Tužilaštvo traži po 45 godina zatvora za lidere OVK: Svedočenja i dokazi potvrdili njihovu odgovornost

Pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu danas je počelo iznošenje završnih reči na suđenju četvorici lidera bivše OVK Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Jakupu Krasnićiju i Redžepu Seljimiju, optuženima za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Glavna tužiteljka Kim Vest istakla je da su svedočenja i dokazi izneti tokom postupka potvrdili da se izvršenja krivičnih dela bilo i da su optuženi za njih odgovorni. Zatražila je da sud proglasi optužene krivima po svih 10 tačaka optužnice, na jedinstvene kazne od po 45 godina zatvora.

Svedočenja i dokazi otkrivaju odgovornost optuženih

Ona je navela da su se u sudu čula brojna svedočenja koja, kao i dokumenti, video i forenzički dokazi izneti tokom postupka otkrivaju da su krivična dela izvršena i da su optuženi, u pravnom smislu, odgovorni za njih.

Konstatovala je da se sedam predstavnika međunarodne zajednice koji su bili svedoci našlo u situaciji da nisu mnogo znali o situaciji, nisu znali jezik i imali su malo kontakta sa optuženima te da nisu bili u prilici da imaju informacije o OVK.

Na početku izlaganja, ona je ukazala je da tokom više od pet godina sud međunarodnoj zajednici pokazuje da su vladavina prava i pravda rutinska stvar.

„Pokazali smo i da je atmosfera zastrašivanja nešto sa čim se može izaći na kraj. U kratkom roku postali smo sud koji uspešno funkcioniše“, kazala je Vest.

„Svedoci su žudeli za istinom. Želeli su da dođu i svedoče pred sudom, ulažući napore da se obezbedi verodostojan i pošten zapis o događajima iz 1998. i 1999. kada je više od 100 ljudi ubijeno, a još stotina bilo mučeno u više od 50 logora OVK“, rekla je Vest.

Navela je da se u predmetu govori o cilju optuženih da steknu kontrolu nad Kosovom.

„Ta odluka je naišla na prepreke, ljudi su se usprotivili. To je često uključivalo ljude koji su bili povezani za strankom DSK, ali i srpske i romske nacionalnosti“, rekla je Vest.

Suđenje nije moglo da izbegne klimu zastrašivanja

Ukazala je i da je suđenje, nažalost, nije moglo pobeći od sveprisutne klime zastrašivanja.

„Sud je morao to da uzme u ozbir da bi na pravičan način mogao da oceni verodostojnost svedoka. Bilo je takvih nastojanja i u samom Hagu. Dokazi potvrđuju da su optuženi bili čelnici OVK, a bilo je nastojanja da se razvodne svedočenja, da se na njih utiče, naročito kada je reč o Hašimu Tačiju“, rekla je Vest.

Podvukla je da svi pokušaji da se na ciničan način izvrnu važne činjenice moraju ostati neuspešni prilikom ocenjivanja dokaza.

Podsetila je da je jedna od svedoka, žena koja je izgubila sina i muža, tokom svedočenja govorila o važnosti otkrivanja istine.

„Ona je rekla da će ići do kraja sveta kako bi stigla do istine i da neće odustati dok ne sazna istinu. Činjenice idu u prilog dugotrajne kazne za optužene“, rekla je tužiteljka Vest.

Tužilac Tiger: Tači i Veselji bili ključni akteri u OVK, prenosili oružje iz Albanije

Tužilac Alan Tiger govorio je o 1998. godini, te naveo da za razliku od mnogih koji su se pridružili OVK, optuženi nisu bili podstaknuti ubistvom porodice Jašari, već su bili među malobrojnim protagonistima koji su bili u zajedničkoj strukturi koji su započeli i završili rat. Krasnići se, dodao je, priključio kasnije, ali je imao značajnu ulogu.

On je naveo da se OVK može smatrati vojnim krilom LPK, koja je bila tajna politička struktura koja je smatrala da do oslobođenja Albanaca neće doći bez oružanog sukoba.

On je istakao da su Hašim Tači i Kadri Veselji bili ključni akteri i od samog početka u OVK, uz podsećanje da je Tači bio jedan od osnivača, što su i drugi rekli.

„Tači je imao veliku ulogu od početka, organizovao je sve. Tači i Veselji su imali brojna važna zaduženja. Redovno su dolazili iz Albanije na Kosovo, prenosili oružje. Tači je stekao reputaciju čoveka koji je povezao borce na Kosovu i one iz egzila. Bio je ne samo politički vođa, već se izlagao opasnosti. Bio je borac i politički vođa“, rekao je Tiger.

Tiger je naveo da je i Redžep Seljimi bio jedan od osnivača glavnog štaba, poznat po bliskim vezama sa Ademom Jašarijem, dodajući da je imao ulogu u borbi i planiraju napada u septembru 1997. godine, kao i da je Seljimi sam rekao da uživao poštovanje i kredibilitet među borcima.

Podsetio je i da je jedan od svedoka koji je poznavao Tačija i Seljimija, rekao da su oni bili moćni ljudi iz OVK.

Tiger je naveo da su četvorica optuženih bili u srži ideje vođenju rata i obrazovali OVK više nego bilo ko drugi.

Dodao je i da je Krasnići uživao veliko poštovanje naročito kao bivši politički zatvorneik.

„Njihovo delovanje je sve vreme bilo kolektivne prirode“, rekao je Tiger.

OVK se obračunavala sa „kolaboracionistima“

Naveo je i da je poruka glavnog štaba bila da se oni bore za nezavisnost Kosova, a da će političke stranke koje se zalažu za prihvatanje autonimije biti kažnjene kao izdajničke. Uz to, da jedino glavni štab ima pravo da vlada Kosovom, dok oni koji su sa druge strane moraju da podrže njihovu borbu ili dobiju zasluženu kaznu, a „da će se sa kolaboracionistima obračunati“.

Tiger je kazao da je i u saopštenjima rečeno da se među „kolaboracionistima“ nalaze Srbi, koji su tretirani kao kolonizatori, jedan član SPS, rektor Univerziteta u Prištini i njegov vozač, te „lica za koja je bilo poznato da su otvoreno sarađivali sa organima okupatora i drugih koji su učestvovali u aktivnostima protiv Albanaca“.

„Sve to ne može da opravda krivična dela“, rekao je Tiger.

Dodao je i da postoji više saopštenja i izjava koje pokazuju da su „kolaboracionistima smatrani oni koji se klanjaju okupatorima“, a da je Krasnići rekao da su „kolaboracionisti oni koji služe srpskom nasilnom režimu i da ih ima u ekonomskoj, kulturnoj i političkoj sferi“, da su među njima oni koji su naneli štetu aktivnostima OVK.

Tužilac je naveo da je odbrana pokušala da kaže da su ta saopštenja bila propaganda.

Naveo je i da je Krasnići, kada je postao portparol, priznao da je „kolaboracionistima poslata poruka da će, ako nastave s tim aktivnostima, biti ubijeni“.

Tiger je zakao i da je Seljimi pred okupljenima rekao da „sprovodi oslobodilačke akcije protiv okupatora, kao i protiv albanskih kolaboracionista“.

Podsetio je i da su članovi glavnog štaba, kada su se prvi put pojavili na televiziji početkom marta 1998. jasno rekli da neće prihvatiti autonomiju i uputili upozorenje da „kosovska vlast preda finansijska sredstva ili će se suočiti sa merama“.

Tiger je rekao da je početak marta 1998. godine „obeležio sraman napad na porodicu Jašari“, koji predstavlja početak eksplozivnog širenja OVK, koja je počela kao gerilska jedinica.

Naveo je da je glavni štab godinama uveravao svoje sledbenike i jasvnost da neće prestati sa radom čak i ako sukob postane veći i krvaviji.

Naveo je da su Tači, Veselji velika grupa aktivista došli na teritoriju Kosova, preuzeli rukovodeće uloge i obrazovali nove jedinice među dobrovoljcima, kao i da je glavni štab ojačao i formalizovao postojeće odnose na mestima poput zona Dukađini i Lab i regrutovao profesionalne vojnike koji trebalo da pomognu u obučuvanju i osnivanju OVK.

Glavni štab je godinama uveravao region, a posebno svoje eventualne sledbenike saopštenjima da će se „sa kolaboracionistima obračunati bez milosti“, a upravo se to i dogodilo, rekao je Tiger, dodajći da se u svim beleškama i beležnicama iz tog vremena, iz brojnih opaski i komentara vidi da su za metu uzimani svi koji su sarađivali sa policijom.

U Lapušniku držano više od 100 civila „špijuna i kolaboracionista“

U nastavku iznošenja završne reči, tužilac Alan Tiger spomenuo  je Lapušnik, gde je držano više od 100 civila prema kojima se, kako je rekao, postupalo brutalno, čak i užasno, jer se smatralo da su špijuni i kolaboracionisti. Komandanta u Lapušniku je imenovao Fatmir Ljimaj.

Tiger je rekao da je Ljimaj pristupio OVK 1996. godine, preko Redžepa Seljimija sa kojim je stanovao u Prištini tokom studija, kao i da je posle događaja u Prekazu preuzeo komandu uz ovlašćenje glavnog štaba i prenosio naređenja.

Naveo je da je Ljimaj na televiziji u Tirani rekao da je njegova dužnost da ponavlja stav glavnog štaba da ne može biti pregovora o Kosovu bez OVK.

Tiger je rekao i da je Ljimaj jednom zatvoreniku u Lapušniku rekao da je zatvoren jer je prodavao drva Srbima i Romima.

Prema rečima tužioca, u jednoj od beležnica pronađenih u Ljimajevom stanu navedeno je da je on često održavao česte kontakte sa glavnim štabom, u toj meri da je Redžep Seljimi prilikom odbrane Ljimaja rekao da je nemoguće da je tamo postojao logor bez njegovog znanja.

Otmice rudara iz Belaćevca i civila iz Orahovca

Kada je reč o otmice rudara iz rudnika Belaćevac, Tiger je rekao da je vest o tome bila u medijima, pa i stranim, te da se na fotografijama vidi da su Tači i Veselji otišli tamo po zauzimanju rudnika, što pokazuje da je OVK imala kontrolu.

„Devet rudara je oteto, to nije bila tajna, a oni nikad nisu pušteni, niti više viđeni“, rekao je Tiger.

Ukazao je i da je više od 50 civila oteto u Ohrahovcu.

Tužilac je rekao da se glavni štab hvalisao da je oslobodio sedam žena, ali to traži pitanje šta se desilo sa muškarcima, dodajući da se u dva odvojena izveštaja OVK jasno pominje odvođenje civila. Kako je naveo, Tači i Veselji čak nisu ni porekli otmicu pred predstavnikom Međunarodnog crvenog krsta, več su ih uveravali da će se OVK pridržavati Ženevske konvencije.

„To su rekli bez zazora, a kasnije su se hvalisali da su oslobodili žene“, rekao je Tiger.

Tužilac je naveo da je napad na Orahovac je izazvao žestok otpor srpskih snaga, koje su zauzele taj štab OVK i „na brutalan način proterale civile sa datih područja“.

Prema njegovim rečima, glavni štab je smatrao da su svi protivnici veoma opasni i odstupio od dotadašnje dogme koja se pretvorila u specijalni rat, odnosno da se prema svima treba odnositi nemilosrdno.

Tako je naveo da se u saopštenju glavnog štaba za štampu od 18. septembra navodi da će se preduzeti kaznene aktivnosti protiv „kolaboracionalističkih elementa koji nastavljaju da služe vlasti okupatora“, a u drugom da se „razne vrste emisara stavljaju u službu protiv oslobodilačkog rata i herojske OVK i politički aktivisti koji seju defetizam“.

Spomenuo je i zatvaranje i premlaćivanje poslanika koji su u humanitarne svrhe obišli delove Kosova sa odobrenjem Rugove.

Tiger je rekao i da je pojačan angažman OVK pred međunarodnom zajednicom u drugoj polovini 1998. doneo i nelagodnu analizu koja je pretila njhivom statusu.

Loson: Pseudo sud za protivnike OVK pružao lažnu kredibilnost za krivična dela

Tužiteljka Kler Loson spomenula je sastanak, od 10. novembra 1998. godine, Tačija i Ljimaja sa predstavnicima Hjuman rajts voča u vezi sa dvoje zatvorenika OVK, a nakon izjave za štampu direkcije za pravna pitanja OVK koja potvrdila njihovo hapšenje.

Ona je navela da su Tači i Ljimaj rekli da su dvojica zatvorenika izvedeni pred sud bez pravnog zastupnika i da služe kaznu zatvora, a kada im je rečeno da oni treba da budu pušteni na slobodu, uzvratili su da ne mogu da intervenišu u sudski postupak. Ipak, kada su ti zatvorenici pušteni nakon navodne amnestije, u saopštenju je stajalo da je puštanje na slobodu potvrdilo da OVK poštuje međunarodne konvencije o vođenju rata.

Iako je Ljimaj predstavljen svojevremeno predstavnicima Hjuman rajts voča kao predsednik direkcije za pravna pitanja OVK, Loson je ispričala da suđenje koje je tobože održano tim zatvorenicima nije ispunilo merila međunarodne pravde, da nije došlo ni do kakvog procesa pred sudom, a Tači je, kao što je i priznao, znao da zatvorenicima nikada nije izrečena kazna. Kako je rekao da OVK nije imala nikakve pravne procedure, to znači da su izjave Tačija i Ljimaja predstavnicima Hjuman rajts voča bile laži, navela je Loson.

Navela je i da je u zoni Lab početkom 1999, pripadnicima Oebsa koji su tražili da se sastanu sa zatvorenicima, pred njih izveden manji broj pojedinaca zdravijeg izgleda, koji su dobili nalog šta treba da kažu.

„Komandir vojne policije je objasnio predstavnicima Oebsa kako će teći pravna procedura. Ali, to je bio lažni prikaz realnosti sa ciljem da se umiri međunarodna zajednica. Takvi vidovi prevare pokazuju da su optuženi imali saznanja i preduzimali aktivne korake kako bi doveli u zabludu predstavnike međunarodne zajednice, što odbrana tvrdi da se nije dogodilo“, rekla je Loson.

Takvi događaji, podvukla je tužiteljka, pokazuju da su optuženi podržavali krivična dela, tako što su ih zataškavali.

Ukazala je i da na kraju jesu osnovani direkcija za pravna pitanja i vojni sud, kako bi se OVK predstavila kao legitimni akter u očima međunarodne zajednice, ali je taj sud bio marginalizovan i njegove aktivnosti potkopavane, a glavni štab mu se mešao u rad.

Procesi koji su vođeni, dodala je, vođeni su po kratkom postupku i priozvoljno, presude su potpisivala lica koja nisu sedela u sudu, koji nije sprovodio istrage u vezi sa otmicama.

Navela je kao primer slučaj Bljerima Kučija, koji je posle montiranog suđenja osuđen na smrt.

„Slična sudbina bila je predviđena i za druge protivnike OVK. Postojala je namera da se izvedu pred pseudo sud, koji je služio da pruži lažnu kredibilnost za krivična dela, a OVK ga koristio za instrument protiv protivnika“, jasna je tužiteljka.

Spomenula je i slučaj braće Saveljić, koji su pretučeni dok su se nalazili u rukama OVK, a jedan od njih je i preminuo.

„Sokolj Dobruna je otišao na mesto gde su oni bili zatvoreni, ali nije se postarao da se pokrene istraga. Prenebregao je neposredne dokaze, tvrdeći da niko nikada nije podneo krivični izveštaj. A, bili su zatvoreni na mestu gde je bio i glavni štab. Tamo su držani duži period, brutalno premlaćivani, a Seljimi je direktno učestvovao u jednoj prilici“, rekla je Loson.

Dodala je da je jedna od žrtava bio Imet Ćafići, koji je radio u arhivi MUP-a u Prizrenu, a oteli su ga pripadnici OVK 9. marta 1999, jer je bio „civilni radnik koji nije učestvovao u neprijateljskim aktivnostima“.

Navela je da je Daglas Jang iz verifikacione misije utvrdio da se Ćafići nalazi u kampu OVK, a kasnije je posvedočio da je Seljimi imao saznanja o ovoj otmici.

Ona je kazala i da je kada je potpisan sporazum o obrazovanju privremene vlade, na osnovu sporazuma iz Rambujea, bilo predviđeno da će učestvovati predstavnici DSK, ali je takva odluka naišla na otrovne odgovore i huškačke navode.

Dodala je da je pre formiranja privremene vlade rukovodstvo OVK već preduzelo korake za stvaranje temelja za preuzimanje državne moći, a Tači je iskoristio sporazum „kao plašt za očuvanje mesta za OVK u vlasti“.

Spomenula je i atmosferu osvete u leto 1999. godine.

„Krivična dela i zločini izvršeni su zarad postizanja zajedničkog cilja. Zločini su se desili ne na nekim nasumičnim lokacijama, već u protvorskim lokacijama OVK“, rekla je Loson.

Pač: Žrtve držane u užasnim uslovima, ubijane, zlostavljane 

Tužilac Džejms Pač prikazao je lokacije na kojima su žrtve držane, ubijane, zlostavljane, navodeći da se 437 događaja iz optužnice odnose na zatvaranja, a da je reč o lokacijama na Kosovu i u Albaniji.

Napomenuo je da su većina žrtava bili civili koji nisu učestvovali u neprijateljstvima, oni koji su se družili sa Srbima, nastavili da rade u državnim preduzećima, koji nisu želeli da se pridruže OVK, pristalice DSK, kosovski Srbi, Romi, Makedonci...

Dodao je da se uzimanje na metu i zlostavljanje pod komandom optuženih odvijalo po istom šablonu.

Ukazao je da u većini slučajeva pripadnici OVK zatvorenima nisu navodili razloge za hapšenje, te da su neki uhapšeni pošto im je naloženo da dođu u štab OVK, kao što se desilo Kučiju.

Napomenuo je da po međunarodnom pravu odmazda nije dozvoljena ni u kom slučaju.

Prema njegovim rečima, u Jablanici su zatvorenici bili u kompleksu u blizini štaba OVK, koja je bila u kući Jakima Brahimaja. Zatvorenici su ispitivani i zlostavljani, a na raznim lokacijama žrtve su držane u pritvoru od nekoliko sati do par meseci.

Posebno je naveo da su uslovi pritvora bili užasni, naročito u Lapušniku, gde su pojedinci rekli da su smatrali da je smrt bila bolja.

„Mnoge su optuživali da su izdajnici, špijuni i terali ih da priznaju“, rekao je Pač.

Podsetio je da je 24. juna 1998. u štabu OVK Tači pozvao poslanike da javno podnesu ostavke i izraze podršku OVK.

Neki zatočenici OVK su molili da ih ubiju, samo da ih više ne tuku

U obraćanju nakon pauze, Pač je rekao da su garancije valjanog procesa nedostajale i prilikom ispitivanja na određenim lokacijama koje su vršili pripadnici OVK.

Tako su jednu žrtvu na montiranom suđenju tukli i ispitivali da li hoće da osujeti ratne napore OVK i da li je prisustvovao sastanku sa Rugovom, dok je drugi optuženi osuđen za širenje propagande protiv OVK, iako nikakvi dokazi nisu izneti protiv njega, niti je imao advokata. Osuđen je na nekoliko meseci zatvora bez mogućnosti žalbe.

„Dokazi opovrgavaju da je to bio lokalni spor“, rekao je Pač.

On je ispričao kakvo su zlostavljanje doživeli zatočenici OVK, navodeći da je učestalost premlaćivanja u Kukešu bila tolika da su zatočenici živeli u strahu od novog zlostavljanja.

„Jedan od zatočenih iz Lapaštice je molio da ga ubiju, samo da ga više ne tuku. Nekim žrtvama su slomili rebra, nekima zube, a nekima i jedno i drugo“, rekao je tužilac Pač.

Ukazao je da su nekim žrtvama zatočenicima čak čupali nokte, da su jednom odsekli prste.

Žrtve su, nabrojao je, tučene u prisustvu zatočenih ili im je bilo naloženo da se međusobno tuku.

Pač je rekao da premlaćivanje nije bio jedini oblik zlostavljanja, imovina im je oduzeta i nikada vraćena, a bili su prisiljeni na rad. Neki su morali su da zatrpavaju tela ubijenih.

„Pozivam sud da odbije argumente odbrane da su to bili samo ograničeni primeri osvete. Brojni pripadnici OVK su se upuštali u činove fizičke brutalnosti i zlostavljanja zatočenika“, naveo je tužilac Pač.

On je napomenuo da su pripadnici OVK na svim nivoima učestvovali u izvršenju zločina.

Žrtve i dalje imaju psihičke probleme, porodice žrtava još uvek su traumatizovane zbog onoga što se desilo njihovim najbližima, naznačio je Pač.

Tužilac Kvik: Optuženi imali vlast nad strukturama OVK i koristili ih da realizuju zajednički zločinački poduhvat

Tužilac Nejtan Kvik rekao je pred većem da je OVK bila organizovana oružana grupa koja se razvijala u odgovoru na složene i promenljive vojne i političke okolnosti i da nije bila tradicionalna vojska.

„Realnost je da su tokom vremena, i za vreme organizacionih izmena, optuženi imali vlast nad stukturama i koristili ih da ostvare zajednički zločinački poduhvat“, rekao je Kvik.

On je naveo da su prvi zločini u periodu na koji se odnosi optužnica i počinjeni u uporištima glavnog štaba, a kako je podrška rasla i bilo sve više dobrovoljaca, OVK se usmeravala iz postojećih uporišta u slobodne zone i konsolidovala kontrolu.

On je naveo da su lokacije strateški odabrane kako bi se obezbedilo da glavni štab može efektivno da operiše i ima kontrolu. U početku, glavni štab je bio lociran u Likovcu, da bi leta 1998. uglavnom bio baziran u Divljaku i obližnim lokacijama.

Štabovi su se, dodao je, nalazili u centru Kosova i operativnih zona,  omogućavajući nadzor i komunikaciju. Od maja 1998. optuženi i glavni štab su nadzirali razvoj operativnih zona gde su počinjeni zločini iz optužnice.

On je kazao da je glavni štab delio odgovornost među svojim članovima, koji su nastavili da vrše političke i vojne funkcije po potrebi.

„Sve vreme je glavni štab imao kontrolu i nadzor. Donosio je odluke kroz kolektivna savetovanja, a većinske odluke su svi poštovali. Nakon formiranja privremene vlade u martu 1999. održavali su se zajednički sastanci Glavnog štaba i viših funkcionera vlade“, rekao je Kvik.

Ispričao je da se na sastancima Glavni štab bavio raznim pitanjima, uključujući ostavke, strukturu, obaveštajne aspekte, hapšenja, tretman zatočenih, logistiku, finansije i pregovore sa drugim političkim grupama. Redžep Seljimi je potvrdio da su Kadri Veselji i Hašim Tači bili informisani o sastancima kada su bili u inostranstvu.

Kvik je rekao i da je u vezi sa osam uhapšenih srpskih vojnika, Veselji putem satelitskog telefona kontaktirao sa Tačijem i Seljimijem.

Kvik: Optuženi i druga lica od poverenja imali kontrolu nad donošenjem odluka

Govoreći o strukturi glavnog štaba, tužilac Kvik je rekao da se o ulogama i položaju pojedinaca u štabu razgovaralo na sastancima, dok su dužnosti i odgovornosti bili definisani u propisima tog štaba.

Direkcije glavnog štaba, sa položajima u njemu, bile su popunjane do juna i jula 1998. godine.

„Sastav glavnog štaba u leto i krajem 1998. godine pokazuje da su optuženi i učesnici udruženog zločinačkog poduhvata, zajedno sa drugim licima od poverenja imali kontolu nad donošenjem odluka“, kazao je tužilac Kvik.

Prema njegovim rečima, Jakup Krasnići je od sredine novembra 1998. godine bio zamenik komandanta i vršio je ovlašćenja glavnokomandujućeg u njegovom odsustvu.

Redžep Seljimi je, kako je naveo tužičac, do juna 1998. bio na čelu direkcije za operativne poslove, a od sredine juna generalni inspektor.

Isrpičao je da je Seljimi obilazio jedinice da bi proverio organizovanost, izdavao naređenja glavnog štaba i potvrđivao da li su svi dobro razumeli i primenili ta naređenja.

„Tači, Veselji i Krasnići su imali slične uloge na terenu, ali je Seljimi to najčešče radio“, rekao je Kvik.

Naveo je i da interni dokumenti glavnog štaba pokazuju kakav je bio koncept tih inspekcija - nadzor je trebalo da se odnosi na nadgledanje borbene gotovosti i morala, da utvrdi strateške ciljeve glavnog štaba.

„On je prenosio informacije tokom inspekcije i predavao izveštaj glavnom štabu. Odbrana pokušava da umani Seljimijevu ulogu. Dokazi pokazuju da se Seljimi stalno kretao između glavnog štaba i operativnih zona dok su se krivična dela iz optužnice vršila“, jasan je tužilac Kvik.

Govoreći o direkciji za informacije i političkoj direkciji, naveo je da su Tači i Veselji, osim drugih zaduženja, obavljali stalnu političku aktivnosti i imali takva ovlašćenja.

Kvik je rekao i da su političke i vojne funkcije u OVK bile namerno isprepletane, što naređenja, propisi i svedočenja to potvrđuju.

Napomenuo je da je direkcija za informacije bila pod Tačijevom kontrolom do sredine novembra 1998. godine. Ona je pisala političke deklaracije i saopštenja za javnost, kontrolisala pristup medija i zahtevala od pripadnika da imaju odobrenje pre nego što nešto javno izjave.

„To su važni instrumenti za oblikovanje javne percepcije, komuniciranje političkih ciljeva, uzimanje protivnika na metu i sprovođenje discipline“, rekao je tužilac Kvik.

Naveo je i da je pored političke uloge Veselji bio na čelu obaveštajne direkcije.

Tužilac je rekao i da su članovi glavnog štaba imali važne uloge u privremenoj vladi, a Tači je bio premijer.

Ukazao je i da je OVK u severnoj Albaniji imala svoje baze gde su zlostavljali i ubijali svoje protivnike i da postoje dokazi da su pripadnici u tim bazama poštovali odluke i naređenja glavnog štaba.

Kvik je naveo i da su se neposredno posle Kumanovskog sporazuma sve odluke privremene vlade smatrale obavezujuće za OVK, te da je Tači potpisao dokument o demilitarizaciji i imao funkciju glavnokomandujućeg OVK.

Napomenuo je da su OVK i privremena vlada vršile vlast kada su se srpske snage povukle, kao i da su pripadnici OVK i članovi privremene vlade preuzeli u svoje ruke javne ustanove, izdavali uredbe i odluke.

Završna izlaganja traju do 13. februara, a potom i 16. i 18. februara.

Sutra će, osim tužilaštva, završno izlaganje imati i zastupnik žrtava, a zatim do 16. februara slede završna izlaganja odbrane četvorice komandanata OVK.

Bivši komandatni OVK Hašim Tači, Kadri Veselji, Jakup Krasnići i Redžep Seljimi optuženi su za zločine protiv čovečnosti – progon, zatvaranje, druge nehumane postupke, mučenje, ubistvo i prisilne nestanke – kao i za ratne zločine: protivpravno i proizvoljno lišenje slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistvo.

U pritvoru u Hagu nalaze se od novembra 2020, a sudski proces protiv njih započeo je 2023. godine.

Ukupno 134 svedoka dalo je iskaz sudnici, od kojih je 125 pozvalo tužilaštvo, dvoje zastupnik žrtava, a sedam odbrana. Osim toga 164 izjave svedoka usvojene su u pisanom obliku.