Novi mandat Rame, odnosi sa Kurtijem i Prištinom po starom

Za početak četvrtog mandata na mestu premijera Albanije Ediju Rami, makar javno, nije stigla čestitka od Aljbina Kurtija. Imajući u vidu predistoriju njihovih odnosa, izostanak takvog gesta ne iznenađuje, a veću promenu u ophođenju dva lidera, prema oceni sagovornika Kosovo onlajna, nije za očekivati. Između njih, kako primećuju, postoji komunikacijski hendikep, njihov odnos definiše pitanje „ko preovladava“, a uloga „velikog brata“ koju Albanija ima prema Kosovu, gotovo izvesno će se nastaviti.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Novi mandat Rami je čestitao potpredsednik Samoopredeljenja Gljauk Konjufca, a novoj ministarki spoljnih poslova Albanije Elisi Spiropali „najtoplije čestitke“ uputila je kosovska ministarka spoljnih poslova u tehničkom mandatu Donika Gervala. I tu se spisak završava.

Ako Kurti ćuti, Rama ne propušta prilike da tokom svojih obraćanja „posavetuje“ Kosovo.

Tako je već u prvim danima novog premijerskog mandata na konferenciji „Albanija, novi horizont“ u Beču izjavio da Kosovo ne bi trebalo da misli na Srbiju, već da se posveti zahtevima koje Evropska unija ima u vezi sa dijalogom i integracijama, jer će u suprotnom nastaviti da sve više izoluje samo sebe.

„Kosovo treba da uradi svoje domaće zadatke i da Evropskoj uniji preda svesku sa urađenim zadacima i traži da ide napred. Ovo nema veze sa ispunjavanjem ili prihvatanjem onoga što traži Srbija. Ovo ima veze sa prihvatanjem onoga što traži Evropska unija“, rekao je Rama.

Glavni urednik TV Suri iz Tirane Bledian Koka kaže da zahlađenje odnosa između Kurtija i Rame nije nepoznata činjenica, kao i da njihov odnos karakteriše „nedostatak hemije“.

„Čestitke i priznavanje rezultata su takođe svojevrsni proizvod 'hemije' između lidera. Nedostatak čestitki gospodina Kurtija gospodinu Rami je upravo nešto slično. Čini mi se da čak ni gospodin Rama nije čestitao gospodinu Kurtiju pobedu na izborima (na Kosovu), koji još nisu proizveli stabilnu vladu, iako su održani pre više meseci“, naveo je Koka za Kosovo onlajn.

Između lidera Albanije i Kosova, prema njegovoj oceni, postoji neka vrsta komunikacijskog hendikepa, bilo institucionalnog ili ličnog, čiji uzroci i razlozi mogu biti brojni, ali su hladnoća i grčevi jasno vidljivi.

Koka, međutim, ukazuje da je odnos Rame sa svim premijerima Kosova, bez izuzetka, uvek bio veoma delikatan i napet iako između njih ne postoji veoma veliki ideološki jaz.

„Takav je bio slučaj i sa gospodinom Haradinajem. Podsetimo se da je nakon sukoba koji su imali na početku Berlinskog procesa, stvar dospela do tužbe za klevetu u Osnovnom sudu u Prištini koju je vodio premijer Rama, i to je bio prvi slučaj u istoriji kada je albanski premijer tužio kosovskog premijera. Slično tome, odnosi su bili veoma problematični i hladni i sa bivšim premijerom Isom Mustafom. Čak i kada je gospodin Tači bio na funkciji predsednika, stavovi gospodina Rame i Tačija su se često razlikovali. Danas imaju snažno jedinstvo ili saradnju, uz podršku koju Rama pruža Tačiju u procesu u Specijalnom sudu u Hagu“, navodi on. 

Odnos Rame prema premijerima Kosova on naziva i „preteranim paternalizmom“.

„Problem vidim u preteranom paternalizmu gospodina Rame u donošenju odluka o Kosovu, odluka koje zapravo pripadaju liderima Kosova. Sukob je dostigao vrhunac kada je gospodin Rama odlučio da izgradi 'ekonomsko bratstvo' ne sa premijerom Kosova, već sa predsednikom Srbije, što je bilo žestoko kritikovano i unutar naše zemlje i na Kosovu“, ističe Koka.

On ukazuje da je čestitka Kurtija Rami izostala i posle konačnog rezultata parlamentarnih izbora koji su u Albaniji održani 11. maja, ali napominje da posle tih izbora nije bilo čestitki mnogih stranih lidera ili institucija i da se veruje da je razlog tome način na koji su ovi izbori sprovedeni, jer se čini da postoji neka vrsta „međunarodne inhibicije“ da se izborni proces prizna kao legitiman. 

Odnose Albanije i Kosova i odnose njihovih lidera, profesor međunarodnih odnosa iz Prištine Afrim Hoti posmatra odvojeno i kaže da ne vidi nikakvu prepreku ili problem između kosovske i albanske vlade, dok za odnose Kurtija i Rame ukazuje da nisu bili na poželjnom nivou ni za vreme prethodnog Raminog mandata.

Ta situacija, navodi on, kako se čini, nastavlja se i u novom mandatu albanskog predsednika vlade.

„Mislim da je ovde reč o ličnim odnosima između Rame i Kurtija, jer je to pitanje liderstva. To je pitanje ko preovladava, ko postaje prvi. Moje gledište je da je to samo dnevna politika i da njihovi odnosi mogu da variraju u odnosu na određeni momenat jer kada je reč o opštim pitanjima obe vlade i oba premijera sarađuju i koordiniraju njihove političke aktivnosti“, rekao je Hoti za Kosovo onlajn.

I saradnik Novog trećeg puta Petar Donić ocenjuje da ovde postoji „dupla dinamika“ odnosa.

„Ako pričamo o dva lidera, Kurtiju i Rami, oni nisu imali neki odnos u prethodnom periodu. Na račun Prištine su često dolazile kritike iz Tirane - da treba da potpuno drugačije pristupe razgovoru sa Srbijom, da treba da prihvate Zajednicu srpskih opština i da to odblokiraju i to su, generalno, bile negativne strane. A pozitivne strane su bile ekonomske. Sarađivali su u domenu ekonomije, u domenu energetike, izvoz iz Kosova u Albaniju se povećao drastično, dok se iz Albanije u Kosovo malo smanjio. Hrvatska, Albanija i Kosovo potpisali su i zajednički odbrambeni pakt, kao neku vrstu otklona od povećane aktivnosti srpske vojne industrije“, naveo je Donić za Kosovo onlajn.

On veruje da će i u novom Raminom mandatu način funkcionisanja odnosa biti kao i do sada - Kosovo će raditi  šta je zacrtalo na svoj način, a iz Albanije će stizati kritike na taj pristup.

„Zbog velikog etničkog sinhroniciteta dva naroda, nastaviće se ekonomska saradnja, uz ulogu ‘velikog brata’ koju Albanija ima. Albanija sada velikim koracima grabi ka putu Evropske unije i to će biti njen fokus u narednom periodu, i kada su u pitanju evrointegracije Albanija će verovatno dodatno sugerisati šta Kosovo treba da radi, što se već i videlo po izjavi Rame da Kosovo treba da se bavi sobom i svojim   evropskim putem“, zaključuje naš sagovornik.