Nesuglasice između Predsedništva i Vlade Kosova: Neslaganje po pitanju ZSO ili borba za vlast?

Nesuglasice i različiti stavovi po važnim pitanjima učestala su pojava u komunikaciji Predsedništva i Vlade Kosova. Jedno od pitanja gde se razmimoilaze mišljenja premijera Aljbina Kurtija i predsednice Vjose Osmani je nacrt ZSO, pa je poslednji slučaj “glasne kakofonije” usledio nakon što je ministarka spoljnih poslova i dijaspore Donika Gervala poslala pismo garancije PSSE uoči glasanja o članstvu Kosova u Savet Evrope, sa kojim Osmani nije bila upoznata. Poznavaoci političkih prilika smatraju da “sukob” Kurtija i Osmani traje već duže vreme, i da se u krugovima kosovske vlasti postavlja pitanje da li je Osmani “potrebna” političkoj sceni Kosova.

I pored pisma Gervale Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, u kome je naglašeno da će Kosovo poslati nacrt ZSO Ustavnom sudu do kraja maja, ministri zemalja SE nisu stavili na dnevni red pitanje članstva Kosova.

Nacrt ZSO nije poslat na razmatranje Ustavnom sudu, ali je nastao još jedan sukob između čelnika kosovskih institucija.

Naime, predsednik Skupštine Kosova Gljauk Konjufca rekao je da Osmani nije bila upoznata sa slanjem pisma, jer u tom trenutku nije bila na Kosovu. Osmani je izjavu Konjufce nazvala smešnom, s obzirom da u modernim vremenima postoje mnoge mogućnosti komunikacije, poput telefona.

Kurtiju je trebalo više vremena da govori o odnosu sa Osmani, pa je tek nedelju dana nakon njene izjave rekao da sa njom ima blisku saradnju, da su diskusije i nesuglasice u političkim stavovima normalne, ali da razlike nisu nepremostive.

Dok Kurti govori o bliskoj saradnji, poznavaoci političkih prilika smatraju da sukob dvoje lidera traje već duži vremenski period, a da je slanjem pisma PSSE samo kulminirao. Ističu da se mišljenja Kurtija i Osmani najviše razlikuju p pitanju ZSO i pristupu međunarodnoj zajednici, ali i da Kurti "cilja" na predsedničku funkciju.

Predsednik Matice Albanaca u Srbiji Demo Beriša ističe za Kosovo onlajn da je sukob Vlade Kosova i Predsedništva počeo posetom Kurtija Sjedinjenim Američkim Državama i odbijanjem američkih zvaničnika da se sa njim sastanu.

"Sukob Kurtija i Osmani traje duži vremenski period, otkad je Kurti doživeo fijasko u Americi, kada ga niko od zvaničnika nije primio. Predsednica Kosova Vjosa Osmani predstavlja spoljnu politiku, i preduzela je određene obaveze ispred Vlade Kosova i same sebe u odnosu na Vladu Amerike da promeni određene stvari koje čini Kurti, a opšte je poznato da on svakodnevno izmišlja određene situacije, od administrativnih do fizičkih napada na Srbe. To vidimo svakodnevno, a tu je Osmani, na zahtev Amerikanaca, pokušala da amortizuje taj odnos", poručio je Beriša.

Osmani je slanjem pisma PSSE, ističe Beriša, shvatila da više nije na istoj liniji sa do sada političkim partnerima, kada je u pitanju spoljna politika Kosova.

"Došlo je do kulminacije prilikom glasanja u Savetu Evrope kada je Kurtijeva vlada, preko ministarstva poslala pismo garancije, jer je to urađeno kada Osmani nije bila na Kosovu, Tako je ona zaključila da više nisu na istoj liniji kada je u pitanju spoljna politika", naglasio je Beriša.

Osmani je, odlaskom iz DSK sa sobom povukla određeni broj glasača, pa nije ostavila mesto da se tamo vrati, kaže Beriša, a sada je, dodaje, došla i u sukob sa članovima partije Gudžo koju je oformila, Donikom Gervalom i Fatonom Pecijem, pa sve ukazuje da će se nakon isteka predsedničkog mandata povući iz politike.

Da su Kurti i Osmani po stupanju na vlast želeli da pošalju sliku harmonije smatra politički analitičar Artan Muhadžiri. Prema njegovim rečima, to nije bilo moguće, jer dolaze sa različitih strana.

"Na početku, premijer Kurti i predsednica Osmani su hteli da pokažu da su 100 odsto u harmoniji i da rade zajedno, ali naravno to je bilo veštačko, jer dolaze iz različitih sredina. Sada su te podele postale mnogo vidljivije. Mislim da je najvažnija podela u odnosima sa međunarodnom zajednicom, jer premijer Kurti ima radikalnije načine ophođenja sa međunarodnom zajednicom, Sjedinjenim Američkim Državama i najvažnijim članicama EU, kao što su Nemačka, Francuska i Italija. Predsednica Osmani tu ima realniji i pragmatičniji način ophođenja", rekao je Muhadžiri.

Još jedna velika podela u stavovima između Kurtija i Osmani je nacrt ZSO, smatra Muhadžiri.

"Posebno kada je u pitanju  Asocijacija srpskih opština, tu postoji velika razlika, jer je premijer imao priliku da pošalje nacrt Ustavnom sudu, a to nije uradio. Predsednica Osmani je bila više za taj korak i ulazak u Savet Evrope, i mislim da je to najvažnija podela", dodao je Muhadžiri.

Istakao je da je Osmani dolaskom u Samoopredeljenje donela i svoje glasačko telo, pa bi sukob sa Kurtijem, kao predsednikom te stranke mogao da znači i 300.000 glasova manje za Samoopredeljenje, koliko je Osmani osvojila na predsedničkim izborima.

"Kada je predsednica Osmani, kao političarka, pristupila Samoopredeljenju, donela je svoje glasove, zato je dobila 300.000 glasova, a DSK je osvojio 12,7 odsto. Očigledno je da je uzela glasove od DSK i poslala ih Samoopredeljenju. To su njeni glasovi, pa ako ne bude u dobrim odnosima sa Samoopredeljenjem, ti birači neće ponovo glasati za tu partiju", naglašava Muhadžiri.

Kurti i Osmani poslali su sliku mlade generacije lidera koja je spremna da sarađuje, kaže Muhadžiri, i dodaje da se sukobom narušava i njihov imidž i budi razočarenje kod glasačkog tela.

"Takođe, postoji veliki problem sa imidžom Kurtija, kao i imidžom odnosa Kurtija i Osmani, jer su oni posle izbora 2021. godine stvorili sliku mladog rukovodstva, mlade generacije lidera koji su konstruktivniji i spremniji da sarađuju jedni sa drugima od starije generacije lidera, ali sada im se isto dešava. To će biti veliko razočarenje za glasače na Kosovu, jer su se nadali novom iskoraku, novoj epohi političkog liderstva, a sada ih ovo vraća na mediokratske političke igre koje smo videli u poslednjih 25 godina", zaključio je Muhadžiri.

Analitičar Centra za društvenu stabilnost Ognjen Karanović smatra da je do sukoba između Kurtija i Osmani došlo zbog toga što Kurti želi predsedničku poziciju, i da se sada razmatra da li je Osmani potrebna novoj vlasti nakon izbora.

Karanović ističe da stranke na Kosovu nemaju autonomnost u donošenju važnih odluka, već da su stratešku politiku svih političkih partija osmislile zapadne zemlje.

Kako dodaje, partija Gudžo koju je formirala Osmani, nema politički značaj, pa se iz tog razloga predsednica Kosova ponovo približava stavovima DSK, čiji je član bila.

"Nemojmo misliti da se oni sukobljavaju oko suštinskih pitanja. Apsolutno ne. Da li se radi o Samoopredeljenju ili Gudžo, ili je reč o DSK, DPK, oni imaju stratešku politiku koju su osmislile zapadne zemlje. Oni nemaju posebnu autonomsnost u procesu odlučivanja. Ali moramo biti svesni da će u februaru naredne godine biti održani opšti izbori. Tu će biti novo pozicioniranje, odnsno stvaranje nove konstalacije političkih odnosa. Gudžo je zapravo podeljena grupacija političkih snaga, koji su se izdvojili iz DSK. Vidi se da se Osmani ponovo približava pozicijama DSK, jer je Gudžo nevažan partner Samoopredeljenju, nema političku snagu. Ona nema uporište u biračkom telu, njigova politička snaga je minorna, i oni će loše proći na izborima", istakao je Karanović.

Smatra da Kurti "sanja" poziciju predsednika Kosova.

"S obzirom da se radi o jednom manijakalnom političkom profilu, on verovatno sada sanja poziciju predsednika tzv. Kosova, sanja i poziciju vođe svih Albanaca, smenio bi i Edija Ramu" dodaje.

Iako su iz Predsedništva i Vlade Kosova izneli tehničke detalje kao razlog u spoticanju odnosa, ističe Karanović, suština sukoba Kurtija i Osmani ne stoji u ZSO, već je taj sukob unutrašnje prirode.

"Osmani pokušava da se pozicionira i u američkoj diplomatskoj nomenklaturi kao važan politički činilac, čak su i Amerikanci ukazali da je ona garant stabilnosti tzv. Kosova. Nije to suštinski razlog. Osmani ni Kurti ne žele ZSO, a suštinski je ne želi politički Zapad. Nemojmo se zavaravati da je Kurti neki politički značajan činilac da može da se odupre volji svojih mentora koji su ga stvorili. Radi se o njihovom unutrašnjem sukobu ko će biti vlast, i da li je Osmani u toj vlasti potrebna posle februara 2025. godine ili ne", zaključio je Karanović.