Ćirić: Kosovo nema pravo da kandiduje Prizren za Listu svetske baštine, nije član Uneska

Srbija je jedina država koja ima pravo da nominuje određen spomenik na prostoru Kosova i Metohije da bude pod zaštitom Uneska, kaže za Kosovo onlajn Jasmina S. Ćirić, istoričar umetnosti i docent na Filološko-umetničkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, povodom saopštenja kosovskog premijera Aljbina Kurtija da Vlada Kosova priprema istorijski centar Prizrena za nominaciju za Uneskovu Listu svetske baštine.

Ćirić ukazuje na član 4 i član 11 Konvencije o zaštiti kulturnog nasleđa, usvojene 1972. godine, koja je i danas na snazi i ističe da samo država članica Uneska ima pravo da u nominacionom dosijeu za upis na Listu svetskog nasleđa ukaže na istorijski kontinuitet određenog mesta.

Proteklih deset godina, navodi, postoji tendencija da se svetskom baštinom ne proglašavaju samo pojedinačni objekti, već širi prostori i šira sakralna okruženja. 

"Prizren kao grad to apsolutno zaslužuje, ali postoji drugi problem, a to je ko ga može nominovati. Takozvana država Kosovo, čiji je premijer gospodin Aljbin Kurti, nema pravo da nominuje nijedan objekat, a kamoli gradsku zonu Prizrena, pre svega zbog toga što nije članica Uneska, nije članica Ujedinjenih nacija, a treba pomenuti i kršenje Rezolucije 1244. Bez obzira na to što se Rezolucija 1244 gotovo svakodnevno ne poštuje i krši, na njihovu žalost, a na našu sreću ona je još uvek na snazi", ističe Ćirić. 

O tome šta sve od kulturnih spomenika obuhvata ono što Priština smatra istorijskim centrom Prizrena, Ćirić kaže da može da pretpostavi da je to uže gradsko jezgro Prizrena.  

"Dakle, deo i okolina crkve Bogorodice Ljeviške, okolina i neposredno okruženje Sinan pašine džamije, a ne treba zaboraviti ni najneposrednije okruženje manastira Svetih Arhangela. Kada je u pitanju kulturni sloj, kome pripada to kulturno nasleđe, potpuno je jasno da govorimo o tragovima srpskog srednjevekovnog nasleđa, jer je i ceo grad Prizren ponikao na ostacima srednjovekovnog grada, a na osnovu istorijskih podataka znamo da je grad živeo i za vreme turske vladavine. Na prostoru Kosova i Metohije ima i te kako sačuvanih takozvanih sahat kula koje pripadaju otomanskom nasleđu, međutim, one svakako ne pripadaju srednjem veku i ne nalaze se u užoj gradskoj zoni grada Prizrena", kaže Ćirić. 

Ona upozorava da smo gotovo svakodnevno svedoci vrlo ozbiljne manipulacije kulturnim nasleđem.

"Gotovo na svakih 15, 20 dana da imamo slična obaveštenja. Da li je to neki akt u kom se neki spomenik proglašava za staroalbanski ili za kosovsko nasleđe, kako god, svedoci smo i toga da se sve više štampaju knjige na albanskom jeziku u kojima se objekti proglašavaju za kosovsko nasleđe i gde se apsolutno menja narativ hramovima, naročito u Prizrenu", napominje Ćirić.  

Istovremeno podseća da je pre 20 godina Srbija nominovala za listu svetske baštine crkvu Bogorodice Ljeviške, objekat koji je ujedno i pod zaštitom Uneska, ali da je Unesko tada prihvatio formulaciju koja nije bila predložena od strane Republike Srbije.

"U pitanju je spomenik srpskog srednjeg veka, a Unesko je prihvatio 'srednjevekovne spomenike na Kosovu', izbacujući reč Metohija iz zvaničnog naziva naše pokrajine", navodi Ćirić.