Od blokade Skupštine Kosova do protesta: Može li opozicija da pokrene nezadovoljne građane?

Dok se politički ćorsokak u Prištini produbljuje, opoziciona strana pominje vanparlamentarni pritisak kao jedini preostali mehanizam. Ipak, zvaničnog poziva na proteste još uvek nema. Prema rečima sagovornika Kosovo onlajna, opozicione stranke na Kosovu oklevaju da pozovu građane na proteste, jer nemaju dovoljan mobilizacioni kapacitet, pa bi slab odziv dodatno marginalizovao ovo pitanje i dao politički vetar u leđa lideru Samoopredeljenja i kosovskom premijeru u tehničkom mandatu Aljbinu Kurtiju.

Piše: Milena Miladinović

Nakon što Kurti nije predložio ime za predsednika Skupštine Kosova, konstitutivna sednica je prekinuta. Opozicione partije pozvale su predsedavajućeg Avnija Deharija da sazove sednicu, ali do toga još uvek nije došlo.

I dok se između Samoopredeljenja i Demokratskog saveza Kosova vode razgovori o predsedniku Kosova, ostale dve opozicione partije – DPK i Alajansa upozoravaju na proteste.

Član Alijanse Daut Haradinaj kazao je da bi, ukoliko se ovakva situacija nastavi, opozicija mogla da pribegne protestima i blokadama, dok članovi DPK već peti dan pred vratima Vlade Kosova protestom izražavaju nezadovoljstvo zbog političkog zastoja.

Međutim, zvaničan poziv građanima da izađu na proteste je izostao, a postavlja se pitanje ima li opozicija na Kosovu moć da zaista izvede narod na ulice.

Sagovornici Kosovo onlajna saglasni su da opozicija nema dovoljan mobilizacioni kapacitet, ali i da će biti oprezna sa pozivom građanima na proteste, jer bi slab odziv marginalizovao pitanje institucionalne blokade.

Blokada previše apstraktna

Izvršna direktorka Nove društvene inicijative Milica Andrić Rakić smatra da opozicione stranke ipak neće pozvati građane na proteste, iako su to najavile, jer su svesne da se pozivu ne bi odazvao veliki broj ljudi.

 Andrić Rakić je izjavila da građanima smeta to što su institucije u blokadi, ali da zbog toga neće okriviti samo Samoopredeljenje.

„Pretpostavljam da je i njihova procena da u ovom trenutku ne može veći broj ljudi da se okupi na protestu. Taj problem je imalo donekle i Samoopredeljenje. Kada su 2015. godine krenuli sa protestima protiv korupcije sakupili su 2.000 do 3.000 ljudi. Tek kada su u taj miks protesta protiv korupcije dodali Zajednicu srpskih opština, tada su protesti dobili na masovnosti. A, ova opozicija ne može nijedno, da kažem, srpsko pitanje da pokrene kao što je tada moglo Samoopredeljenje. Blokada institucija je previše apstraktna da bi se građani oko toga uznemirili. Zbog toga cenim da opozicija govori to jer smatra da bi trebalo da pozove na proteste, ali se s druge strane ne usuđuje da to i uradi, zato što verovatno i oni ocenjuju da tu ne bi bilo mnogo ljudi i da bi se time trivijalizovalo pitanje. Nije da ljudima ne smeta što postoji blokada institucija, ali neće nužno kriviti samo Samoopredeljenje za to i neće nužno izaći baš na protest zbog toga“, rekla je Andrić Rakić za Kosovo onlajn.

Andrić Rakić navodi da čak i kada bi do protesta došlo, to ne bi mnogo uticalo na Aljbina Kurtija.

„Što se tiče Kurtija, ne očekujem da padne. Sve i da ima većeg javnog pritiska, sve i da postoje ozbiljni protesti, ne verujem da bi on menjao rutu. Verovatno bi gledao to iz perspektive da zna da je kosovsko društvo polarizovano i koliko god da je ljudi na ulicama protiv institucionalne blokade, toliko je i u kućama za institucionalnu blokadu, tako da ne verujem da bi to imalo uticaja na njega“, kazala je Andrić Rakić.

Smatra i da je delimična prepreka za masovniji protest to što opozicione stranke ne sarađuju međusobno.

„Svakako kada bi se zajedno okupili i pozvali na protest, imali bi veći efekat. S tim što generalno u regionu već duže vreme nije takva atmosfera da politički akteri mogu da okupe dosta ljudi na protestu. Kada se protesti omasove, to je uglavnom zato što na njih pozivaju neki nestranački faktori. Dakle, svedočimo vremenu gde politički akteri jako skroman broj ljudi mogu da motivišu da izađu na izbore i to je očigledno regionalni problem, ili ne nužno problem, ali jeste za opoziciju u smislu toga da nemaju više taj mobilizacioni kapacitet kakav je nekad postojao među opozicionim strankama“, poručila je Andrić Rakić.

Rešenje u rukama političke klase

Profesor ustavnog prava Mazlum Baraljiju izjavio je da opozicija nema moć da izvede narod na ulice, uzimajući u obzir broj glasova koji su tri opozicione partije - DPK, DSK i Alijansa osvojile na poslednjim izborima.

Baraljiju je za Kosovo onlajn kazao da su protesti demokratski način izražavanja volje, ali da bi u ovom trenutku trebalo da postoji poverenje i dobra volja među strankama.

„Protesti su demokratski način izražavanja volje, odnosno zahteva građana, tu nema ničeg spornog. Međutim, prvenstveno bi trebalo da postoji dobra volja i poverenje između političkih stranaka da se dogovore, da pronađu način, modalitet, alternativu, varijantu da se dogovore po pitanju izbora predsednika. Budući da toga nema, očekujemo da će prevladati dobra volja i razum političkih stranaka koje, izgleda, više vode računa o političkim interesima, možda i makijavelističke namere u politici, nego da se formiraju institucije, što je inače osnovna dužnost i obaveza svakog poslanika od 120 njih i svake političke stranke“, rekao je Baraljiju.

Kako je dodao, Kosovu je potrebna politička i demokratska emancipacija kako bi krenulo dalje u rešavanju problema.

„Narod je izneveren, nije očekivao ovo. Dao je poverenje svakoj političkoj opciji, u procentu koliko je dao. Trebalo bi da se dogovaraju, da postoji dobra volja, da postoji politička i demokratska emancipacija na nivou da bi se institucije konstituisale, da sve bude funkcionalno kako bi se išlo dalje. Ima puno toga da se rešava na unutrašnjem planu, rešavanje problema građana, i ekonomskih i socijalnih, pa i na međunarodnom planu. Kosovo ima puno posla, treba da bude na nivou. A mislim da se ova politička klasa nije dokazala da je na određenom nivou“, izjavio je Baraljiju.

Prema njegovim rečima, opozicija nema dovoljnu podršku naroda, što se pokazalo i na izborima, da pozove na proteste.

„Dovoljno je pogledati procenat, odnosno koliko su oni dobili na zadnjim izborima. I ne samo na zadnjim. Od izbornog tela od dva miliona građana, na izbore je izašlo samo 37 odsto na zadnjim izborima. A od toga je 50 odsto dobilo Samoopredeljenje sa koalicijom. Opozicija je dobila manje od polovine. To je ključ za opredeljenje i orijentaciju opozicije - da li imaju pokretnu moć i snagu da pokreću masu na protestima. Ja mislim da nemaju“, rekao je Baraljiju.

Baraljiju je naglasio da građanin ima pravo na svoju demokratsku opciju, ali da protesti ne bi doveli do rešenja. Rešenje je, kako kaže, u rukama političkih partija.

„Rešenje bi bilo - i u rukama je političke klase - da se nađe dogovor za predsednika. Budući da su se DPK i Alijansa na neki način samoisključile, preostaje jedina alternativa: da Demokratski savez Kosova sa dobitnikom izbora, Samoopredeljenjem, pronađe dogovor. To nije teško, to je moguće postići za nekoliko sati, možda i za nekoliko minuta. Ali treba da postoji dobra volja i angažovanje u obavljanju dužnosti i obaveza koje svaki politički subjekt ima prema svojim glasačima, odnosno prema izbornom telu“, rekao je Baraljiju.

Opozicija oprezna

Direktor strategije Centra za evropske politike Miloš Pavković smatra da će opozicione političke partije na Kosovu biti veoma oprezne u pozivu građanima na proteste, jer postoji potencijal da oni budu promašaj iz više razloga.

Pavković je za Kosovo onlajn kazao da postoji revolt među opozicijom zbog poteza Aljbina Kurtija i institucionalne blokade, ali da se postavlja pitanje koliko bi njihov poziv na protest bio uspešan.

„U prethodnih nekoliko dana poslanici opozicionih stranaka su pokušali da uđu u skupštinu, to nisu uspeli pa su probali sa nekim performansima da uđu u parlament, da drže govor pred praznom salom i tako dalje. Očigledno je da postoji neka vrsta revolta među opozicijom zbog toga što Kurti radi i verovatno i oni razmišljaju o organizaciji protesta koji bi pokušali da pošalju poruku da je to što Kurti radi krešenje Ustava, da oni imaju građane na svoj strani. Međutim, pitanje je koliko bi ti protesti bili uspešni, odnosno koliki bi broj građana okupili. Pokazalo se da zapravo opozicione stranke nemaju kapacitet da organizuju neki veliki protest protiv Kurtija. Sa druge strane, leto je, sezona godišnjih odmora, tako da je pitanje uopšte koliko ljudi je na Kosovu, i treće, pokazalo se da su građani frustrirani kako vlašću, tako i opozicijom“, rekao je Pavković.

Prema njegovim rečima, poziv na proteste bi bio veoma rizičan potez opozicije.

„Na izborima niko nije ostvario povoljan rezultat, tako da bi pokušaj organizacije građanskih protesta bio veoma rizičan potez za opoziciju, jer ukoliko ne bi prikupili pozamašan broj građana, to bi zapravo samo dalo vetar u leđa Kurtiju i potencijalno bi moglo da bude štetno i na nekim novim parlamentarnim izborima, jer bi uticalo na percepciju opozicije kao nesposobne i nedorasle zadatku“, kazao je naš sagovornik.

Kako je kazao, očigledno je da ne postoji zajednički jezik među opozicionim strankama na Kosovu.

„Međutim ne postoji ni potencijal u smislu da oni imaju neki značajan broj mandata, da zajedno mogu da formiraju vladu, pa da tu postoje neki pregovori. S obzirom na situaciju, opozicija, sve i da se ujedini, nema dovoljno mandata da formira vladu i ne postoje pregovori među opozicionim partijama. Čak vidimo da postoje razgovori između Samoopredeljenja i DSK za potencijalnu buduću vladu. Samim tim, Alijansa i DPK nemaju potencijal da urade nešto više“, izjavio je Pavković.