Novi format, stara priča: Da li Evropa ima rešenja za dijalog - ili se čeka Amerika?

U Evropskom parlamentu počela su saslušanja kandidata za komesare EK koja su u Beogradu i Prištini probudila očekivanja da će međunarodna zajednica konačno naći način da izvede dijalog iz ćorsokaka. Najavljivani su novi modeli, alati i formati, ali analitičari za Kosovo onlajn kažu da se radi o starim pričama koje suštinski ne donose rešenje, a to je primena postojećih sporazuma. Ocenjuju da Evropa još uvek nije sigurna u kom smeru treba da ide dijalog jer se čekaju potezi nove američke administracije.

Piše: Petar Rosić

Odgovarajući na pitanje o dijalogu Beograda i Prištine, kandidatkinja za komesara za proširenje Marta Kos izjavila je tokom saslušanja u Evropskom parlamentu da "ako stvari ne funkcionišu, moramo da pronađemo nove načine".

U tom kontekstu je citirala Alberta Ajnštajna da je "ludilo raditi istu stvar svaki dan i očekivati drugačije rezultate".

Dodala je da je dijalog formalno u rukama visokog predstavnika EU za spoljnu i bezbednosnu politiku i potpredsednika Komisije, odnosno Kaje Kalas, ako bude izabrana na tu funkciju.

Kalas se na saslušanju, međutim, nije previše bavila dijalogom, poručivši da je Zapadni Balkan veoma važan region i da EU prema njemu deluje na dva koloseka, a to su proširenje i proces normalizacije odnosa Srbije i Kosova.

Holandski poslanik u Evropskom parlamentu Tijs Rojten nakon saslušanja se složio sa Martom Kos da je potrebno pronaći nove mehanizme kako bi strane krenule napred i preformatirati dijalog.

„Ako očekujete nešto drugačije i više, onda morate da pogledate proces i možda ga redizajnirate i pokušate da nađete drugi način ili instrumente za postizanje potrebnih rezultata", konstatovao je Rojten.

I dok upravo na novom formatu dijaloga već godinama insistira i vlada Aljbina Kurtija, profesor prava i međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Prištini Afrim Hoti ocenjuje da nije problem u njemu, već u nedostatku političke volje dve strane da sprovedu dogovorene tačke.

„Kada uzmemo u obzir da postoji sporazum koji je na snazi, posredovan od strane Evropske unije, kao i akcioni plan koji predviđa način na koji određeni sporazum treba da se implementira, možemo reći da je sporazum na snazi i sve što nam treba je da se pozabavimo drugim aspektom o kojem želim da razgovaram, a to je način na koji da ga implementiramo. Međutim, trenutno imamo manjak volje za implementaciju sa obe strane“, navodi profesor iz Prištine za Kosovo onlajn.

Smatra da je do zastoja u implementaciji sporazuma došlo jer su obe strane čekale na rezultate izbora u Sjedinjenim Američkim Državama.

Sada kada je na čelu SAD nova administracija, ocenjuje Hoti, postoji realna šansa da se dijalog ponovo pokrene.

"Sve što nam treba je neka vrsta pritiska, pre svega od EU, ali je potrebna i dinamizacija procesa koja mora doći od nove administracije u Sjedinjenim Državama, koja će stvoriti i izvršiti pritisak na obe strane da implementiraju sporazum. Ako takav pritisak postoji, onda sa mog stanovišta, nije potrebna nikakva nova forma, jer nema potrebe za novim formatom kada imamo sporazum na snazi“, zaključio je Hoti.

Sličnog je mišljenja i koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić. On za Kosovo onlajn navodi da Briselski sporazum ostaje temelj za sve buduće razgovore o putu ka normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

Komentarišući izjavu Marte Kos tokom saslušanja u Evropskom parlamentu, o potrebi za novim pristupima u dijalogu između Beograda i Prištine, Mijačić kaže da ona zaslužuje pažnju, ali da se radi o subjektivnom mišljenju koje nema uticaj i ne menja suštinu pregovaračkog procesa.

Pre svega podseća da Kos još nije izabrana za komesarku za proširenje i da njeno imenovanje mora da prođe kroz različita tela. 

“Ona je na saslušanju dala neke izjave, ali to ne znači nužno da će ona biti izabrana za komesarku, mada postoje velike šanse. Druga bitna stvar je da se komesar za proširenje ne bavi pitanjima dijaloga. Tako da njeno mišljenje o dijalogu je subjektivno mišljenje, ono svakako zavređuje pažnju, ali komesar za proširenje nema nikakve ingerencije kada je u pitanju dijalog. Otuda i čudi njena izjava koja ide u tom pravcu”, kaže naš sagovornik. 

Izričit je da temelj za sve buduće razgovore ostaje Briselski sporazum i njegov aneks iz Ohrida.

“Da dijalog ne ide nekim željenim pravcem, to znaju svi, uključujući Martu Kos. Da je potreban drugačiji model pregovaranja, to zaista jeste, ali ono što je osnova, to je sporazum o putu ka normalizaciji koji je prošle godine prihvaćen u Briselu i njegov ohridski aneks. Oni će biti osnova za sve buduće razgovore na nivou Evropske platforme u dijalogu između Beograda i Prištine”, navodi Mijačić.

Govoreći o stavu Prištine koja već godinama insistira na promeni formata dijaloga, u čemu je podržavaju i pojedini evroposlanici, Mijačić je istakao da nije bitan format, već ispunjavanje svojih obaveza.

“Priština ima obavezu u okviru sporazuma o putu ka normalizaciji, tako da bez obzira na format ona neće pobeći od svojih obaveza. Ono što pokušava Priština je da nametne neke druge teme kako bi izbegla formiranje Zajednice srpskih opština, što je obaveza Prištine ne samo iz poslednjeg sporazuma, nego i iz onog iz 2013. godine. Otuda ti zahtevi Prištine za menjanje formata neće promeniti suštinu, to jest neće promeniti zahteve međunarodne zajednice da se formira ZSO”, kaže on.

Programska menadžerka NVO Društvena inicijativa Milica Andrić Rakić kaže da novi sastavi Evropskog parlamenta i Evropske komisije, osim što nisu pružili konkretna rešenja za dijalog Beograda i Prištine, nisu sigurni ni u kojem pravcu treba da se ide.

“Budući da se radi o novom sastavu i Evropskog parlamenta i Evropske komisije, zaista bi bilo neozbiljno od njih da nisu priznali da je dijalog imao probleme. Ali, zasad su sve izjave gotovo apstraktne i svode se na to da se kaže da dijalog nije bio dobar. Treba doći do novog rešenja, ali niko ne identifikuje kakvi bi bili okviri tog novog rešenja i mislim da je to u velikoj meri tako zato što i oni nisu sigurni”, kaže za Kosovo onlajn.

Navodi da se još ne zna kakav će biti odnos nove američke administracije i da tu postoje tri glavna scenarija.

“U prvom, Amerika nastavlja da sarađuje sa EU kao i do sada. Evropska unija ima tu neku glavnu ulogu, ali Amerika, da kažem, pozajmljuje određenu vrstu moći Evropskoj uniji. To je, ako mene pitate, najmanje izvestan scenario”, ocenjuje Andrić Rakić.

Druga opcija je da Amerika potpuno ignoriše proces dijaloga.

“U tom slučaju vidi da nema mnogo prostora da se napreduje u dijalogu i bira da se ne vezuje za stvari koje, uslovno rečeno, smrde na neuspeh”, dodaje ona.

Treći scenario je, kako kaže, da Amerika preuzme dijalog.

“Da aktivno sabotira ulogu Evropske unije u dijalogu, kao što smo imali slučaj 2018. i 2020. godine i da potpuno preuzme dijalog. Mislim da još uvek Evropa ne zna kakav će biti stav parlamenta SAD, pa samim tim i nisu sigurni šta to treba da se popravi u dijalogu. I zato imamo te dosta apstraktne i opšte izjave o tome kako će to izgledati”, izričita je Andrić Rakić.

Podseća i na svedočenje Kaje Kalas u parlamentu koje, kako ocenjuje, takođe nije donelo nikakve naznake da bi se nešto moglo promeniti.

“Bilo je spekulacija da bi ona sama mogla da odluči da poput Mogerini ili Ešton pre nje ona bude zadužena za dijalog. Ali, imajući u vidu to koliko je malo govorila o dijalogu, praktično samo jednu rečenicu, pretpostavljam da to više nije opcija i da će ona sasvim sigurno imenovati nekog novog posrednika koji će u njeno ime voditi dijalog. To je jedina politika koju zasad možemo da predvidimo, a ona suštinski nije neka promena. Dakle, to je manje više nastavak ovoga što smo imali do sada”, ocenjuje programska menadžerka NVO Društvena inicijativa.

Pomak u dijalogu, kako kaže, može se očekivati nakon kosovskih parlamentarnih izbora.

“Do tada mislim da će dosta toga biti zamrznuto. Čak verujem i da će se smanjiti broj ili obim tih unilateralnih poteza iz Prištine, jer, manje više, svi sada čekaju da vide kako će se prema svetskim problemima odnositi nova američka administracija. Posebno je bitno ko će u njoj biti zadužen za Balkan. Zbog toga mislim da će se svi akteri, posebno Priština u ovom kontekstu, malo primiriti do izbora”, kaže Andrić Rakić.