Pet meseci bez američkog ambasadora u Prištini - šta Vašington poručuje?

Otkako je izabran za predsednika SAD Donald Tramp je nominovao ambasadore Amerike u Turskoj, Francuskoj, Češkoj, Italiji, Grčkoj, Malti, Hrvatskoj, Srbiji, pri Svetoj Stolici... Neke od ovih nominacija Senat je već potvrdio, ali na spisku kandidata još nema budućeg ambasadora u Prištini. Pet meseci bez američkog diplomate najvišeg ranga može značiti da Kosovo nije među prioritetima nove administracije SAD, ali i da se vlastima u Prištini šalje određena poruka, ukazuju sagovornici Kosovo onlajna.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Iako zvaničnici iz Prištine govore da je Kosovo „najproameričkije“ na svetu, Vašington već pet meseci nije odabrao ko će biti naslednik Džefrija Hovenijera koji je posle trogodišnjeg mandata 30. decembra 2024. otišao iz Prištine. Po njegovom odlasku, dužnost otpravnika poslova preuzela je Anu Pratipati.

Hovenijer je u Prištinu došao sa diplomatskim stažom od tri decenije, a pre njega američki ambasador na Kosovu bio je takođe iskusan diplomata Filip Kosnet. Obojica su se posle dužnosti u Prištini penzionisali, barem što se tiče službe u Stejt departmentu.  

Saradnik Instituta „Musine Kokaljari“ Beljgzim Kamberi kaže za Kosovo onlajn da bi bilo logično da Vašington u Prištinu pošalje ambasadora koji poznaje okolnosti na Balkanu i okolnosti odnosa između Kosova i Srbije.

To što već pet meseci u Prištini nema ambasadora SAD, po njegovoj oceni može biti prva indikacija da administracija predsednika Donalda Trampa nije mnogo dinamična što se tiče političkih dešavanja na Kosovu i na Balkanu uopšte, kao i da Kosovo do sada nije bilo među njenim prioritetima. 

„Na Balkanu nije vidljiva dinamika nove američke administracije, kao ni po pitanju odnosa između Kosova i Srbije. Da li je to što nemamo ambasadora u Prištini dokaz da američka administracija neće mnogo da se bavi  Balkanom, već će regionom da se bavi Evropska unija, ili je razlog neko birokratsko kašnjenje, videćemo kasnije. Možda se čeka i da Kosovo dobije novu vlast, pa da posle imamo i ambasadora na Kosovu“, izjavio je Kamberi za Kosovo onlajn.

Po onome što se videlo do sada, kako kaže, izgleda da Trampova administracija nije mnogo aktivna povodom dešavanja i na Kosovu i na Balkanu. 

Prema mišljenju Branke Latinović, bivše ambasadorke i članice Foruma za međunarodne odnose u Beogradu, Prištini se šalje određena poruka time što još nije imenovan novi američki ambasador koju Kosovo treba da analizira sa stanovišta odnosa koje je imalo prema prethodnom ambasadoru i uopšte prema SAD u celini.

Latinović kaže da nije uobičajena situacija da po prestanku mandata jednog ambasadora drugi ne bude imenovan punih pet meseci. Nakon odlaska ambasadora kome ističe mandat ili mu se funkcija završava iz nekih drugih razloga, kako navodi, vodi se računa da se u periodu od dva do tri meseca obave sve procedure za dolazak novog i da on dođe i preuzme funkciju. Ima, međutim, određenih situacija kada se ambasador ne imenuje neki duži period. 

„Razlozi mogu biti poruke. Ako recimo ima tenzija u međusobnim odnosima, onda je to poruka da odnosi neće biti na pređašnjem nivou sve dok se otvorena, problematična, pitanja ne reše. U ovom slučaju moguće je da je i to jedan segment, s obzirom da prethodna, Bajdenova administracija, u svakom slučaju nije bila zadovoljna odnosom Prištine prema američkoj strani i prema Džefriju Hovenijeru lično. Hovenijer je inače poznat u diplomatskim krugovima kao energičan čovek, koji je vrlo dinamičan u ostvarivanju svojih ambicija, ali nismo videli da je u Prištini imao nekog posebnog uspeha iako se na nekim stvarima angažovao. Koliko znam, on je sam podneo ostavku pre nego što je Tramp preuzeo funkciju“, kaže Latinović za Kosovo onlajn.

Kao drugu opciju naša sagovornica ističe to što imenovanje ambasadora u velikoj diplomatskoj mreži kakvu imaju SAD nije jednostavno i da je moguće da se prosto traži odgovarajuća ličnost.

„Takođe, ovo pitanje sigurno i nije prioritet. Osim toga, u Prištini postoji politički vakuum jer nema vlade. Postoji predsednica kojoj se predaju akreditivi, ali ambasador treba da radi sa institucijama, ne samo sa predsednicom. Tako da je ovo u svakom slučaju jedna poruka koju Priština treba da analizira sa stanovišta odnosa koje je imala prema prethodnom ambasadoru i uopšte prema SAD u celini“, zaključuje Latinović.

I programski koordinator Fondacije BFPE za odgovorno društvo Stefan Vladisavljev ukazuje da je politička neizvesnost na unutrašnjem planu na teritoriji Kosova nešto što je relevantan indikator u odabiru budućeg ambasadora, odnosno, da Vašington mora da vidi ko će biti politički saradnici u Prištini kako bi shodno tome imenovao osobu koja će zastupati interese Vašingtona. 

Ipak, kao nešto što najpre može biti razlog za upražnjeno mesto ambasadora on za Kosovo onlajn navodi to što Vašington i dalje pokušava da definiše politiku prema regionu Zapadnog Balkana.

O tome da li treba očekivati da u Prištinu dođe karijerni američki diplomata ili bi budući ambasador mogao da bude političko postavljenje kao što je to slučaj sa odabirom američkog predsednika Donalda Trampa za Beograd i za neke druge prestonice, Vladisavljev kaže da će Tramp poslati onoga ko će najbolje zastupati njegove interese.

„A da bi poslao nekoga ko će najbolje zastupati njegove interese, prvo mora da ih definiše, što još uvek Stejt department, odnosno, administracija, nisu uradili. To može biti karijerni diplomata koji je dobro upoznat sa dešavanjima u regionu, može biti i potpuno nediplomatska, odnosno politička ličnost sa nasleđem ili bez nasleđa. Vašington u ovom trenutku još uvek nije definisao svoje interese, a samim tim ni odredio ko će ih sprovoditi“, navodi Vladisavljev, koji napominje i da celokupan proces imenovanja ambasadora i preuzimanja ambasadorskog mesta zna da potraje dosta dugo.