Blokada kosovskog parlamenta: Pravne zavrzlame ili Kurtijeva predstava?

Za većinsku partiju - „unutrašnji institucionalni napad na Kosovo i demokratske izbore“. Za opoziciju - jasno kršenje zakona i dokaz da Pokret Samoopredeljenje nema većinu za formiranje vlade „Kurti 3“. Neuspeh verifikacije poslaničkih mandata proizveo je novu institucionalnu krizu na Kosovu, ali i pokazao da bez obzira ko bude formirao buduću skupštinsku većinu i vladu, imaće ozbiljan problem i da je sačuva, poručuju sagovornici Kosovo onlajna.

Piše: Đorđe Barović

Konstitutivna sednica trajala je ukupno sat i po. I nije se odmaklo dalje od prve tačke dnevnog reda - Izveštaja Komisije za proveru mandata i kvoruma. Stranke opozicije glasale su protiv ovog izveštaja tvrdeći da je 16 poslanika - aktuelnih ministara u tehničkoj vladi, uključujući i Aljbina Kurtija, prvo moralo da podnesu ostavke na ove funkcije.

Kurtijev kabinet je to danas i učinio, a on je objasnio da je nepromišljeno da se „kuća ostavi bez domaćina“.

Prethodno, Kurti je optužio opoziciju da je izvršila „unutrašnji institucionalni napad na Kosovo i demokratske izbore“.

Redom je prozvao DPK, DSK, ABK, ali i Srpsku listu.

„Ovo je unutrašnji institucionalni napad na Republiku Kosovo i demokratske izbore. Ovo je situacija bez presedana“, poručio je Kurti.

Predsednica stranke Gudžo i ministarka spoljnih poslova u ostavci Donika Gervala upozorila je da je zbog novostvorenog pravnog vakuuma upitan nastavak konstitutivne sednice.

„Sada smo ušli u komplikovane procedure jer nije predviđeno da se ovo glasanje ponovi ni u jednom pravilniku i pravnim dokumentima Skupštine. Došli smo do tačke u kojoj je možda potpuno nemoguće nastaviti sa konstituisanjem Skupštine“, rekla je Gervala čija je stranka Gudžo koalicioni partner Samoopredeljenja.

Saradnik Kosovskog demokratskog instituta Eugen Cakoli smatra da su dva suštinska razloga neuspeha verifikacije mandata novog saziva parlamenta.

„Prvi je nedostatak potrebnog broja glasova, a drugi, možda i ključni, jeste postojanje konflikta u mandatima najmanje 16 novoizabranih poslanika ovog saziva, među kojima se posebno izdvaja mandat premijera Kurtija, ali i još 15 ministara koji nisu podneli ostavke na funkcije u Vladi“, kaže Cakoli.

„Grom iz vedra neba“

Politikolog Ognjen Gogić ističe da je Kosovo ušlo u institucionalnu krizu i našlo se u situaciji koju niko nije očekivao.

„Pred početak sednice očekivalo se da se vidi da li će Kurti imati većinu za izbor predsednika parlamenta što bi onda sugerisalo da postoji većina za izbor vlade. I tu su bile uprte sve oči. Niko nije očekivao ovaj obrt koji je nastupio - da skupština nije konstituisala samu sebe“, ističe Gogić u razgovoru za Kosovo onlajn.

Objašnjava da situacija u kojoj poslanici nisu želeli da verifikuju sopstvene mandate potpuno nova okolnost koja je došla „kao grom iz vedrog neba“ i na koju niko nije bio pripremljen.

„Tu se pokazalo da Kurti nema većinu za izbor predsednika parlamenta, jer da je imao, ta većina bi se pokazala već prilikom glasanja o verifikaciji mandata. Međutim, iznenađuje i odluka opozicije da ne glasa za sopstvene mandata obrazlažući to da vlada nije na propisan način podnela ostavke što bi moglo da proizvede buduću krizu jer bi Ustavni sud mogao da ustanovi da je glasanje za tu novu vladu neustavno“, smatra Gogić.

Precizira da se došlo u situaciju za koju ne postoji zakonsko rešenje.

„Ovo je pravna praznina šta se radi u situaciji kada poslanici sami sebi ne potvrde mandate. Tako nešto uopšte nije predviđeno kao mogućnost. Predviđeno je da se glasa, ali to je više tehnička stvar, a ne suština političke ili pravne dileme“, kaže Gogić.

U novonastaloj situaciji pauza u konstituisanju kosovskog parlamenta može da traje najduže 48 sati koji ističe sutra.

„U tom roku treba da se definiše rešenje, kako da se nastavi. Da li je uopšte moguće vratiti ovu temu na glasanje ili smo ušli u ustavno-pravnu krizu gde je prethodnom sazivu skupštine istekao mandat, a drugi se nije konstituisao“, ističe Gogić.

Smatra da će se zbog toga, pre ili kasnije, morati da se oglasi Ustavni sud.

„Ovo je derogiranje institucija i to potencijalno može da se vrati kao bumerang bilo kojoj političkoj strani koja izađe kao pobednik iz procesa formiranja vlade jer Ustavni sud kasnije može da ustanovi da su ustanovljene neke greške koje se pravno ne mogu prihvatiti. Politički gledano ovo ide u korist opoziciji zato što je ogolila da Kurti nema većinu. Svega 52 poslanika je glasalo za potvrđivanje mandata i to je daleko od 61 poslanika potrebnog za izbor predsednika skupštine i vlade“, naveo je ovaj analitičar.

S druge strane za opoziciju bi moglo da se kaže da je pokazala nepoštovanje prema skupštini time što nije glasala za sopstvene mandate.

„Dakle, ona ima suodgovornost za krizu koja je nastala. Potencijalno, u kratkom roku, ovo može biti pobeda opozicije, ali s druge strane su svi izgubili i Kosovo je ušlo u jednu novu krizu“, zaključuje Gogić.

Izborna refleksija

Politički analitičar Škeljzen Maljići kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da je neuspeh konstitutivne sednice posledica rezultata februarskih izbora.

„Posle ovih izbora Kosovo je podeljeno društvo. Glasači su tako rasporedili snagu partija da bez manjina, naročito bez srpske manjine, Srpske liste, vrlo teško je napraviti novu vladu. Niko nema većinu iako je Samoopredeljenje ubedljivo pobedilo“, tvrdi Maljići.

Komentarišući neuspeh konstitutivne sednice kosovskog parlamenta ovaj analitičar naglašava da je opozicija pokazala vladajućoj stranci da nema dovoljan broj glasova čak ni za verifikaciju mandata.

Objašnjava da su stranke opozicije iskoristile one odredbe zakona koje je vladajuća stranka sama izglasala.

„Kurti je sam doneo zakon da premijer treba da podnese ostavku ili da ostane na toj dužnosti, a svoj mandat poslanika preda nekome drugom. Ili jedno ili drugo. On je ostao na dužnosti i hteo je da glasa zajedno sa ovim ministrima. Opozicija je to iskoristila da pokaže da on zapravo nema glasove ni da formira vladu“, objašnjava Maljići.

Ishod konstitutivne sednice vidi i kao refleksiju novog sukoba na relaciji Aljbina Kurtija sa kosovskog predsednicom Vjosom Osmani.

„To nije bio slučaj 2021. godine kada je zbog njenih glasača dobio ubedljivu većinu“, zapaža Maljići.

Komentarišući tvrdnje Kurtija da su za neuspeh konstituisanja parlamenta krive opozicione stranke i Srpska lista, te da je to bio „unutrašnji institucionalni napad na Kosovo i demokratske izbore“, Maljići kaže da su Kurtiju  i do sada za sve bili krivi drugi jer smatra da je on sam „iznad svega“.

„Kurtiju su svi krivi, i Ustavni sud, i Tužilaštvo, sve institucije... Za njega ništa ne vredi jer je on iznad svega, on je Bog“, kazao je Maljići.

Objasnio je da bi kriza mogla da se prevaziđe tako što će Kurti i ostali ministri koji su izabrani za poslanike podneti pisane ostavke ili svoja mesta ustupiti drugim poslanicima.

„Ali vidimo da on i dalje sedi u svom kabinetu premijera. Nije napustio tu kancelariju“, navodi Maljići.

Dodaje da je institucionalnu krizu Kurti iskoristio i kako bi za sve okrivio opoziciju.

„Tvrdi da su oni krivi jer je to trebalo da bude proceduralno pitanje, nevažna stvar. Ali, ako je sam doneo taj zakon i ako je usvojen bez glasova opozicije, tada bi trebalo da poštuje elementarna pravila“, zaključio je Maljići.