Od Haga do Prištine: Da li će najava presude vođama OVK za septembar ubrzati formiranje institucija na Kosovu?

Umesto za dve nedelje, Specijalizovana veća Kosova u Hagu presudu četvorici bivših vođa OVK, kojima se sudi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, izreći će za nešto više od dva meseca, a ta odluka suda će svakako imati uticaj na dinamiku političkog života na Kosovu, saglasni su analitičari za Kosovo onlajn.

Piše Jelena Milenković

Dok stranke na Kosovu iščekuju potvrđivanje konačnih rezultata vanrednih parlamentarnih izbora, a u javnosti se diskutuje o postizbornoj kombinatorici, stigla je vest iz Haga - presuda bivšim vođama OVK umesto 20. jula biće izrečena 16. septembra.

Očekivano, najviše reakcija odmah je stiglo iz Demokratske partije Kosova, čiji je Hašim Tači osnivač, kao i iz Udruženja veterana OVK i od pojedinih pravnika.

Tačijevi saborci, pre svih funkcioneri DPK Vljora Čitaku i Enver Hodžaj, koji su ocenili da takva odluka „sramotna i nema veze sa pravdom“, da je „politička“, te da je „apsurdna“. Zameraju i na tome što su četvorica vođa OVK – Hašim Tači, Kadri Veselji, Jakup Krasnići i Redžep Seljimi još uvek u pritvoru.

Istovremeno, primetno je da je izostala reakcija vladajućeg Samoopredeljenja, lidera stranke i premijera u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija i njegove partijske koleginice i vršioca dužnosti predsednika Aljbuljene Hadžiju.

Odluka suda, kakva god da bude, odraziće se na kosovsku političku scenu, nemaju dilemu poznavaoci prilika, pa je pitanje da li je i za koga pametnije ubrzati formiranje institucija kako se ne bi strepelo od efekata presude ili sačekati odluku sudskog veća.

Oslobađajuća presuda Tačiju otežala bi Kurtijevu poziciju

Strateški direktor Centra za evropske politike Miloš Pavković smatra da kosovskom premijeru u tehničkom mandatu i lideru Samoopredeljenja Aljbinu Kurtiju ide u prilog da ubrza formiranje institucija i pokuša da formira vladu i napravi dogovor u vezi sa izborom predsednika pre izricanja presude.

„Potencijalno oslobađajuća presuda Hašimu Tačiju značila bi njegov povratak u politički život na Kosovu i definitino otežala poziciju Aljbina Kurtija na mogućim novim izborima ukoliko ne dođe do formiranja novih institucija pre presude“, objasnio je Pavković za Kosovo onlajn.

Kada je reč o opoziciji, kaže da bi, ukoliko žele da sruše Kurtija, njihova strategija mogla da bude da se što duže prolongira proces formiranja institucija, kako bi se sačekala pozitivna odluka Suda u Hagu, ne bi li na talasu te presude potencijalno izašli na nove izbore na kojima bi ostvarili bolji rezultat, jer se pokazalo da Kurti gubi birače, odnosno broj glasova iz ciklusa u ciklusa.

Iako smatra da je možda bolja strategija za opoziciju da pokuša da postigne koalicioni dogovor sa Samoopredeljenjem, napominje da je to deo političkog taktiziranja i procene stranaka i lidera sta je najbolja opcija za njih u ovom trenutku - da li potencijalno ulazak u pregovore sa Samoopredeljenjem ili usporavanje procesa i nada da će eventualna nova politička kriza i novo mešanje karata njima doneti više glasova.

Osuđujuća presuda Tačiju - korist za Kurtija

Da bi oslobađajuća presuda u Hagu bila velika prednost za Demokratsku partiju Kosova, saglasan je i politički analitičar Nedžmedin Spahiu.

„Svako ima očekivanja (od presude). Ona će svakako imati uticaj na  dinamiku političkog života na Kosovu. Ukoliko presuda bude oslobađajuća, onda bi prolongiranje procesa (formiranja institucija) odgovaralo Demokratskoj partiji Kosova. Ako bude izrečena osuđujuča presuda, ona odgovara Aljbinu Kurtiju“, rekao je Spahiu za Kosovo onlajn.

On je ukazao i da nije lako doneti presudu u ovom slučaju, s obzirom na veliki obim predmeta, brojne iskaze svedoka, dokumente.

„Ipak su u Haškom tribunalu najozbiljnije sudije, tužioci, advokati...ne rade kao naši sudovi, da odluke izriču samo na osnovu sopstvene volje već presude baziraju na dokumentima, svedočenjima. A, da bi se sve to obradilo, treba vremena“, zaključio je Spahiu.

Bivši komandatni OVK Hašim Tači, Kadri Veselji, Jakup Krasnići i Redžep Seljimi optuženi su za zločine protiv čovečnosti – progon, zatvaranje, druge nehumane postupke, mučenje, ubistvo i prisilne nestanke – kao i za ratne zločine: protivpravno i proizvoljno lišenje slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistvo. Svi su u vreme obuhvaćeno optužnicom bili vodeći članovi Glavnog štaba OVK.

Po optužnici, Tači, Veselji, Krasnići i Seljimi su individualno krivično odgovorni za zlodela pripadnika OVK počinjena tokom nemeđunarodnog oružanog sukoba u okviru „širokih i sistematskih napada na osobe osumnjičene da su se protivile OVK“.

Optužnica u 10 tačaka ih tereti za progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Pripadnici OVK počinili su zločine nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999, piše u optužnici u kojoj se navodi i je identifikovano 75 žrtava – 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.

Šest tačaka optužnice tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine. Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.

U pritvoru u Hagu nalaze se od novembra 2020, a sudski proces protiv njih započeo je 2023. godine.

Ukupno 134 svedoka dalo je iskaz sudnici, od kojih je 125 pozvalo tužilaštvo, dvoje zastupnik žrtava, a sedam odbrana. Osim toga 164 izjave svedoka usvojene su u pisanom obliku.

U završnoj reči u februaru glavna tužiteljka Kimberli Vest istakla je da su svedočenja i dokazi izneti tokom postupka potvrdili da se izvršenja krivičnih dela bilo i da su optuženi za njih odgovorni i zatražila da ih sud proglasi krivima po svih 10 tačaka optužnice, na jedinstvene kazne od po 45 godina zatvora.