Poseta predsednika Kine Evropi - protivteža američkom uticaju

Izvor: Espreso

Kineski lider je pažljivo odabrao tri zemlje - Francusku, Srbiju i Mađarsku - koje u različitom stepenu prihvataju nastojanje Pekinga za novi svetski poredak.

Prilikom svoje prve posete Evropi posle pet godina, kineski predsednik Si Đinping izgleda da namerava da iskoristi priliku da „olabavi“ veze kontinenta sa Sjedinjenim Državama i stvori svet oslobođen američke dominacije, piše Njujork Tajms, uoči posete kineskog predsednika koji danas treba da doputuje u Pariz.

Kineski lider je odabrao tri zemlje koje će posetiti - Francusku, Srbiju i Mađarsku - od kojih svaka, u većoj ili manjoj meri, popreko gleda na američko posleratno uređenje sveta, vidi Kinu kao neophodnu protivtežu i željna je da ojača ekonomske veze.

U vreme tenzija sa većim delom Evrope - zbog kineskog „zagljaja bez granica“ sa Rusijom uprkos ratu u Ukrajini, njenog državnog nadzora i očiglednih špijunskih aktivnosti koje su dovele do nedavnog hapšenja četiri osobe u Nemačkoj –Si, koji je stiže u Francusku u nedelju, želi da demonstrira rastući uticaj Kine na kontinentu i teži pragmatičnom približavanju.

Za Evropu, poseta će biti test njenog delikatnog balansa između Kine i Sjedinjenih Država, i bez sumnje će biti viđena u Vašingtonu kao nimalo suptilan pokušaj Sija da podeli zapadne saveznike.

Posetu drugoj stanici, Srbiji, Si je planirao da se poklopi sa 25. godišnjicom smrtonosnog Nato bombardovanja kineske ambasade u Beogradu tokom rata na Kosovu. Taj pogrešni udar 7. maja 1999, za koji se Bela kuća izvinila, ubio je troje kineskih novinara i izazvao proteste oko ambasade SAD u Pekingu.

„Za Sija je boravak u Beogradu veoma ekonomičan način da se uveri da li su Sjedinjene Države zaista ozbiljne po pitanju međunarodnog prava“, citira Njujork Tajms direktorku programa za Aziju pri Evropskom savetu za spoljne odnose u Berlinu Janku, koja je rekla da je to prilika i da Si „kaže - šta je sa prekoračenjem Natoa kao problem za druge zemlje?“

Kineska vlada obeležava sećanje na napad na Beograd tokom bombardovanja, koristeći ga kao povod da osudi ono što vidi kao zapadnjačko licemerje i maltretiranje.

„Sjedinjene Države sebe uvek vide kao lidera — ili hegemona — u svetu, tako da je Kina konkurent ili protivnik koji osporava njenu hegemoniju“, rekao je dekan trgovinskog instituta na Univerzitetu za međunarodno poslovanje i ekonomiju u Pekingu Tu Sinkuan i dodao da „Evropska unija nema hegemonistički način razmišljanja“.

Zvanična doktrina 27-očlane Evropske unije Kinu definiše kao „partnera za saradnju, ekonomskog konkurenta i sistemskog rivala“. Ako se to čini kontradiktorno, to je zato što je kontinent rastrzan između toga kako uskladiti ekonomske prilike u Kini sa rizikom nacionalne bezbednosti, rizikom od sajber bezbednosti i ekonomskim rizikom u različitim oblastima.

U martu je kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji rekao novinarima da je evropska formula neizvodljiva, podseća Njujork Tajms.

"To je kao da vozite do raskrsnice i nađete crveno, žuto i zeleno svetlo upaljeno u isto vreme. Kako se može voziti dalje?".

Sada bi Si zeleo da svetla preokrene na zeleno

U tom cilju, prva i najvažnija Sijeva stanica biće u Francuskoj, čiji je predsednik Emanuel Makron često isticao degolovsku tvrdnju da Evropa „nikada ne sme biti vazal Sjedinjenih Država“, kao što je to učinio prošlog meseca u govoru na Sobroni. Francuski lider insistira da opstanak Evropske unije zavisi od „strateške autonomije“ i razvoja vojne otpornosti da postane „evropska sila“. On odbacuje pojam „jednake udaljenosti“ između Kine i Sjedinjenih Država – Francuska je jedan od najstarijih američkih saveznika – ali želi da mu opcije budu otvorene.

Sve ovo je „muzika za uši“ Si Đinpinga.

„Makron pokušava da uvede treći put u sadašnjem globalnom haosu“, rekao je Filip Le Kor, istaknuti francuski stručnjak za odnose sa Kinom i dodao da „on pokušava da pređe tanku liniju između dve glavne supersile“.

Pre nešto više od godinu dana, Makron je bio raskošno zabavljan tokom posete Kini koja je završena kinesko-francuskom deklaracijom o „globalnom strateškom partnerstvu“. Francuski lider je koristio kineski rečnik, pominjući „multipolarni“ svet, oslobođen „blokova“ i „hladnoratovskog mentaliteta“.

Sada, u iščekivanju Sijeve posete, Kina je pohvalila Francusku kao veliku silu i izrazila nadu da će njihove veze „uvek biti u prvom planu u odnosima Kine sa zapadnim zemljama“, po rečima Lu Šajea, kineskog ambasadora u Francusko.

Makron, koji je nedavno upozorio da je „naša Evropa smrtna“ i da će biti spasena samo ako može da postane „suverena“, biće domaćin zvanične večere za Sija u ponedeljak u Parizu pre nego što će se, na bilateralni sastanak, uputiti na omiljeno utočište iz detinjstva na Pirinejima.

Čini se da hemija između dvojice muškaraca u suštini leži u zajedničkom gledištu da je posleratni poredak zamro i da mora biti zamenjen novom arhitekturom koja uzima u obzir promenu moći. Da je Si skoro sigurno najrepresivniji i najautoritativniji lider u novijoj kineskoj istoriji i da su se vojne pretnje Kine Tajvanu pojačale, ne remeti odnos dva lidera, konstatuje Njujork Tajms.

Podseća i da je u proteklih šest meseci, Makron posetio i Indiju i Brazil u pokušaju da postavi Francusku kao uporište između BRIKS-a, grupe zemalja u razvoju, koja uključuje i Kinu, i zapadnih sila. U vreme rastuće napetosti između „globalnog juga“ i zapadnih sila, on vidi Francusku kao most.

Iz Francuske će Si „preći u topli zagrljaj Srbije“, u kojoj je Kina drugi najveći trgovinski partner, a onda i Mađarske, čiji je premijer Viktor Orban podržao ogromne kineske investicije i iskoristio poziciju svoje zemlje kao članice Evropske unije da „razvodni“ kritiku upućenu Kini. U obe zemlje suzbija američku moć.

Osim ova dva prijatelja Kine, postoje, međutim, ozbiljne evropske razlike u odnosu na Peking, čija je ekonomija bila otprilike iste veličine, mereno u dolarima, kao i Evropska unija od poslednje Sijeve posete 2019. Kineska ekonomija je sada oko 15 odsto veća.

Prošle jeseni Evropska unija je otvorila istragu o tome da li su električna vozila proizvedena u Kini imala prednost zbog nepravednih subvencija, a odluka se očekuje do ovog leta. To je izazvalo tenzije sa Pekingom, ali i sa Nemačkom, čije prisustvo na kineskom automobilskom tržištu prevazilazi prisustvo drugih evropskih zemalja. Kina čini najmanje polovinu godišnjeg profita Folksvagena.

Nemački proizvođači, sa fabrikama u Kini, strahuju da bi svako nametanje evropskih carina moglo da utiče na sopstveni izvoz iz Kine, kao i da izazove kinesku odmazdu.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pridružiće se razgovorima u Parizu. Nemački kancelar Olaf Šolc, čiji su odnosi sa Makronom zategnuti, večerao je ove nedelje sa francuskim predsednikom u Parizu. Sve ovo je očigledno deo pokušaja da se stvori ujedinjeni evropski front. To je, međutim, uvek neizvesno.

Bes prema Rusiji u Evropi je najveći u državama na prvoj liniji sa Rusijom, poput Poljske i baltičkih država. Oni su možda najžešće vezani za savez sa Sjedinjenim Državama koji Makron želi da nadoknadi izgradnjom suverene Evrope. Oni su takođe najoprezniji prema Kini, koja nikada nije osudila ruski rat u Ukrajini.

Makron, kao i Šolc tokom posete Kini prošlog meseca, veruje da je kineska poluga u okončanju rata u Ukrajini ključna. Samo Peking, prema francuskoj analizi, može da izvrši pravi pritisak na predsednika Rusije Vladimira Putina, koji će položiti zakletvu za peti mandat tokom posete Sija Evropi.

Pitanje, kao što je bilo prošle godine tokom posete Makrona Pekingu, jeste da li je Kina pokazala malo ili nimalo sklonosti da to učini. Zaista, Si bi trebalo da ugosti gospodina Putina u Kini kasnije ovog meseca.

„Teško je zamisliti još jednu diskusiju o Ukrajini“, rekao je Fransoa Godeman, specijalni savetnik i stalni viši saradnik Instituta Montenj u Parizu, o razgovorima između Makrona i Sija i dodaje da su "te kocke bačene".

Ipak, nema sumnje da će Makron ponovo pokušati da pridobije podršku Sija uoči mirovne konferencije u Ukrajini sredinom juna u Švajcarskoj.

Na dubljem nivou, čini se da će Makron pokušati da iskoristi Sijevu posetu da unapredi agendu koja garantuje relevantnost Evrope u narednim decenijama. On je oprezan prema SAD koje bi mogle ponovo da izaberu bivšeg predsednika Donalda Trampa u novembru, što bi imalo nepredvidive posledice.

Kineski ministar spoljnih poslova Vang rekao je: "Sve dok se Kina i Evropa udružuju, neće doći do blokovske konfrontacije, svet se neće raspasti i neće doći do novog hladnog rata".

Uz sve fundamentalne razlike u upravljanju između kineske jednopartijske države i zapadne liberalne demokratije, čini se da lideri tri evropske zemlje koje je Si odlučio da poseti - prihvataju tu kinesku izjavu.