Trinaesta plata za javni sektor – ekonomska mera ili Kurtijev diskriminatorni politički instrument?

Izvor: Kosovo Online

Trinaesta plata, isplaćena poslednjeg dana marta zajedno sa redovnom platom, zaposlenima u javnom sektoru na Kosovu pomogla je da jednokratno reše finansijske probleme, ali nema ekonomsko uporište, posebno u uslovima rasta cena osnovnih proizvoda i inflacije, smatraju sagovornici Kosovo onlajna. Takvu odluku vlade vide kao politički instrument kojim premijer Aljbin Kurti nastoji da pridobije glasove „sigurne grupe birača“, dok izostavljanje privatnog sektora iz ove mere ocenjuju kao diskriminatorni potez.

Piše: Milena Miladinović

Da će 13. plata biti isplaćena službenicima zaposlenim u javnim institucijama saopštio je kosovski premijer Aljbin Kurti poslednjeg dana prošle godine prilikom posete Pošti Kosova, samo dva dana nakon održanih izbora, dok je njegova vlada u tehničkom mandatu tu meru usvojila dok je na Kosovu trajala predizborna kampanja.

Kako je tada Kurti rekao, ona će biti isplaćena čim se formiraju institucije.

Nakon tri meseca, u martu, vlada je usvojila odluku i isplatila 13. platu za gotovo 85.000 zaposlenih u javnom sektoru. Uslov da zaposleni dobije punu 13. platu bio je da ima staž duži od 12 meseci, dok se, prema rečima ministra finansija Hekurana Muratija, za one koji još uvek nisu navršili staž od godinu dana, plata obračunava po mesecima koje su proveli u javnim institucijama. Trinaesta plata obuhatila je i porodilje na bolovanju.

Međutim, skoro 200.000 radnika u privatnom sektoru ostalo je uskraćeno za istu.

Iako je odluka pozdravljena od strane opozicije na Kosovu, mogle su se čuti i kritike zbog izostavljanja privatnog sektora, ali i zbog namere Kurtija da, kako su istakli, na ovaj način pridobije glasove službenika na izborima.

Na ovakvu odluku oštro su reagovali i ekonomisti i predstavnici privatnog sektora, koji su istakli da su diskriminisani oni koji najviše doprinose punjenju kosovskog budžeta.

Predstavnici sindikata u privatnom sektoru zatražili su izmenu odluke.

Predsednik Sindikata radnika privatnog sektora Jusuf Azemi istakao je da je privatni sektor taj koji proizvodi, dok se ovakva odluka može doneti samo na Kosovu.

„Pre svega, raduje nas činjenica da Vlada Kosova deli 13. platu radnicima javnog sektora, ali s druge strane, ovom odlukom je izvršena diskriminacija radnika. Nas je više od 200 hiljada koji izdvajamo sredstva za budžet Kosova i mi smo ti koji proizvodimo i pokrivamo najveći deo budžeta našim novcem. A s druge strane, ako se sredstva dodeljuju znatno više javnom sektoru, to je takva vrsta diskriminacije kakvu može da uradi samo jedna vlada, rekao bih, na Kosovu, jer se drugde to ne dešava — pogotovo kada radnici privatnog sektora trenutno imaju mnogo niže plate i težu socijalnu situaciju“, rekao je on.

I predsednik Poslovne alijanse Kosova Agim Šahini smatra da odluka Vlade Kosova stvara opasnu podelu u društvu, favorizujući jednu kategoriju, iako svi građani i preduzeća doprinose punjenju budžeta Kosova, dok je nezavisni sindikat rudara Trepče-jug saopštio da rudari nisu dobili 13. platu kao ostali zaposleni u javnom sektoru, napominjući da se radi o „sistematskoj nepravdi“.

Sa ovakvim tvrdnjama saglasni su i članovi opozicionih partija. Šef parlamentarne grupe Alijanse za budućnost Kosova Besnik Tahiri izjavio je da 13. plata za javni sektor nema za cilj ublažavanje siromaštva, već predstavlja predizborno obećanje i pokušaj aktuelne vlade da utiče na birače uoči mogućih izbora.

Tahiri je naveo da je odluka o 13. plati uteha, i pozvao vlast u Prištini da hitno preduzme mere za podršku radnicima u privatnom sektoru.

Prema rečima Tahirija, odluka da se nagradi isključivo javni sektor je politička kalkulacija.

„Trinaesta plata za 80.000 ljudi u javnom sektoru od strane ove vlade nema za cilj ublažavanje siromaštva i nejednakosti. To je isključivo akcija koja proističe iz predizbornog obećanja. S obzirom na to da možemo ići na izbore, ovo se vidi kao pokušaj uticaja na glasove zaposlenih u javnom sektoru“, izjavio je Tahiri.

On je oštro kritikovao selektivan pristup raspodeli budžetskih sredstava, ističući da su radnici u građevinarstvu i drugim privatnim granama potpuno zapostavljeni.

Tahiri smatra da je nepravedno favorizovati administraciju, dok se privatni sektor bori sa krizom.

Sagovornici Kosovo onlajna smatraju da je odluka o 13. plati Kurtijev politički instrument koji nema ekonomsko uporište, ali i da je neophodno da se rešavanju ekonomskih problema pristupi na drugačiji način, a ne jednokratnom pomoći u trenutku kada je to politički pogodno.

Uticaj na biračko telo

Politikolog Ivan Tomić ocenio je da odluka Vlade Kosova nema ekonomsko uporište u bruto domaćem proizvodu niti u fiskalnoj politici, već da predstavlja direktan politički instrument kosovskog premijera Aljbina Kurtija za pridobijanje glasača.

Tomić je za Kosovo onlajn istakao da tajming donošenja ove odluke jasno ukazuje na nameru vlasti da utiče na biračko telo.

„Odluka da se zaposlenima u javnom sektoru dodeli ove godine 13. plata svakako da nema određeno ekonomsko uporište, pogotovo uzimajući u obzir i bruto domaći proizvod, ali i javnu fiskalnu politiku Kosova, već se ovaj potez Aljbina Kurtija može tumačiti isključivo kao jedan, da kažem, politički instrument kojim je on pokušao da pridobije birače, jer kada pogledate tajming, ova odluka je bila doneta neposredno pred izbore, što znači da je on na ovaj način hteo da utiče upravo na biračko telo“, naveo je Tomić.

Prema njegovim rečima, ta mera je diskriminatorska, jer se odnosi isključivo na javni sektor, čime se produbljuje jaz između zaposlenih u institucijama i onih u privatnom sektoru.

„Odluka se može posmatrati kao diskriminatorska, pogotovo uzimajući u obzir da se 13. plata dodeljuje samo javnim službenicima, a ne i onima u privatnom sektoru. Na ovaj način Kurti je hteo direktno da utiče na birače u javnom sektoru, za koje se zna da su najbolje organizovani i da se na njih najlakše utiče“, rekao je Tomić.

On je podsetio da ovo nije izolovan slučaj, već deo šireg obrasca delovanja pred izbore na Kosovu.

„Mnoge druge stvari koje su se dešavale neposredno pred izbore – od raspisivanja javnih poziva za dodelu građevinskog materijala, preko raznih projekata, do konkursa za zapošljavanje – sve je to tempirano u određenom političkom tajmingu kako bi Kurti pridobio glasove“, navodi Tomić.

Iako vlast ovu odluku predstavlja kao meru za poboljšanje životnog standarda, Tomić naglašava da je reč o jednokratnoj pomoći koja ne rešava suštinske probleme građana.

„To je kratkoročno. Možda će ljudima pomoći da vrate neke dugove ili završe obaveze, ali dugoročno problem sa inflacijom ostaje. Cene i dalje rastu, dok plate u privatnom i javnom sektoru ostaju iste. To su stvari na koje treba da se obrati dodatna pažnja i da se sistemski rešavaju problemi, a ne ovako ad-hok onda kada je to politički pogodno“, zaključio je Tomić.

Neproduktivna odluka

Profesor ekonomije Škumbin Misini istakao je da 13. plata za zaposlene u javnom sektoru ne smanjuje troškove života tokom cele godine i nije produktivna.

Kako je Misini naveo za Kosovo onlajn, odluka Vlade Kosova da iz mere izostavi privatni sektor je diskriminatorna, dok 13. plata ne rešava finansijske probleme zaposlenih tokom čitave godine, već kratkoročno.

„Trinaesta plata je diskriminatorna prema privatnom sektoru i ne donosi produktivnost. Od ukupnog broja zaposlenih na Kosovu, skoro 80 odsto je zaposleno u privatnom sektoru. Bilo bi bolje da je vlada obezbedila zdravstveno osiguranje za zaposlene u oba sektora. Trinaesta plata je neophodna, ali ne smanjuje troškove života tokom cele godine, već samo tokom jednog meseca“, kazao je Misini.