Očekivanja od nove specijalne izaslanice Karen Pirs: Jača li Britanija svoje pozicije na Balkanu?

Velika Britanija imenovala je za novog specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan dosadašnju ambasadorku u SAD Karen Pirs. Analitičari su jedinstveni u oceni da se izborom karijernog diplomate visokog ranga šalje jasna poruka o važnosti regiona za Ujedinjeno kraljevstvo zbog čega očekuju i da će u njenom fokusu biti i pitanje dijaloga Beograda i Prištine.

Piše: Arsenije Vučković

Karen Pirs će funkciju preuzeti na proleće, od dosadašnjeg specijalnog izaslanika Stjuarta Piča.

„Njeno izuzetno iskustvo i stručnost čine je idealnom za specijalnog izaslanika Ujedinjenog Kraljevstva, posebno jer smo domaćin ovogodišnjeg samita Berlinskog procesa“, poručio je britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Lami.

Stišavanje strasti u regionu

Univerzitetski profesor iz Prištine Mazlum Baraljiu podseća da je Velika Britanija principijelna u pomoći Zapadnom Balkanu, a da će nova specijalna izaslanica svojim angažovanjem i autoritetom uticati na stišavanju strasti u regionu, ali i daljem procesu finalizacije dijaloga između Beograda i Prištine.

„Velika Britanija je veoma načelna u pomoći Zapadnom Balkanu u rešavanju problema koji zemlje regiona imaju i međusobno i u odnosu na integracije. Mada su izašli iz EU oni su zapravo najiskusniji u demokratskim, političkim, pa i diplomatskim procesima, pa je ovo za sve dobro“, kaže Baraljiu u razgovoru za Kosovo onlajn.

Sumnja da će bez obzira na svoje bogato diplomatso iskustvo Pirs imati slobodu da sama donosi ključne odluke po pitanju regiona, ali i dijaloga Beograda i Prištine.

„Naravno da će u krajnjoj tački sve zavisiti od Forin ofisa, vlade Velike Britanije, a ne od jednog izaslanika ma koliko bio načelan ili angažovan. Od stavova vlade će zavisiti i odnos po pitanju dijaloga Kosova i Srbije. Ali, dobro je što su uradili, jer znate da je u prošlim godinama bilo dosta specijalnih izaslanika iz svih zemalja. Mislim da je dobra vest to da je Karen Pirs koja je dokazana kao iskusna i principijelan diplomata koji će moći da pomogne u smislu unapređenju odnosa Kosova i Srbije“, ističe Baraljiu.

Njen doprinos vidi pre svega u smirivanju situacije u regionu.

„Velika Britanija je šampion diplomatije, ako hoćete i izvor demokratije i diplomatije. Britanija vodi računa i zna šta radi u evropskoj politici i diplomatiji, bez obzira što su van EU. Mislim da će doprineti u stišavanju situacije, pogotovo u ovom vrtlogu političkih i geopolitičkih previranja i međunarodnog sistema koji se očigledno menja u smislu višepolnih dešavanja i centara moći“, uveren je Baraljiu.

Zvaničan London i njeni izaslanici imaju podsticajnu ulogu za sve zemlje Zapadnog Balkana i Kosovo, a nova specijalna izaslanica može uticati i na Beograd i na Prištinu, uveren je Baraljiu.

„Pogotovo u Prištini zato što su odnosi predstavnika izvršnih institucija, mislim na vladu i premijera, sa Velikom Britanijom odlični. Mislim da će i pozitivan uticaj Velike Britanije u određenoj meri biti od uticaja na stišavanje stvari i kretanja ka poboljšanju i normalizaciji odnosa i poboljšanju procesa dijaloga koji će svakako biti intenzivniji u ovoj godini“, naglašava Baraljiu.

Stabilna - politika pritisaka

S druge strane, docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić smatra da njenim izborom Velika Britanija nastavlja stabilnu politiku prema regionu koja podrazumevati i nastavak pritisaka na Beograd i podršku Prištini.

„Ona nastavlja jednu vrlo stabilnu i kontinuiranu politiku Velike Britanije prema ovom regionu. Jasno je da je Velika Britanija jedan od najvećih zagovornika Kosova u međunarodnim organizacijama“, naglašava Surlić u razgovoru za Kosovo onlajn.

Očekuje da će Pirs nastaviti i sa ličnim zalaganjima da Kosovo vidi u svim međunarodnim organizacijama, a pre svega kao punopravnu članicu Ujedinjenih nacija.

„Lično se zalagala za članstvo Kosova u UN. Na tragu dosadašnje britanske politike, ali i njene lične političke biografije možemo zaključiti da će Britanija nastaviti pre svega politiku pritiska prema Beogradu i politiku apsolutne podrške Prištini da ostvari punopravno članstvo u svim međunarodnim organizacijama“, ističe Surlić.

Kontrola migracionih tokova

Ipak, za bivšeg ambasadora SRJ u Oebsu i članicu Foruma za međunarodne odnose Branku Latinović u fokusu nove specijalne izaslanice Velike Britanije za Zapadni Balkan neće biti pitanje dijaloga Beograda i Prištine, već veća kontrola migracionih tokova u regionu što će biti i ključna stavka samita Berlinskog procesa koji se na jesen održava u Londonu.

„Koliko vidim iz onoga što je najavljeno šta će biti prioriteti, u čemu će se Velika Britanija fokusirati u funkciji domaćina i predsedavajućeg tog samita to je nešto što je u kontinuitetu njenog interesa na Balkana. U prvom planu će to biti pitanje ’lou inforsmenta’, a to je pitanje policije, tužilaštva, rada graničnih službi, migracionih tokova. Što je opet u interesu i fokusu Velike Britanije. Ti stavovi se ne menjaju i neće se promeniti pogotovo što je Britanija i sama u tim jačim segmentima prisutna na Kosovu, pre svega kroz svoj vojni kontigenti“, objašnjava Latinović.

Smatra da će uloga britanskog izaslanika za Zapadni Balkan u procesu dijaloga Beograda i Prištine najviše zavisiti od dometa nove visoke predstavnice EU za spoljne poslove i bezbednost Kaje Kalas.

„Videćemo šta će biti dometi nove evropske predstavnice Kaje Kalas. Da li će ona (Pirs) imati prostora da bude jače angažovana ili će se naći model, modus kako će zajedno sa visokom predstavnicom delovati u jednom sinhronizovanom duu i tako će zajedno davati jedan jači podstrek vezan za nastavak i neki vid finalizacije ovog dijaloga“, ističe Latinović.

Engleski interesi na Balkanu

Politički analitičar iz Prištine Škeljzen Maljići kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da od nove specijalne izaslanice Velike Britanije za Zapadni Balkan Katrin Pirs ne treba „ništa specijalno očekivati“ jer bez obzira što je ova zemlja zainteresovana za ovaj region i ima jasan politički stav po pitanju krize na Kosovu ona ipak nije „glavni igrač“ u procesu dijaloga Beograda i Prištine.

„Oni su deo Kvinte, stalna članica SB UN i uvek su imali jasne stavove oko krize na Kosovu, mada nisu glavni igrač. To je Brisel. Sada je glavna stvar što će možda preko leta ili ubrzano pokušati da se reši da taj ohridsko-briselski sporazum počne da se realizuje“, ističe Maljići.

Napominje da je najpre predsednik Srbije Aleksandar Vučić to odlagao zbog izbora i „svojih kalkulacija“, a zatim je i kosovski premijer Aljbin Kurti „navodno bio spreman da potpiše“ dogovoreno u Ohridu.

„Za EU je taj verbalni sporazum upisan kao sporazum dve strane, kao validni međunarodni dokument. Oni će pokušati da to kapitalizuju i verovatno će možda imati i podršku Trampa i američke administracije da bi se to pitanje zatvorilo i krenuo napred, u formiranje Zajednice srpskih opština i ujedno realizu i svi ostali sporazumi koji su odavno potpisani“, naglasio je Maljići.

Naglašava da je ulogu nove specijalne izaslanice za Zapadni Balkan Karen Pirs pre svega treba posmatrati kroz njihovu zainteresovanost za region.

„Englezi su uvek bili zainteresovani za Balkan i uvek su imali jake predstavnike. Prvi facilitator dijaloga je bio Ketrin Eštron. Ona je na neki način bila i najsupešnija do sada“, podseća ovaj analitičar.

Upitan kakva ima očekivanja od nove specijalne izaslanice Katrin Pirs kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, Maljići kaže da od nje nema puno očekivanja, ali da očekuje da će biti od pomoći.

„Ništa specijalno ne treba očekivati, ali Englezi su uvek bili vešte diplomate i verovatno će biti od pomoći“, kazao je Maljići.