Kako se vide Beograd i Priština iz Zemlje izlazećeg sunca?

U razmaku od samo nekoliko meseci visoki zvaničnici Beograda i Prištine posetili su Japan. Prvo je, sredinom juna to učinila kosovska predsednica Vjosa Osmani koja je poručila da dve zemlje „dele iste vrednosti“, a u toku je dvodnevna poseta ministra spoljnih poslova Srbije Marka Đurića. Za sagovornike Kosovo onlajna bez obzira što je priznao Kosovo, Japan želi odličnu saradnju i sa Srbijom i to pokazuje ne samo kroz sve veća ulaganja, već i kroz činjenicu da u nekoliko navrata nije glasao za članstvo Prištine u Unesku i Interpolu.

Piše: Đorđe Barović

„Ovo je važna poseta za snaženje pozicije Srbije u Japanu i uvod za dalje visoke posete koje ćemo imati sledećeg meseca ovoj zemlji. Japan je važan partner Srbije i zato je važno što su i današnji sastanci koje sam imao i sa ministrom spoljnih poslova gospodinom Takeši Ivajom, ali i sa predstavnicima Japanske agencije za promociju ekonomske saradnje Džetro, kao i sa predstavnicima parlamentarne grupe, bili u pozitivnom tonu“, izjavio je Đurić na početku zvanične posete Japanu.

U razgovoru šefom japanske diplomatije Takeši Ivajom Đurić ga je obavestio o aktuelnoj situaciji na Kosovu i ukazao „da su osnovna ljudska prava srpskog stanovništva ozbiljno ugrožena najnovijim eskalatornim potezima Prištine“.

Kako se navodi u saopštenju MSP Srbije Đurić je naglasio značaj poštovanja principa međunarodnog prava, kao i zaštite osnovnih ljudskih prava srpskog stanovništva, koja su, kako je rečeno, „najnovijim eskalatornim potezima Prištine ozbiljno ugrožena“.

S druge strane, kosovska predsednica je tokom svoje posete imala više odvojenih razgovora sa zvaničnicima Japana.

Tokom susreta sa premijerom Šigeruom Išibom, Osmani je zahvalila na „posvećenosti produbljivanju partnerstva između Japana i Kosova“, kao i o mogućnostima ukidanja viznog režima za građane Kosova.

Percepcija Zapadnog Balkana

Kada je reč o saradnji Srbije i Japana, bivši ambasador Srbije u ovoj zemlji Nenad Glišić u razgovoru za Kosovo onlajn ističe da Japan razume poziciju Beograda u odnosu na Kosovo, a da bilateralna saradnja poslednjih desetak godina ide uzlaznom linijom i zbog toga što zvanični Tokio doživljava Srbiju kao najvažniju državu Zapadnog Balkana.

„Bilateralni odnosi Srbije i Japana su u stalnom porastu, napretku već više od deset godina. Naročito posle posete bivšeg premijera Japana Šinzo Abea 2018. Došlo je do porasta investicija, do jačanja i usaglašavanja u političkom dijalogu, saradnja i na multilateralnom planu i u drugim oblastima. Samo neka se održi ovakav nivo saradnje kakav jeste i ona ide u dobrom smeru i odnosi idu uzlazno“, objašnjava Glišić.

Komentarišući činjenicu da je pre samo nekoliko meseci Japan posetila i kosovska predsednica, Glišić kaže da je poseta Đurića usledila u „pravom trenutku“.  

„Poseta dolazi pravovremeno jer je nedavno bila u poseti (Vjosa) Osmani i sada je važno da se ponovo traži podrška za naše stavove u vezi sa Kosovom“, kazao je Glišić.

Podseća i da je ovo prva takva poseta od 2009. godine, a da su Srbiju u međuvremenu, 2018. posetili i tadašnji premijer Šinzo Abe, kao i dvojica ministara spoljnih poslova.

Komentarišući odnose koje zvanični Tokio ima sa Prištinom, Glišić ističe da je priznanje Kosova bilo usklađivanje sa spoljnom politikom glavnih japanskih saveznika.

„Japan prati i usklađuje te glavne spoljnopolitičke pozicije i odluke sa glavnim saveznicima u okviru G7, a pre svega sa SAD, tako da je to priznanje usledilo 'automatski'. Kako su se glavni partneri poneli prema nezavisnosti Kosova, tako je i Japan pratio“, kaže Glišić.

Ipak, ističe, Japan po pitanju Kosova pokazuje da neće preduzimati „jednostrane aktivnosti i poteze“.

To podrazumeva i podršku Tokija članstvu Prištine u međunarodnim institucijama.

Glišić podseća da je ova zemlja pokazala neutralnost i da u dva navrata nije glasala za članstvo Kosova u Interpolu i jednom u Unesku.

„Mi imamo prostora i dosta smo radili poslednjih desetak godina na pokušajima članstva Kosova u međunarodnim institucijama, a Japan ima osnovni stav da želi da gradi odnose i sa Kosovom i sa Srbijom. Pošto je priznanje već usledilo tu je već Srbija bila u neprijatnijem položaju, ali smo dobili prostor da našom akcijom i saradnjom sa japanskom diplomatijom uspemo nekako da dobijemo razumevanje za naše pozicije. I zbog toga je usledio neutralan stav Japana kada je bilo u pitanju članstvo Kosova u Unesku i dva puta u Interpolu. Tu je Japan napravio balans“, objašnjava Glišić.

Naglašava da Japan uvek ističe da je Srbija najvažnija država Zapadnog Balkana.

„To ispoljava raznim inicijativama, saradnjom, ekonomskim investicijama i na drugim poljima. Veliku pomoć nam je od 2000. godine dostavio, tako da se Srbija na tom polju dosta izdvaja. Ne samo od Kosova, nego i od mnogih drugih zemalja Zapadnog Balkana sa kojima Japan sarađuje“, precizira bivši ambasador Srbije u Japanu.

Saradnja i neutralnost

Profesor prava i politički analitičar Bljerim Burjani smatra da Japan ima dobru saradnju i sa Kosovom i sa Srbijom, ali i da je neutralan u procesu dijaloga koji se odvija pod pokroviteljstvom EU.

„Japan je država koja ima dobru saradnju i sa Kosovom i sa Srbijom, neutralna je po pitanju dijaloga između dve države, ali podržava EU i SAD. Što se Kosova tiče, saradnja je odlična. Dakle, ta zemlja je bliska Kosovu, priznala je nezavisnost, ali takođe želi dobre odnose sa Srbijom“, ističe Burjani za Kosovo onlajn.

Naglašava da Japan podržava članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, ali i da istovremeno želi da ostane neutralan kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine.

„Japan je država koja podržava članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, pomaže Kosovo u ekonomiji, kulturi i obrazovanju. Ta zemlja se nije puno angažovala po pitanju klime između Kosova i Srbije. Ako analizaramo, Japan je ostavio SAD i Evropskoj uniji pitanje dijaloga“, precizirao je Burjani.

Nerešena teritorijalna pitanja

Prevodilac i dugogodišnji dopisnik iz Japana Dragan Milenković smatra da je za Srbiju važno da zvaničnom Tokiju predoči sve činjenice vezane za Kosovo, ali i da ukaže da je i ova zemlja suočena sa nerešenim teritorijalnim pitanjima.

Podseća da Japan sa Rusijom ima spor koji potiče još od kraja Drugog svetskog rata. Reč je o grupi ostrva između japanskog Hokaida i ruske Kamčatke koji je poznat i kao „Severne teritorije“.

„Treba im reći da i oni imaju Severna ostrva koja neki zovu Kurilska ostrva, a neki 'Severnim teritorijama'. Njima je to isto uzeto i ne vraćaju im. Još nije potpisan mir sa Sovjetskim savezom, odnosno kasnije Rusijom, dakle od Drugog svetskog rata. Dakle, uvek ima šta da se uporedi“, kaže Milenković.

Kosovska predsednica Vjosa Osmani koja je sredinom juna boravila u Japanu istakla je da su odnosi dve zemlje „izgrađeni na zajedničkim vrednostima“.

Milenković smatra da ovakve izjave treba demantovati činjenicama.

„Kosovu ne treba parirati na njihov način, nego baš na suprotan. Ona (Vjosa Osmani) je rekla da Kosovo i Japan dele iste vrednosti. Da li su to iste vrednosti čuvanje spomenika koje je Unesko stavio pod svoju zaštitu? Znamo da je Bogorodica Ljeviška jedna od najlepših crkava na celom Kosovu i Metohiji spaljena baš od strane tih istih koje su oni priznali“, kaže Milenković.

Navodeći da je Japan priznao Kosovo „pod pritiskom zapadnih zemalja sa kojima ima dobre odnose“, Milenković podseća da ova država odnedavno opet može da ima vojsku i da je postala posmatrač Natoa.

Naglašava da u odnosima sa Japanom, Beograd može da „parira“ Prištini „praksom, a ne parolama“.

„Možemo da pariramo još boljom saradnjom, ekonomskom saradnjom i mnogo boljim uslovima koje mi dajemo. Mi imamo praksu, a oni imaju samo parole. Znači, praksom možemo da ih pobedimo i da još pobošljamo tu saradnju“, uveren je Milenković.

Komentarišući posetu ministra spoljnih poslova Srbije Marka Đurića Japanu, Milenković kaže da su odnosi dve zemlje „na uzlaznoj putanji“ i da o tome govore i brojne investicije u Srbiji.

Uveren je da sa većom ekonomskom saradnjom i povezivanjem može doći ne samo do daljeg produbljivanja odnosa dve zemlje, već i eventualne promene stava Japana o priznanju Kosova.

„U Osaki je trenutno Ekspo u kome je naš paviljon jako dobro posećen i jako smo dobro predstavljeni. Japan je već najavio da će doći za naš Ekspo (2027.). To su ti putevi saradnje i to su ti novi koraci posle kojih će sve doći na svoje, jer Japan kako je pratio druge u priznavanju, tako će pratiti i u otpriznavanju“, kaže Milenković za Kosovo onlajn.