Plan rasta i Kosovo: Prve uplate nema bez nove Skupštine, za sledeće pod lupom i dijalog

Uprkos najavama Evropske komisije od prošle jeseni da bi šestorka na Zapadnom Balkanu prvi novac iz Plana rasta mogla da dobije do kraja 2024. godine, to se nije dogodilo. Prema poslednjim informacijama iz Brisela, finalizuju se proceduralni koraci kako bi iznosi određeni za predfinansiranje mogli da budu isplaćeni što je pre moguće, ali u slučaju Kosova nikakva suma, pa ni akontacioni deo od oko 61 milion evra, neće biti dostupna pre nego što se konstituiše parlament koji mora da odobri dva ugovora sa EU - o instrumentu i zajmu.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Evropska unija je u okviru Plana rasta za Kosovo namenila 882,6 miliona evra, od čega su 253,3 miliona evra grantovi, a 629,3 miliona evra dugoročni krediti.

Da bi pokrenuli reforme, za pet korisnika sredstava iz Plana rasta iz regiona već je odobrena suma u vrednosti od 7 odsto ukupnog iznosa, kao vid predfinansiranja, što je u slučaju Kosova 61 milion evra. Ovaj deo zasad jedino nije odobren Bosni i Hercegovini jer nije dobila zeleno svetlo za svoju Reformsku agendu.  

Uslov za dobijanje novca za sve je sprovođenje reformi iz Reformske agende, a Vlada Kosova je svoju usvojila 9. oktobra 2024. godine. Njom je predviđeno 111 reformskih koraka koji bi trebalo da budu sprovedeni do kraja 2027. godine u pet oblasti.

Prva oblast je „Upravljanje, reforma javne uprave i upravljanje javnim finansijama“, druga - „Zelena i digitalna tranzicija“, treća - „Razvoj privatnog sektora i poslovno okruženje“, četvrta - „Razvoj i zadržavanje ljudskog kapitala“ i peta - „Vladavina prava“.

Osim sprovođenja reformi, za Prištinu i Beograd, uslov je i da se konstruktivno angažuju na normalizaciji svojih odnosa.

Koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić kaže za Kosovo onlajn da je prva uplata sredstava iz evropskog Plana rasta za Zapadni Balkan (7 odsto) pomerena za prvu polovinu 2025. godine i da ona, kao jedna vrsta pretplate, nije uslovljena reformama koje primaoci iz regiona treba da sprovedu, ali jeste potpisivanjem sporazuma o zajmovima i kreditima koji moraju da se ratifikuju u parlamentima, pa će u slučaju Kosova morati da se sačeka konstituisanje skupštine.

„To znači da će se sa isplatom Kosovu u startu kasniti možda malo duže nego u ostalim slučajevima, međutim, ne verujem da će doći do bilo kakvih problema u ratifikaciji tog sporazuma. U pitanju je veliki novac koji ide ili iz bespovratne pozajmice ili iz kredita i opredeljen je za razvojne projekte. Sama činjenica da će Kosovo dobiti novac od Evropske unije znači puno kako partiji koja je do sada bila na vlasti, tako i onima koji su do sada bili u opoziciji i ne verujem da će doći do problema u ratifikaciji sporazuma, ali je pitanje kada će se to desiti, a što zavisi od toga kada će se konstituisati kosovski parlament“, navodi Mijačić.

Iako je i u samoj EU bilo očekivanja da će prve uplate leći do kraja 2024. godine, Mijačić kaže da je Plan rasta kompleksan mehanizam i nov, i da se problemi sa kašnjenjem dešavaju u novim instrumentima.

„Reformska agenda je osmišljena na način da svi moraju da ispune određene uslove koji su zadati u planu reformi i na osnovu toga će se povlačiti sredstva. Reforme su određene indikatorima koji se mere na svakih šest meseci, tako da će prvi presek biti polovinom ove godine, zatim krajem godine i tako dalje. Na osnovu tih preseka povlačiće se sredstva. Prva uplata je u iznosu od oko 7 odsto ukupno opredeljenog novca, daje se unapred i nije uslovljena, dok će svaka sledeća tranša biti uslovljena“, pojašnjava Mijačić.

Uslovi su, dodaje, zadati u Reformskim agendama koje su javno dostupni dokumenti, a za Srbiju i Kosovo postoji i dodatan kriterijum - primena Sporazuma o putu ka normalizaciji i Aneksa iz Ohrida i svega što je dogovoreno u prethodnom periodu.

„O tim stvarima na prvoj instanci odlučivaće Peter Sorensen, a konačnu reč o ispunjenosti uslova imaće Evropska služba za spoljne poslove, odnosno Kaja Kalas. Kada oni budu odredili da su Srbija i Kosovo ispunili šta treba, tada će se steći uslovi za sledeću tranšu“, kaže Mijačić.

Projekti koje će Kosovo finansirati sredstvima iz Plana rasta, prema njegovim rečima, su oni koji se već programiraju u okviru drugog instrumenta WBIF-a, Investicionog okvira za Zapadni Balkan

„U pitanju su projekti razvoja infrastrukture železnice, tu bi trebalo da bude i put Priština-Merdare, projekti iz oblasti energetske efikasnosti, zelene ekonomije i projekti u vezi sa razvojem privatnog sektora“, navodi naš sagovornik.

Naučna saradnica u Istraživačkom centru Henri Džekson Helena Ivanov takođe kaže za Kosovo onlajn da prva uplata iz Plana rasta za Kosovo neće biti uslovljena napretkom u dijalogu sa Beogradom, ali da će se za svaku sledeću tranšu osim ocenjivanja sprovedenih reformi meriti i da li je pristup procesu normalizacije odnosa sa Beogradom konstruktivan, što će, napominje, jako zavisiti od toga ko će biti na čelu Vlade Kosova.

„EU je i uvela mere Kosovu zbog nekonstruktivnog pristupa Aljbina Kurtija. Ukoliko bi Aljbin Kurti ponovo bio premijer i nastavio sa istom politikom kakvu je vodio u prethodnom mandatu, Kosovo će imati problem da prima novac iz Plana rasta, a ako promeni svoju politiku ili ako neko drugi bude imao konstruktivniji pristup dijalogu, onda možemo da očekujemo da će uplate Kosovu stizati na vreme“, navodi Ivanov.

Imajući u vidu da prva uplata iz EU kasni svima na Zapadnom Balkanu, Ivanov kaže da je za to s jedne strane odgovornost na EU koja je rekla da će novac biti isplaćen na kraju prošle godine, a što je sada pomereno na prvi kvartal 2025, ali dodaje da s obzirom na to da je u pitanju novi plan, da to može biti razumljivo i da su kašnjenja verovatno posledica implementacije novog instrumenta koje je EU uvela.

Kada je konkretno reč o Kosovu, ona ističe da je ključno kada će se i kako formirati parlament posle izbora održanih 9. februara.

„Aljbin Kurti uprkos svojim željama da ostvari apsolutnu većinu i da samostalno formira vlast u tome nije uspeo na ovim izborima. Ostaje pitanje kako će se konstituisati parlament i formirati vlada, i ko će tu vladu činiti. Dok se sva ta unutrašnja pitanja ne budu rešila, ostaće da vidimo kada će primiti prvu uplatu. Generalno govoreći, prva uplata koja kasni nije uslovljena i nju bi nakon ratifikacije trebalo da primi svaka od zemalja članica Zapadnog Balkana. Međutim, ono što je ključno za Kosovo, a i za Srbiju, je da će sve naredne tranše biti uslovljene, ne samo reformama koje se očekuju od svih zemalja Zapadnog Balkana već i dodatnim uslovom poboljšanja procesa normalizacije“, navodi naša sagovornica.

O tome ko će procenjivati da li je Kosovo konstruktivno u dijalogu, Ivanov kaže da će formalno konačnu odluku donositi specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Peter Sorensen i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas, međutim, veliki udeo će, smatra, u procesu donošenja odluka iza kulisa imati svi predstavnici Evropske unije koji će biti uključeni u proces normalizacije.

Univerzitetski profesor i nekadašnji diplomata Bljerim Canaj izjavio je za Kosovo onlajn da je teško reći kada Kosovo može da očekuje prvu isplatu novca iz sredstava opredeljenih evropskim Planom rasta za Zapadni Balkan jer kako kaže, čak i da Kosovo ima formiranu vladu „niko ne zna šta da očekuje".

Iako je ranije rečeno da će za Prištinu, kao i za Beograd, poseban uslov za dobijanje ovog novca biti sprovođenje obaveza iz dijaloga, Canaj kaže da se u ovom momentu ne zna šta će da se traži u dijalogu ni od Kosova ni od Srbije, jer je u Americi na vlasti Donald Tramp.

„Moguće je da on kaže: 'počeću tamo gde sam ga ostavio 2019. i Vašingtonskim sporazumom', a tu su još i neke druge teme, tako da za sada ne verujem da će neko biti u stanju da kaže šta može da bude i što se tiče dijaloga i što se tiče Evropske unije. Svi znamo kakva je situacija u Evropi, Nemačkoj, Francuskoj... Moramo da čekamo, da 'čitamo situacije', da bismo znali kako će da se igra dalje", navodi Canaj.

On ističe da će isplata novca Prištini svakako zavisiti od normalizacije odnosa sa Beogradom, ali kaže da je i pitanje hoće li EU isplatiti sredstva i da li ih ima, s obzirom na situaciju sa ratom u Ukrajini.

Za sve ekonomije Zapadnog Balkana (Srbija, Albanija, Kosovo, Severna Makedonija, Crna Gora i BiH) EU je namenila iznos od 6 milijardi evra, a za svaku je iznos određen proporcionalno broju stanovnika i bruto domaćem proizvodu.

Evropska komisija, kako je zamišljeno, isplaćivaće opredeljena sredstva dva puta godišnje, kada se utvrdi da su dogovorene reforme ostvarene.