Ostavke gradonačelnika na severu ne znače ništa bez ostavki odbornika

U višemesečnom "obaranju ruku" između Prištine, EU i SAD oko načina smene nelegitimnih albanskih gradonačelnika na severu - peticijom ili ostavkama - u drugi plan je palo pitanje može li njihov odlazak da bude dovoljan za smirivanje političke krize u opštinama sa srpskom većinom ukoliko ga ne bude pratilo i raspuštanje lokalnih skupština i raspisivanje izbora i za odbornike.

Vlasti u Prištini za zada govore samo u smeni gradonačelnika peticijom, iako su se dogovorom iz Bratislave između specijalnog izaslanika EU za dijalog Miroslava Lajčaka i šefa pregovaračkog tima Kosova Besnika Bisljimija obavezale na četiri koraka u pravcu deeskalacije od kojih je jedan - kako je kosovska vlada navela u saopštenju - organizovanje novih lokalni izbora na severu. A to bi trebalo da podrazumeva i izbore za gradonačelnike i za novi sastav skupština opština u Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku. 

To je nametnulo pitanje da li čak i da dođe do smene gradonačelnika na severu, odbornici mogu biti Kurtijev "adut" u produžavanju krize i odlaganju rešenja. Jer, u slučaju da gradonačelnici i odu ostaje trenutni saziv lokalnih parlamenata, u kojima nema predstavnika Srba. 

Na izborima 23. aprila, koje su Srbi bojkotovali i na kojima je izlaznost bila samo oko 3,5 odsto, u Severnoj Mitrovici i Leposaviću funkcije gradonačelnika su preuzeli kandidati Samoopredeljenja Erden Atić i Ljuljzim Hetemi. U Zvečanu i Zubinom Potoku mesto gradonačelnika pripalo je Demokratskoj partiji Kosova - Iljiru Peciju i Izmiru Zećiriju. U Leposaviću i Zvečanu krajem aprila biran je i nov saziv skupštine. 

U Leposaviću je uz pomoć kosovskih specijalaca u zgradu opštine 29. maja ušao novoizabrani gradonačelnik Ljuljzim Hetemi, ali ne i novoizabrani odbornici, tako da je praktično lokalna skupština u ovom gradu nefunkcionalna. Odbornici Skupštine opštine Zubin Potok, zajedno sa gradonačelnikom, opštinom rukovode sa alternativne lokacije, iz mesne kancelarije u selu Čabra.

Direktor Instituta KIPRED, Ljuljzim Peci nedavno je ukazao da se situacija na severu ne može smiriti samo ostavkama gradonačelnika.

„Ne samo gradonačelnici opština, već i skupštine treba da podnesu ostavke. Problem je dublji nego što se čini, ovo bi trebalo da bude politička odluka Kosova jer odbornici i gradonačelnici opština su iz dve političke partije – Samoopredeljenja i DPK“, rekao je Peci.

Kako za Kosovo onlajn poručuje Milica Rakić Andrić iz NVO Nova društvena inicijativa mogući su brojni problemi u funkcionisanju novih gradonačelnika, ako do njihovog izbora dođe, a skupštine opština na severu ostanu u aktuelnom sastavu. Ona navodi da postoji više načina na koji se može raspustiti skupština opštine, ali i ukazuje da je najlakši ostavka, odnosno predavanje mandata. 

„U slučaju da gradonačelnici zaista podnesu ostavke, ne isključujem mogućnost da, ako ne svi, onda deo odbornika uvidi da je potrebno da ukoliko postoji volja da se izađe na izbore za gradonačelnike, da se izabere reprezentativni predsednik opštine, da se isto uradi i za skupštine. Jasno je da to nije originalan, prvi sastav skupština. I pojedini odbornici kada su preuzimali nove uloge unutar skupštine, najavljivali su da su tu samo dok ne dođu, kako su rekli, domaćini, i da su oni tu gosti faktički. Dakle, postoji već određeni nivo razumevanja bar kod nekih odbornika da oni nisu reprezentativna skupština, tako da ne bih isključila da će neki sami odlučiti da predaju mandate ne bi li pokrenuli izbore za lokalnu skupštinu“, rekla je Andrić Rakić.

Ukoliko bi gradonačelnici podneli ostavke, a ostanu skupštine koje nisu reprezentativne, ukazuje ona, naravno da će postojati problemi u funkcionisanju budućeg gradonačelnika.

"Budući gradonačelnici se biraju za ostatak mandata, što je nešto manje od dve i po godine, i upitno je koliko će oni odluka moći da proguraju kroz skupštinu, ukoliko ostanu ove skupštine koje trenutno imamo. To jeste definitivno jedan od problema o kojima treba da se razmišlja“, poručila je ona.

Dodaje da se na ovo problematiku ne ukazuje toliko jer su, kako smatra, male šanse da će i gradonačelnici podneti ostavke. 

"Ne mislim da smo sada blizu ostavki gradonačelnika, mislim da je to sada glavni razlog zašto se o tome ne priča, malo ko veruje da će se ostavke dogoditi uskoro i da će do kraja godine biti izbora za gradonačelnike , a kamoli onda nove skupštine, i onda je to tema koja je otišla u  zapećak. Svakako da jeste jedan od potencijalnih problema, da imate gradonačelnike i skupštine koje su, uslovno rečeno, neprijateljski nastrojeni jedni prema drugima“, zaključila je Rakić Andrić.

I profesor ustavnog prava iz Prištine Mazlum Baraljiu takođe za Kosovo onlajn kaže da smatra da gradonačelnici neće podneti ostavke. On ukazuje da pitanje novih izbora na severu mora da se reši u dijalogu u Briselu. 

"Gradonačelnici su se izjasnili da neće podneti ostavke, ukoliko se ne postigne dogovor između Samoopredeljenja i Demokratske partije Kosova koje imaju po dva predsednika u četiri opštine. Zapravo je počeo jedan drugi model da se primenjuje, u duhu sporazuma iz Bratislave, između EU i Kosova, model čiji član 72 Zakona o lokalnoj samoupravi, a koji predviđa da se administrativnim uputstvom razrađuje postupak smene gradonačelnika. Član 72 zakona kaže da peticija sa potpisima 20 odsto birača u opštini, treba da se prosledi do skupštine opštine, a zatim Centralnoj izbornoj komisiji i u tom duhu i na tom modelu se bazira rešenje pitanja smene gradonačelnika i novih izbora", ukazuje Baraljiu. 

On navodi da su odbornici u skupštinama opština vlasnici svog mandata, ukazuje da je skupština samoupravni, demokratski organ jedne opštine, procedura za njihov izbor i izbor gradonačelnika je drugačija. On očekuje da se pitanje novih lokalnih izbora na severu reši u dijalogu Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom EU. 

"O svemu tome treba da se razgovara brojna pitanja su na dnevnom redu od razrađivanja sporazuma iz Brisela i Ohrida, pitanja deeskalacije, odnosno ispunjavanje onih zahteva EU od 3. juna prema Vladi Kosova, koja je u Bratislavi pristala da to ostvari, a to znači da se izbori održe. Ali, da bi se održali, treba takođe i Beograd, Vlada u Beogradu, da izvrši odgovarajući uticaj da Srbi tamo, odnosno, odgovarajući broj tih članova, posebno članova Srpske liste, izađu na izbore i da ne bude pritiska na ljude eventualno da ne izlaze na izbore. Jer bez obzira na sve ovo što se pokušava, i od strane Brisela, i od Prištine da se u tom duhu ispuni zahtev za održavanje izbora i deeskalciju, ako to Beograd na direktan ili indirektan način ne pomogne, ili uticajem ili eventualno pritiscima, kao što se pokazalo do sada, onda neće najverovatnije ni biti uspešni ti izbori", smatra Baraljiu.