Samit Natoa u Vašingtonu: (Ne)ispunjena očekivanja

Pre spašavanja Ukrajine, Bajden mora da iskoristi samit Natoa da spase sam sebe, pisao je američki Si-En-En povodom okupljanja predstavnika Alijanse u Vašingtonu. I zaista, mnogi su čekali samit samo da bi se uverili u kognitivnu (ne)sposobnost američkog predsednika, koji je, o ironije, Zelenskog oslovio sa "predsednik Putin", a Kamalu Haris pomešao sa Donaldom Trampom. Bajden je, dakle, ispunio očekivanja. A samit?

Piše: Dragana Savić

Kurti je iskoristio 75. rođendan Natoa da se nostalgično priseti da "bez Alijanse i bombardovanja srpskih policijskih snaga i vojske ne bi bilo moguće oslobođenje Kosova", optuživši Srbiju za agresiju i ekspanziju.

I dok kosovski premijer veruje u Nato, iz zvaničnog Beograda poručuju da veruju - u dijalog.

"Mi nismo članica Natoa. Mi smo neutralna zemlja. Ali želimo da, koristeći i oslanjajući se na moć dijaloga, proširimo razumevanje za srpsku poziciju po našim strateškim nacionalnim temama - od Kosova i Metohije do regionalne situacije", istakao je šef srpske diplomatije Marko Đurić na marginama samita. 

Na marginama je, izgleda, bilo uzavrelo kao na tribinama, mada je i glavni program - koji se uglavnom ticao demonstriranja jedinstvene podrške Ukrajini i kritikovanja Kine - bio prošaran trzavicama. 

Put Ukrajine u Nato je ocenjen kao "nepovratan", iako bi se Kijev sigurno više radovao da je taj proces vremenski oročen. Ni druge zemlje koje čekaju ulazak u Alijansu nisu bolje prošle, s obzirom da, kažu analitičari, i u Alijansi postoji zamor od proširenja kao i u EU. 

Možda postoji zamor od proširenja, ali ne i od širenja uticaja, pa se fokus Natoa sve više pomera na Indopacifik.

A Zapadni Balkan - on ostaje strateški i suštinski važno uporište Alijanse. Toliko važno, da je bombardovanje 1999. godine iskorišćeno na ovogodišnjem samitu da se Nato rebrendira, to jest vrati na fabrička podešavanja i predstavi kao dobro koje pobeđuje zlo širom sveta.  

Tako stručnjak za međunarodne odnose Mirko Dautović kaže za Kosovo onlajn da je Zapadni Balkan igrao "ulogu iza glavnog događaja" na Samitu u Vašingtonu, kada je bombardovanje 1999. predstavljeno kao slavni period Natoa i uzor onoga što Alijansa treba da radi u budućnosti.

"I premijer Kosova Aljbin Kurti objavio je kolumnu u Njujork tajmsu, na naslovnoj strani i pojavio se kod Kristijane Amanpur sa generalom Veslijem Klarkom, gde su oni zapravo iskoristili tu 1999. godinu. To je potpuno prepakovano ono što se dešavalo u istoriji, ali vidite da je poslužilo kao osnivački mit. Dakle, sve te organizacije imaju osnivački mit, a ovo je reosnivački mit",  navodi naš sagovornik.

Kako ocenjuje, poruke Ukrajini sa samita bile su pune podrške, "ali blage podrške" i podseća da je Ukrajini već obećano članstvo u Natou 2008, na Bukureštanskom samitu.

"Sad je samo ubačena reč "nepovratna" putanja Ukrajine ka Natou, što je u suštini samo jaka diplomatska reč koja ne znači ništa. Vama je dakle potrebno samo da pojačate poruku, ali efekta nema. Ukrajina nije članica Natoa i neće moći da postane članica Natoa, dok se ne završi rat sa Rusijom", navodi Dautović.

Što se tiče poruka Kini, tu je, kako primećuje, možda bilo malo jačih reči, "ali u krajnjoj liniji ni tu nemate posledica".

"Gubitak Tajvana, Južne Koreje, Japana - to je opasno. Gubitak kontrole nad Malajskim moreuzom, Singapurom, tu gde prolazi sva roba koja ide sa Bliskog istoka, Evrope, Indije na Pacifik. To je centar ekonomskih dešavanja, on se vraća nazad u Aziju. Dakle, Indija, Jugoistočna Azija, Kina, Japan, tamo gde je i bio pre 500 godina, tako da se tu svakako vidi - u tom pomeranju američke pažnje - da je njima potpuno jasno gde je zapravo prava opasnost za trenutni sistem koji je pod američkom hegemonijom", kaže Dautović.

Istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović kaže za Kosovo onlajn nakon završenog Samita u Vašingtonu da Kosovo ostaje "vatra koja gori" i da taj bezbednosni problem nije veliki "samo zbog ponašanja Republike Srbije".

"Kada bi se Srbija ponašala kao što se ponaša takozvana kosovska vlada Aljbina Kurtija, tu bi zaista bilo ogromnih problema. Dakle, to ostaje problem, ali njegova eskalacija zavisi od geostrateških stvari", smatra Vujinović i dodaje da i jačanje Natoa na Balkanu ima cilj da obeshrabri takav razvoj situacije. 

Zapadni Balkan je i dalje strateški važan, a njegova strateška važnost će samo da raste kako se Rusija bude približavala ovom regionu. 

"Ono što je najnovija informacija jeste da su na marginama ovog samita Rumunija, Bugarska i Grčka potpisale određene sporazume oko pravljenja različitih puteva logistike koji će u crnomorski basen da dovode trupe SAD i ostalih članica Natoa. Imamo bazu u Albaniji koja se razvija, imamo bazu u Rumuniji koja se razvija, imamo osnaživanje mornarica Nato saveza u Crnom moru. Jedini neprijatelj može da bude Rusija", objašnjava naš sagovornik.

Sa druge strane, navodi da je "podrška snagama koje imaju uslovno rečeno antisrpski stav" sve jača i jača.

"Dobijaju ohrabrenja, ako ništa - ćutanjem. Na KiM se osnažuje vojska, Turska osnažuje bosansku vojsku itd. Mi imamo praktične korake koji nam govore da Nato ovo smatra svojim uporištem. Dakle, desno krilo u potencijalnom sukobu sa Rusijom se osnažuje. I ne samo sa Rusijom, već sa Bliskim istokom, Iranom itd", kaže Vujinović.

Poruka o ukrajinskom članstvu u Natou je, ističe, "smokvin list za Ukrajinu, da Ukrajina ne odustane od svoje borbe sa Rusijom", ali ni Moldavija, ni neke druge države nisu dobile neke pozitivne signale. 

"Mislim da neko dalje širenje nije bilo prioritet razgovora, a i nisam siguran pošto Nato kao i EU ima taj zamor proširenja. Stare članice nisu baš preterano srećne što treba da primaju neke nove države jer ne primaju Norvešku npr. koja je razvijena i sposobna država, već bi primale neke države koje imaju probleme, poput Ukrajine ili čak Moldavije ili Gruzije", primećuje Vujinović.

Analitičar iz Severne Makedonije Petar Arsovski kaže za Kosovo onlajn da će Zapadni Balkan postati rizično područje, ukoliko ne krene napred ka Natou i evropskim integracijama i dodaje da je glavna poruka sa Samita u Vašingtonu da je Nato jak i da neće dozvoliti produžene sukobe, kao što je rat u Ukrajini.

Dodaje da je za zemlje kandidate poruka da postoji neka perspektiva.

"U tom smislu, mislim da Nato pokušava da pokaže da se uspešno prilagodio novim izazovima nove ere, jer se već nalazimo pred bipolarnom geostrateškom situacijom i mislim da transformacija Natoa nije potpuna. Ovo je kraj početka", poručuje Arsovski.

Prema njegovim rečima, bezbednost u Evropi zavisi od toga koliko je Nato jedinstven, koliko jedinstvo će zadržati istočni front, a najviše od situacije u Ukrajini i Moldaviji.

"Postoji politički pritisak Natoa i EU da stabilizuju Ukrajinu i Moldaviju kao teritorije i da ojačaju tu osovinu koja počinje od Poljske i završava se u Turskoj na istočnoj strani Natoa, ali Zapadni Balkan ne može da izostane. Nato integracija Zapadnog Balkana nije dovoljna, mora se integrisati i u EU. Dakle, mislim da je ovim Nato pokušao da uspostavi veze sa drugim međunarodnim strukturama", smatra Arsovski. 

Poruka Nato samita je da ovaj savez i EU neće dozvoliti drugu krizu u Evropi - ni u BiH, ni na Kosovu, kaže za Kosovo onlajn profesor nauke o bezbednosti Avni Isljami.

Isljami smatra da su na Zapadnom Balkanu Bosna i Hercegovina i Kosovo potencijalno izloženi visokom riziku od destabilizacije, s obzirom na to da politike Srbije i Kosova nisu iste.

"Dakle, s obzirom na to da Srbija ne priznaje državu Kosovo koju je međunarodno priznalo više od 100 zemalja, razgovori ne idu kako bi trebalo, da se postigne sveobuhvatan dogovor i konačno priznaju jedni druge. Poruka Nato samita je da ovaj savez i EU neće dozvoliti drugu krizu u Evropi ni u BiH ni na Kosovu. Mislim da je samit Natoa bio jasna poruka za Srbiju i Kosovo da nastave međusobne razgovore za postizanje trajnog mira ne samo na Kosovu i Srbiji već i u Bosni i uopšte na Zapadnom Balkanu", navodi Isljami.

On dodaje da Srbija nije zainteresovana da bude deo Nato i EU, jer Srbija, kako kaže, tradicionalno koordinira svoju politiku sa Rusijom.

"Rusija je zainteresovana da proširi svoja ovlašćenja na Kosovu, Makedoniji, BiH i Centralnoj Evropi. Dakle, postoje dve politike koje se suprostavljaju jedna sa drugom", ističe Isljami i dodaje da je važno razgovarati sa predstavnicima Kosova i Srbije, "kao i da imamo trajni mir u Bosni".