Plan rasta EU i Kosovo - i novac na tacni bez ZSO?

Prve isplate iz evropskog instrumenta "Plan rasta za Zapadni Balkan", kojim se regionu nudi šest milijardi evra pomoći u periodu od 2024. do 2027. godine, mogle bi da krenu već za nekoliko meseci, ali osim uopštene formulacije kojom je definisan poseban preduslov za Kosovo i Srbiju da bi mogli da pristupe ovim fondovima i koji se odnosi na konstruktivnost u procesu normalizacije odnosa, u slučaju Kosova nije precizirano šta bi ta konstruktivnost podrazumevala.

Formiranje Zajednice srpskih opština? Neka nagađanja idu u tom pravcu, mada više niko ne uzima za ozbiljno scenario u kom EU Prištini postavlja opipljive uslove oko ZSO. I za članstvo u Savetu Evrope juče su dobili podršku u PSSE uprkos tome što je ZSO bila prva na listi uslova.  

Ukoliko "konstruktivnost" kosovske strane u procesu normalizacije odnosa nije ispunjavanje obaveze prihvaćene u dijalogu pre 11 godina i ratifikovane u Skupštini Kosova, šta bi onda predstavljala? 

Stvari će verovatno biti jasnije nakon poslednje plenarne sednice Evropskog parlamenta sledeće nedelje na kojoj će se glasati o Planu rasta. Svakako, zajednički preduslovi za sve sa Zapadnog Balkana su makrofinansijska stabilnost i dobro upravljanje javnim finansijama, što će se proveravati pre svake uplate koje bi, kako je planirano, trebalo da budu dva puta godišnje.

"U slučaju da uslovi plaćanja nisu ispunjeni, Komisija će suspendovati ili odbiti odgovarajući iznos od plaćanja. Zapadnobalkanski partner imaće jednu do dve godine da ispuni uslove, inače će se u narednim godinama taj iznos preraspodeliti među ostalima", definisala je Evropska komisija.

Imajući na umu ovu "propoziciju" koja upozorava da novac može i da promeni adresu na koju je bilo zamišljeno da stigne, Safet Grdžaljiu, bivši predsednik Privredne komore Kosova, kaže da bi bila velika šteta da se zbog nerešavanja problema na relaciji Beograd-Priština dođe do toga da pomoć dobiju oni koji imaju projekte i političku stabilnost i koji garantuju evropsku perspektivu.

O tome šta bi u slučaju Kosova predstavljao napredak u procesu normalizacije odnosa, Grdžaljiu za Kosovo onlajn kaže da smo svi svedoci da između Kosova i Srbije ima puno potpisanih sporazuma i da je najveći problem njihova primena, kao u slučaju Zajednice srpskih opština.

"Što god se više to odlaže sigurno ćemo biti taoci toga da nećemo imati mogućnost apsorbovanja svih tih fondova. Dijalog nema altrenativu, što se ovo više produžava gubimo svi, a to ne ide u prilog budućnosti u evropskoj familiji. Rešavanje tog otvorenog problema sigurno otvara novu perspektivu ne samo za Kosovo nego za sve građane Kosova pa i za Srbiju. Treba shvatiti da su za velike projekte i odluke potrebni kompromisi i žrtvovanja i ljudi moraju da počnu da misle mnogo više o građanima i državi a ne samo o partijama i vlasti“, kaže Grdžaljiu.

On ističe da je samit u Tirani, na kom je predstavljen budžet od 6 milijardi evra predviđen za Zapadni Balkan do 2027. godine u okviru Plana rasta EU, bio od velikog značaja, a da postoji i druga dimenzija podrške regionu do 2030. godine u okviru koje će biti podeljeno oko 20 milijardi evra. 

"Svi treba da shvatimo koliko je bitan dijalog koji donosi konačne odluke ili rešenja. Šteta bi bila da se ova prilika propusti jer postoji nekoliko dimenzija od kojih bi profitirali ne samo Kosovo i Srbija nego celi Zapadni Balkan. Ovim je obuhvaćeno i obrazovanje, digitalizacija, infrastruktura...", kaže Grdžaljiu.

Naučna saradnica u Istraživačkom centru Henri Džekson Helena Ivanov kaže da je apsolutno neophodno da Kosovo formira Zajednicu srpskih opština na koju se čeka 11 godina i da bi bilo fer i odgovorno da Evropska unija insistira na tome da se Plan rasta za Zapadni Balkan, u okviru kog je deo sredstava namenjen i Kosovu, koristi kao mehanizam "štapa i šargarepe".

"Nadam se da će se ti paketi kako je EU i predvidela koristiti na neki način kao mehanizam štapa i šargarepe da bi Srbija i Kosovo ispunili ono što su se dogovorili. Veliki deo razloga zašto je situacija na Kosovu takva kakva jeste je i to što EU kao medijator u procesu normalizacije nije dobro odradila svoj posao. ZSO je ključna stavka spoticanja u procesu normalizacije. Činjenica da se stalno potpisuju ili usmeno prihvataju neki dogovori koji se posle ne primenjuju u praksi i da EU treba da snosi odgovornost za implementaciju i da se ništa nije sprovelo, jeste problem i za EU. Nadam se da ćemo konačno videti da EU nešto uradi kada strane odbiju da implementiraju ono što su se dogovorile", kaže Ivanov za Kosovo onlajn. 

Na pitanje da li bi ekonomski razlozi podstakli Prištinu da počne sa primenom dogovora o ZSO, kada bi to pitanje bilo preduslov za pristup Kosova evropskim fondovima iz Plana rasta, Ivanov kaže da ne može da tvrdi da li bi to bio dovoljan motiv za Kosovo. 

"Ali ako pogledamo praksu, ne samo u slučaju Srbije i Kosova, nego generalno, možemo videti da ekonomski faktor kao motivacija da se primeni nešto što treba da se implementira, uglavnom jeste bio efikasan. Samo mogu da se nadam da će uslovljavanje ovih paketa time da se proces normalizacije odvija kako treba i da se jednom i završi, biti dovoljno za Kosovo da formira ZSO, a za obe strane da primene ono što su prihvatile u Briselu pre 11 godina ali i prošle godine u Briselu i Ohridu", navodi Ivanov. 

U delotvornost mehanizma "štapa i šargarepe" u konkretnom slučaju politikolog Ognjen Gogić ne veruje. Prema njegovoj oceni, očigledno je da će EU nastaviti sa promocijom Plana rasta uprkos tome što se neće sprovesti sve reforme u zemljama regiona i bez obzira na to što će neko da krši svoja obećanja, kao što je, kada je reč o Kosovu, formiranje Zajednice srpskih opština. 

"U oktobru se govorilo da je uslov za Srbiju i Kosovo da pristupe Planu rasta da sprovedu briselsko-ohridski sporazum, što je za Srbiju značilo da defakto prizna Kosovo a za Kosovo da formira Zajednicu srpskih opština. Kasnije smo imali samit u Skoplju gde se to više nije ponovilo, tako da se čini da EU neće insistirati ni na jednom uslovu do te mere da bi ugrozila realizaciju tog Plana i sa tim procesom će se nastaviti bez obzira na to što će neko da krši neko svoje obećanje kao što je recimo formiranje ZSO od strane Kosova", kaže Gogić za Kosovo onlajn.

Plan rasta kao inicijativa, kako smatra, nije ponuđen samo zbog potreba zemalja u regionu, već on odražava određene interese i prioritete Evropske unije, možda da bi na neki način konsolidovala ovaj prostor i da bi u njemu sačuvala uticaj u kontekstu globalnih previranja i podela. 

"Tako da je EU tu popustljiva i selektivna jer ima neki svoj interes u svemu tome. Što se tiče obećanja o ZSO, Kosovo ga je već toliko puta ’prodalo’. Prvo je bilo dato 2013. u zamenu za integraciju severa Kosova, pa 2015. u zamenu za niz sporazuma ukjučujući i oko telekomunikacija i pozivnog broja, 2023. je ponovo dato obećanje da će biti formirana ZSO da bi Srbija prihvatila briselsko-ohridski sporazum i sada imamo ZSO kao neko obećanje koje Kosovo daje u zamenu za članstvo u Savetu Evrope. Tako da sve i da se taj uslov postavi za Plan rasta, to će biti samo da bi Kosovo dalo obećanje da će se formirati ZSO po ko zna koji put, ali to nikakav značaj nema jer niko realno ne očekuje da Kosovo formira ZSO da bi dobilo određene koncesije", kaže Gogić.

Kako dodaje, vrlo je moguće da će ZSO biti ’prodata’ još jednom od strane Prištine i za Savet Evrope i kasnije za pristup Planu rasta, ali niko neće reći da prvo mora da se formira ZSO pa tek onda da se dobije neka pogodnost, već će to da bude prihvaćeno kao obećanje koje neće značiti ništa.  

Inače, od šest milijardi evra iz Plana rasta, dve milijarde biće u obliku bespovratne pomoći a preostale četiri milijarde u obliku kredita sa veoma povoljnom kamatom.

Kao cilj Plana rasta za Zapadni Balkan Evropska komisija je istakla približavanje partnera iz ovog regiona EU kroz pružanje nekih od prednosti članstva u EU regionu pre pristupanja, podstičući ekonomski rast. Procena je da Plan rasta ima potencijal da udvostruči veličinu privreda Zapadnog Balkana u narednih deset godina.