Grdžaljiu: Bila bi šteta da zbog nerešenih problema na relaciji Beograd-Priština fondovi EU odu drugima

Ako se problem između Kosova i Srbije ne bude rešavao i ne dođe do političke stabilnosti, bojim se da ćemo izgubiti mogućnost apsorbovanja evropskih fondova namenjenih Zapadnom Balkanu, kaže za Kosovo onlajn Safet Grdžaljiu, bivši predsednik Privredne komore Kosova.

On ističe da je samit u Tirani, na kom je predstavljen budžet od 6 milijardi evra predviđen za Zapadni Balkan do 2027. godine u okviru Plana rasta EU, bio od velikog značaja, a da postoji i druga dimenzija podrške regionu do 2030. godine u okviru koje će biti podeljeno oko 20 milijardi evra. 

"Svi treba da shvatimo koliko je bitan dijalog koji donosi konačne odluke ili rešenja. Šteta bi bila da se ova prilika propusti jer postoji nekoliko dimenzija od kojih bi profitirali ne samo Kosovo i Srbija nego celi Zapadni Balkan. Ovim je obuhvaćeno i obrazovanje, digitalizacija, infrastruktura... Bila bi velika šteta da zbog nerešavanja problema na relaciji Beograd-Priština dođemo do toga da ovi fondovi ne budu u funkciji razvoja nego da pomoć dobiju oni koji imaju projekte i političku stabilnost i koji garantuju evropsku perspektivu", kaže Grdžaljiu.

Korišćenje sredstava iz Plana rasta EU, za Kosovo i Srbiju uslovljeno je napredovanjem u procesu normalizacije odnosa, a na pitanje šta bi u slučaju Kosova predstavljao taj napredak, Grdžaljiu kaže da smo svi svedoci da između Kosova i Srbije ima puno potpisanih sporazuma i da je najveći problem njihova primena, kao u slučaju Zajednice srpskih opština.

"Što god se više to odlaže sigurno ćemo biti taoci toga da nećemo imati mogućnost apsorbovanja svih tih fondova. Dijalog nema altrenativu, što se ovo više produžava gubimo svi, a to ne ide u prilog budućnosti u evropskoj familiji. Rešavanje tog otvorenog problema sigurno otvara novu perspektivu ne samo za Kosovo nego za sve građane Kosova pa i za Srbiju. Treba shvatiti da su za velike projekte i odluke potrebni kompromisi i žrtvovanja i ljudi moraju da počnu da misle mnogo više o građanima i državi a ne samo o partijama i vlasti“, kaže Grdžaljiu.

Povodom problema nastalih zbog odluke Centralne banke Kosova kojom se ukida dinar, naš sagovornik kaže da se nada da će brzo doći do neke odluke kojom bi se određena banka, možda i Poštanska štedionica licencirala, i da će problem biti rešen. 

"Pitanje je kome ide u prilog otvaranje Pandorinih kutija? Od jedne perspektive da damo gol, postigli smo autogol koji više šteti Kosovu nego Srbiji", kaže Grdžaljiu. 

On kaže da je bio protiv odluke Centralne banke Kosova jer nije bila najavljena kako bi građani za nju mogli da se pripreme. 

"Kako može da se donese takva odluka kada smo u procesu dijaloga o normalizaciji odnosa sa Srbijom i kada imate sankcije EU protiv Kosova? To je bila greška u koracima koja je štetila Kosovu. Umesto da date doprinos normalizaciji odnosa i da se ukidaju te mere koje štete Kosovu, situacija je sad sasvim drugačija", zaključuje Grdžaljiu.