički motivisana, već uslovljena činjenicom da raspolažu sredstvima kojima su istrošeni resursi.
„Nasleđeno je uglavnom naoružanje i vojna oprema iz bivše Jugoslavije. Resursi su iscrpljeni do kraja. Pitanje je da li se isplati ulaganje u remonte i modernizaciju sredstva i treba ići dalje“, objašnjava Radić.
Kaže da je u procesu Srbija prva u regionu započela sa obnovom vojnih resursa, a da su danas svi u procesu modernizacije.
„ Srbija je prva krenula u modernizaciju zbog neophodnosti zamene starih sredstava. I nekako na tom talasu, a u međuvremenu je došlo do velikog dramskog obrta svetske politike, sada se i u ostalim zemljama ne postavlja pitanje zašto – nego kad i koliko. Novac se daje. Svi su u procesu modernizacije, svi pokušavaju da pronađu što više nove opreme ze za svoju vojsku“, objašnjava Radić.
Dodaje da bez obzira što su većina zemalja Zapadnog Balkana i članice Natoa, u praksi svaka od njih balansira svoje vojne snage u odnosu na Srbiju.
„Na Balkanu je najviše država članica Natoa i one unutar toga procesa bi trebalo da dele zadatke i imaju garancije za bezbednost. Onda sledi ’veliko ali’. Istina je, a što niko neće priznati iz tih zemalja je da oni uvek gledaju ka Srbima, ka srpskom pitanju kao na faktor koji im je relevantan za njihovo balansiranje vojnih snaga sa Srbijom. To je politički nekorektan pogled, politički je nekorektno pričati o tome, ali je jasno ako Hrvatska odluči da iz Našica premesti bataljon u Beli Manastir i da taj bataljon ima američka borbena vozila pešadije ’bredli’ da je to poruka Srbiji“, kaže Radić.
Dodaje da i u Srbiji ima mnogo ratobornih izjava, ali da zemlje regiona, posebno one koje su u Natou i dalje naoružavanje posmatraju kroz prizmu „jačanja ideje o zaštiti nacionalnih interesa“.
„Nato je tu faktor koji zapravo deluje nadnacionalno i koji barem u ovakvoj situaciji kakvu sad imamo smiruje situacije, ali je činjenica da će svaka zemlja bivše Jugoslavije nastojati da bude što jača u vojnom pogledu i da javno mnjenje tih zemalja kao jedno od omiljenih tema imaju poređenje ’ko je jači’. Omiljena srpska tema je porediti se u snazi sa Hrvatima, a omiljena Hrvatska tema je koliko su Srbi jaki“, naglašava Radić.
Na pitanje da li militarizacija Zapadnog Balkana treba da brine, ističe da ključan problem što još nisu završeni ratovi iz devedesetih godina prošlog veka.
„Balkan je nestabilan, i ništa se novo nije desilo na prostoru na kome nisu završeni ratovi devedesetih godina. Mi nemamo stabilne demokratske zemlje, klizi se ka autokratiji, radikalno se klizi. U takvom ambijentu svaki mračan scenario je lako zamisliti“, zaključuje Radić.
0 komentara