Pomirenje kroz zajedničke projekte: Mogu li mladi Srbi i Albanci prevazići političke prepreke?

U društvu koje još uvek trpi posledice ratnih sukoba, u kojem političke tenzije i dalje bacaju senku na svakodnevni život, mladi ljudi na Kosovu pronalaze načine da se povežu kroz umetnost, muziku i različite radionice. Ovakvi zajednički projekti mogli bi vratiti poverenje među mladima i biti ključ promene, slažu se sagovornici Kosovo onlajna iz Beograda i Prištine, ali upozoravaju da su političke barijere i dalje visoke.

Specijalna predstavnica generalnog sekretara UN i šefica Unmika Karolina Zijade istakla je na sednici Saveta bezbednosti UN koja je održana 8. aprila, da izgradnja poverenja ostaje od suštinskog značaja, te podsetila na brojne aktivnosti Unmika na jačanju poverenja među zajednicama, posebno među mladima.

„Izgradnja poverenja ostaje fundamentalna za negovanje stabilne i prosperitetne budućnosti za sve zajednice na Kosovu. U srži naših napora za izgradnju poverenja su inicijative koje podržavaju vladavinu prava, štite ljudska prava i aktivno promovišu uključivanje žena i mladih u mirovne i bezbednosne procese”, kazala je ona.

Na Kosovu postoji niz projekata koji povezuju mlade Srbe i Albance, promovišući međusobno poverenje, saradnju i razumevanje. Novinar Idro Seferi kaže za Kosovo onlajn da su ti projekti dugo bili  jedina mesta gde su mladi mogli da se sretnu.

„Razni su projekti. Recimo, mladi su učili da rade sa pčelama, povezala ih je umetnost, muzika..., bilo je tu i zajedničkih rok škola. Ali, u suštini, ti projekti su dugo vremena bili jedina mesta gde su mladi mogli da se sretnu, a da to nije sredina u kojoj žive“, kaže novinar.

Kao jednu od zanimljivijih situacija koja oslikava trenutno stanje na Kosovu, ukazuje na jezičku barijeru između mladih.

„Ono što je meni zanimljivo, pošto ja ipak pripadam malo starijoj generaciji koja je imala dodira i sa jednim i drugim jezikom, sada mladi ljudi na Kosovu međusobno pričaju na engleskom jeziku. To je meni zanimljivo. Ponekad su i iz istog grada. Sedeo sam sa mladima u Mitrovici i zajedno su pričali na engleskom. Ali, naravno, s druge strane, trebalo bi da što više uče jezik i jednog i drugog naroda jer to pokazuje, ne samo međusobno poštovanje, nego ima i kulturološki značaj i neku bolju budućnost“, kaže Seferi.

Međutim, dodaje da politički kontekst ostaje neizbežna prepreka u pomirenju.

„Sve dok ne postoji politički sporazum između Kosova i Srbije, odnosi generalno u društvu će biti, ne pod tenzijama, ali nesavršeni. To utiče da i među mladima postoji netrpeljivost, postoji neka vrsta neznanja, nedostatka kontakta ili sumnje. Jednostavno, poverenje se gradi tako što ćemo svi raditi na tome da jedni druge razumemo bolje i ispoštujemo“, ocenjuje naš sagovornik.

Navodi da promene, ipak, postoje i da situacije nije ista kao što je bila pre 20 godina.

„Mladi ljudi imaju drugu vrstu interesovanja, iako, naravno, postoje i oni koji su politički opterećeni i angažovani i na koje utiče trenutna situacija. Ali, ono što sam primetio kada sam učestvovao u raznim projektima i konferencijama jeste da mladima treba dan, dva da se opuste i da se približe jedni drugima, dok među starijom generacijom postoji mnogo veća istorija. Mada, ne bih da osuđujem starije generacije, jer jako često su oni imali više kontakta i uvek je mogao neko da vam se obrati makar sa nekoliko reči vašeg jezika. To je, ipak, pokazatelj da tu postoji neka mogućnost za bolje odnose“, navodi on.

Još jedna prepreka, ocenjuje, je i podeljeno školstvo na Kosovu.

„Što se tiče istorije i priča koje u sebi imaju dosta politike, nećemo se u skorije vreme slagati, jer je to mnogo dug i, zasad bih rekao, dalek proces. U svakom slučaju, školstvo je podeljeno na Kosovu. Za Albance, škole koje pohađaju Srbi su paralelne institucije. Dok, naravno, Srbi imaju jako malo veze sa albanskim školama. I tu se mešaju samo deca drugih zajednica, ali ne Srbi i Albanci“, objašnjava Seferi.

Kada su u pitanju nastavni plan i udžbenici razlike su još dublje.

„To je potpuno drugačije i tu dolazi do sukobljavanja samih događaja. Bilo je projekata u regionu, zajednički udžbenici su alternativni i nisu ušli u program škola. Mislim da je to priča koja u ovom trenutku treba da se ostavi za kasnije. Istorija može da se ispriča sa različitim činjenicama, pa onaj ko čita može da odluči kako se po njemu neki događaj odigrao“, kaže Seferi.

Profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Prištini Afrim Hoti smatra da su projekti koji povezuju mlade Srbe i Albance na Kosovu ključ promene, ali se slaže sa Seferijem da i dalje postoje prepreke koje im stvara politika.

„Mislim da je to od ključnog značaja“, kaže Hoti na pitanje o postojanju poverenja među mladima.

„Iz ličnog iskustva, ne vidim nikakvu razliku, jer imam studente koji dolaze i sa albanske i sa srpske strane - ne na Kosovu, već u drugim zemljama. Kada razgovaramo privatno, ne vidim nikakvu razliku, uključujući komunikaciju, studiranje, privatni život - sve je prilično isto“, ističe Hoti.

Međutim, na zvaničnom nivou slika se menja.

„Tada se primećuje određena zadrška sa obe strane. Nažalost, to je posledica prepreka koje stvara politika“, objašnjava on.

Hoti veruje da je neophodno ulagati u projekte koji povezuju mlade, bez obzira na to ko ih pokreće.

„Moramo da idemo ka novim projektima. Nije bitno da li su ti projekti podržani od strane nacionalnih ili međunarodnih institucija. Sto posto sam siguran da, ako takav projekat postoji, on će imati implikacije i pozitivne posledice za mlade ljude na Kosovu i u Srbiji“, zaključuje Hoti.

Dušan Borisavljević iz Omladinskog saveta opštine Gračanica nije veliki entuzijasta kada se radi o međusobnom razumevanju mladih  i njihovom povezivanju kroz projekte.

„Ako bi pitali mlade ljude šta misle jedni o drugima, svi koji imaju neke zajedničke probleme neće praviti razliku koje je ko etničke ili verske pripadnosti. Ali, usled dešavanja poslednjih par godina na Kosovu može se osetiti neka tenzija, pogotovo između mladih Albanaca i Srba. Videli smo to i sa provokacijama u Gračanici, napadima u Lapljem selu, i to je nešto što bi definitivno trebalo da prestane“, kaže Borisavljević.

Dodaje da se na Kosovu već više od dve decenije realizuju projekti usmereni ka pomirenju, ali da je njihov efekat pod znakom pitanja.

 „Projekti vezani za pomirenje i transformaciju konflikta traju već 25–26 godina. Danas postoje razni projekti koji se sprovode, ali da li su ti projekti doveli do pomirenja i da li će ikad dovesti, to ne mogu da znam. Ima projekata na kojima zajedno rade Srbi i Albanci i na kojima se druže, idu na seminare i posluju, ali kakva će dugoročna posledica tih projekata biti, to ne znamo“, napominje on.

Na pitanje da li se zajedno sa evropskim vrednostima mladi na Kosovu uče i međusobnom poštovanju i boljem suživotu Borojević odgovara da evropske vrednosti nisu jasno definisane nikome, pogotovo ne Srbima na Kosovu.

„Da li su evropske vrednosti da nemaš slobodu kretanja, da se ne koristi tvoj jezik... U poslednje vreme vidimo da su prave vrednosti potpuno nestale i da su se vratile te vrednosti koje su bile početkom 2000-tih godina. Postoje tenzije, netrpeljivosti, provokacije…, što stvarno nije dobro za mlade ljude koji trebaju da grade budućnost. Za mlade Srbe je stvarno teško“, kaže naš sagovornik.

Veruje da mladim Albancima jeste normalno da imaju Srbe među prijateljima, ali da je u poslednje vreme „postalo jako teško da se to prizna“.

„Ja sam išao na nekoliko radionca zajedno s a Albancima, imalo smo stvarno korektan odnos, ali ako ne postoji nešto što će da nas motiviše da idemo zajedno na te časove, nema prilike ni da se upoznamo. Srednjoškolci baš mislim da nemaju kontakta. Ne druže se u školama, nemaju ni potrebu za tim. To je ozbiljan problem“, naglašava Borojević.

Prema njegovim rečima, kontakti se češće ostvaruju kasnije, kroz rad u nevladinim organizacijama, volontiranjem ili zajedničkim interesnim oblastima.

Značajnu prepreku u premošćivanju razlika kod mladih, ocenjuje, igra i sadržaj u školskim udžbenicima, posebno kada je u pitanju istorija.

„Ako gledamo istoriju, svaka je drugačije napisana. Nikad nećemo imati istu istoriju, niti ćemo moći da se dogovorimo oko nje. Ne verujem da je krajnja namera da se podižu tenzije. Tek kad ljudi sazru, mogu da shvate da naša istorija jeste i njihova, i da ako postoje dve verzije, ne mora nužno da znači da moraju da se podudaraju. I tek kada to prevaziđu onda će shvatiti da u nekim stvarima možemo da budemo prijatelji. Ali, za sada, sa ovom tenzijom i presijom nad srpskim narodom, mislim da ne, jer je mnogo mladih ljudi primorano da napusti ovo mesto i to kod njih izaziva negativne emocije“, kaže Borojević.