Planovi Prištine za Prizren - put u Unesko vodi preko Beograda

Istorijski centar Prizrena Skupština Kosova je 2012. zaštitila zakonom kao "zonu posebne zaštite", a pre pet dana kosovski premijer Aljbin Kurti saopštio je da njegova vlada sprema ovaj deo grada za kandidaturu za Listu svetske baštine Uneska. Sa vizantijskim, srpskim i osmanskim kulturnim nasleđem, Prizren, ukazuju sagovornici Kosovo onlajna, zaslužuje da bude proglašen svetskim dobrom, ali nema osnova da ono bude podvedeno pod "kosovsko" niti je Kosovo to koje ima pravo da Unesku podnese ovakav predlog.

Piše: Dušica Radeka Đorđević 

Projekti kosovske vlade za Prizren i ne staju ovde, jer je Ministarstvo kulture 2020. iznelo "viziju" Prizrena kao kandidata za Evropsku prestonicu kulture 2050. godine. Zbog svega ovog i ne čudi što je Aljbin Kurti nakon obilaska tri restaurirane kuće u Prizrenu iz 19. veka gordo saopštio da je tokom mandata ove vlade u Prizren uloženo više od 4,5 miliona evra.

"Sa ovim šta danas radimo pripremamo istorijski centar Prizrena za kandidaturu na Uneskovu svetsku listu", naveo je Kurti na Fejsbuku nakon posete gradu, nekadašnjoj prestonici srpskih careva Dušana i Uroša, u kome je 11  srpskih crkava i manastira, sagrađenih između 14. i 19. veka stradalo u martovskom pogromu 2004. godine nad srpskim i nealbanskim stanovništvom. 

Svojim izjavom Kurti je zaparao uši i istoričarima i poznavaocima pravila Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko).

Nekadašnji ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković objavu Kurtija "da njegova vlada radi na obnavljanju triju starih kuća u Prizrenu, kako bi istorijski centar ovog grada prijavila za upisivanje na Listu svetske baštine Uneska", ocenjuje višestruko neozbiljnom.

"Da je svojoj najavi dodao i rečenicu: 'kad Kosovo postane članica ove međunarodne organizacije/agencije', onda bi ona bar bila usklađena sa realnim poretkom stvari. Naime, inicijativu za upis kulturnog dobra na Uneskovu listu može podneti samo država članica i to kroz utvrđenu i složenu proceduru. A 'Kosovo' niti je za veliki deo sveta, a samim tim i članica Uneska, samostalna država, niti je članica Uneska", ističe Tanasković u izjavi za Kosovo onlajn.

Obnova nekolikih trošnih kuća u Prizrenu, kao korak na putu ka upisivanju prizrenske čaršije na Uneskovu listu, kako ocenjuje, ne zaslužuje komentar i svedoči o tome kakvim se "smešnim merilima u oblasti kulture rukovode vlasti u Prištini". 

"Prizren jeste pravi urbani biser i mogao bi, u srećnijim opštim okolnostima, bezmalo ceo biti upisan na Uneskovu listu, ali upravo je posledica njegove grube albanske pravne, političke i kulturne uzurpacije nestajanje ovog čudesnog grada sa univerzalnog civilizacijskog horizonta. Mogle bi, recimo, dve ili tri džamije, jedan most i dve do tri tekije doći na Listu kulturnog nasleđa Uneska, ali je to nezamislivo posle paljenja crkve Bogorodice Ljeviške i njenog zarobljavanja bodljikavom žicom. Ovako, kad bi opravka i krečenje nekolikih orijentalnih kuća iz osmanskog perioda bili dovoljni, stotine istočnjačkih kasaba širom sveta našlo bi se na Uneskovom spisku", navodi Tanasković. 

Prizren je, ukazuje, poreklom "vizantijski, visokom srednjovekovnom kulturom srpski, istorijskim usudom dugo osmanski, a tek savremenom zarobljeničkom nesrećom i albanski grad". 

"Kurti samo neka obnavlja čaršiju u kojoj se nekada ravnopravno govorilo srpski, turski i albanski, a danas samo albanski i zamuckuje engleski. Nikoga u Unesku neće zavarati. Uostalom, nije li Sinan pašina džamija građena manastirskim kamenom iz urušenih Svetih Arhanđela? Tako piše i u knjizi Prizrenca Raifa Vrmice  'Osmanska građevinska dela na Kosovu' (1999), izdanju turskog Ministarstva kulture. Valjda nije i to srpska propagandna ujdurma", konstatuje Tanasković. 

Prema rečima Jasmine S. Ćirić, istoričara umetnosti i docenta na Filološko-umetničkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, Srbija je jedina država koja ima pravo da nominuje određen spomenik na prostoru Kosova i Metohije da bude pod zaštitom Uneska.

Ona ukazuje na član 4 i član 11 Konvencije o zaštiti kulturnog nasleđa, usvojene 1972. godine, koja je i danas na snazi i ističe da samo država članica Uneska ima pravo da u nominacionom dosijeu za upis na listu svetskog nasleđa ukaže na istorijski kontinuitet određenog mesta.

Proteklih deset godina, kako navodi, postoji tendencija da se svetskom baštinom ne proglašavaju samo pojedinačni objekti, već širi prostori i šira sakralna okruženja. 

"Prizren kao grad to apsolutno zaslužuje, ali postoji drugi problem, a to je ko ga može nominovati. Takozvana država Kosovo, čiji je premijer gospodin Aljbin Kurti, nema pravo da nominuje nijedan objekat, a kamoli gradsku zonu grada Prizrena, pre svega zbog toga što nije članica Uneska, nije članica Ujedinjenih nacija, a treba pomenuti i kršenje Rezolucije 1244. Bez obzira na to što se Rezolucija 1244 gotovo svakodnevno ne poštuje i krši, na njihovu žalost, a na našu sreću ona je još uvek na snazi", ističe Ćirić za Kosovo onlajn. 

O tome šta sve od kulturnih spomenika obuhvata ono što Priština smatra istorijskim centrom Prizrena, Ćirić kaže da može da pretpostavi da je to uže gradsko jezgro Prizrena.  

"Dakle, deo i okolinu crkve Bogorodice Ljeviške, okolinu i neposredno okruženje Sinan pašine džamije, a ne treba zaboraviti ni najneposrednije okruženje manastira Svetih Arhangela. Kada je u pitanju kulturni sloj, kome pripada to kulturno nasleđe, potpuno je jasno da govorimo o tragovima srpskog srednjevekovnog nasleđa, jer je i ceo grad Prizren ponikao na ostacima srednjovekovnog grada, a na osnovu istorijskih podataka znamo da je grad živeo i za vreme turske vladavine. Na prostoru Kosova i Metohije ima i te kako sačuvanih takozvanih sahat kula koje pripadaju otomanskom nasleđu, međutim, one svakako ne pripadaju srednjem veku i ne nalaze se u užoj gradskoj zoni grada Prizrena. Tako da je nejasno na šta se tu konkretno misli", kaže Ćirić. 

Naša sagovornica upozorava da smo gotovo svakodnevno svedoci vrlo ozbiljne manipulacije kulturnim nasleđem.

"Gotovo na svakih 15, 20 dana da imamo slična obaveštenja. Da li je to neki akt u kom se neki spomenik proglašava za staroalbanski ili za kosovsko nasleđe, kako god, svedoci smo i toga da se sve više štampaju knjige na albanskom jeziku u kojima se objekti proglašavaju za kosovsko nasleđe i gde se apsolutno menja narativ hramovima, naročito u Prizrenu", napominje Ćirić.  

Istoričar Aleksandar Gudžić kaže za Kosovo onlajn da u Prizrenu postoji srpsko, osmansko i vizantijsko ili grčko kulturno nasleđe, dok o kosovskom, odnosno o albanskom kulturnom nasleđu ne može da se govori.

"Osim ako moderne zgrade koje se danas prave u Prizrenu ne proglasimo za remek delo svetske baštine i učlanimo ih u Unesko", dodaje Gudžić. 

On u najavi Kurtija vidi želju Prištine da postane član Uneska, zbog čega se kaže, insistira da u Unesko uđe deo "kosovskog nasleđa". 

"Bajrakli džamija i Sinan Pašina džamija u Prizrenu deo su  osmanskog kulturnog nasleđa, dok su crkve i manastiri - Prizrenska bogoslovija, Sveti Arhangeli, Bogorodica Ljeviška deo srpskog kulturnog nasleđa. U Bajrakli džamiji u Prizrenu se odigrao sastanak viđenijih albanskih glavara i tu je proglašena Prizrenska liga koja za kosovske Albance ima nacionalni značaj, ali ona nije deo albanskog, već osmanskog kulturnog nasleđa", ističe Gudžić.

Izjavu Kurtija naš sagovornik doživljava više kao provokaciju, nego što je, kaže, realno da se Kurtijeva najava i ostvari. 

"Ali mi ne znamo šta u nekom trenutku može da se desi jer živimo u ludom vremenu u kom je sve moguće, pa tako i da Kosovo postane član Uneska i da srpsko kulturno nasleđe preko noći postane albansko", kaže Gudžić.

Politički analitičar Predrag Rajić kaže da, iako je istorijski veoma jasno ko je gradio gradove na Kosovu, čije su svetinje kada je reč o sakralnim objektima i kome pripadaju objekti koji su od velikog kulturnog značaja, Aljbin Kurti nastavlja sa projektom prisvajanja srpskog kulturnog nasleđa. 

"Kurti želi da srpsko kulturno nasleđe predstavi kao 'kosovsko', tako želi da ga definiše. Smatra i da još nije došlo vreme da potpuno prekroji istoriju i da kao zvaničnu predstavi neki falsifikat u kom bi ga nazivao albanskim nasleđem. Zasad želi da to zamaskira, da ukloni etnički predznak i nazove ga kosovskim. On će nastaviti to da radi i dalje, a Srbija će se i dalje boriti protiv toga u međunarodnoj areni. Zato je jako važno što tzv. Kosovo nije uspelo u svojoj nameri da postane punopravan član Uneska jer da jeste ova borba koja je inače veoma teška za nas, bila bi sigurno još teža", kaže Rajić za Kosovo onlajn.

Kosovo je, podsetimo 2015. godine podnelo zahtev za članstvo u Unesku, ali na glasanju na Generalnoj konferenciji ove organizacije nije dobilo dovoljan broj glasova.

Kako podseća Darko Tanasković, koji je u to vreme bio ambasador Srbije pri Unesku, Kosovo je bilo blizu tom cilju, ali nije uspelo da dobije potrebne dve trećine glasova. 

"Zatim su 2017, na insistiranje svojih pokrovitelja, pre svih Nemačke i Francuske, iz pošte povukli već odaslano pismo sa zahtevom za prijem, jer su obavešteniji i odgovorniji od prištinske političke ekipe procenili da za uspeh nema nikakvih izgleda. Posle toga zvanično nisu podnosili molbu za prijem, ali su kosovski zvaničnici u više navrata naglašavali da, u sklopu programa afirmisanja međunarodnog subjektiviteta svoje 'države', ne odustaju od osvajanja Uneska", upozorava Tanasković.