Poseta Sorensena Beogradu i Prištini: Između lokalnih turbulencija i briselskih zadataka

Uobičajena poseta i dobra diskusija. Ovako je, dosta škrto, novi evropski posrednik u dijalogu Peter Sorensen opisao sastanke koje je protekla dva dana imao u Prištini i Beogradu. Za sagovornike Kosovo onlajna njegov susret sa glavnim pregovaračima je „uvertira“ u posao koji mu tek predstoji. Dvoume se jedino da li je ova vizita najbolje tempirana zbog turbulencija, kako u Prištini, tako i u Beogradu.

Piše: Đorđe Barović

„Imali smo dobre diskusije o našim najnovijim naporima i oblastima u kojima može da se napreduje u Dijalogu“, napisao je nakon sastanaka koje je imao u Beogradu.

Ni u Prištini nije bio mnogo rečitiji.

„To je normalna poseta, srećan sam što sam ovde. Ići ću u Beograd, a zatim u Brisel. Radimo, to je sve“, rekao je kratko novinarima nakon sastanka sa glavnim prištinskim pregovaračem u dijalogu Besnikom Bisljimijem.

I Bisljimi nije bio mnogo rečitiji.

U saopštenju iz njegovog kabineta je navedeno da je razgovarano „o implementaciji različitih sporazuma na tehničkom nivou“, ali i da je „naglašena važnost“ pokretanja razgovora o implementaciji dogovorenog u Briselu i Ohridu.

Mnogo rečitiji su bili u Beogradu gde je Sorensen osim sa direktorom Kancelarije za KiM i glavnim pregovaračem u dijalogu Petrom Petkovićem, razgovarao i sa ministrom spoljnih poslova Markom Đurićem i ministrom za evropske integracije Nemanjom Starovićem.

U svim razgovorima izloženi različiti problemi, ali jedna jasna poruka: jednostrane akcije Prištine predstavljaju najveću pretnju i prepreku za dijalog, ali i normalan život srpske zajednice na Kosovu.

Pomeranje „mrtve tačke“

Programski direktor organizacije „Novi treći put“ Dimitrije Milić kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da poseta evropskog posrednika u dijalogu ne bi trebalo da predstavlja iznenađenje jer nova evropska administracija želi da pregovore pomeri sa mrtve tačke.

Ali, Milić problem vidi ne samo u aktuelnoj institucionalnoj krizi u Prištini, već i nesuglasicama na relaciji Brisel - Vašington po mnogim, pa i kosovskom pitanju.

„Poseta Sorensena jeste u nekom smislu iznenadna kada je reč o Prištini gledano kratkoročno. Ali, gledano dugoročno nije iznenađenje. Čak bi trebalo da bude pravilo jer dijalog Beograda i Prištine već duže vreme stoji. Postoji zadatak EU da sada nova Komisija, sa novim mandatom i novom političkom podrškom pokuša da pomeri dijalog sa mrtve tačke. I nije pitanje samo dijaloga, već na neki način postoji barijera jer institucionalna kriza na Kosovu takođe otežava uspostavljanje dijaloga koji bi imao podršku jasne vlade koja ima jasan mandat“, objašnjava Milić.

Buduće aktivnosti evropske administracije dobrim delom će, uveren je, nakon stabilizacije odnosa u Prištini, biti fokusirane na kosovsku stranu kako bi se dijalog što pre pokrenuo.

Otežavajuću okolnost vidi što tog pomaka nije bilo ni prethodnih godina.

„Ako bismo gledali generalno atmosferu koja postoji u prethodne dve i po godine, vidimo da napredak u odnosima ide dosta sporo. Čak i kada se dešava neki napredak u tehničkom smislu imamo političke odnose koji niti su na vrlo visokom nivou i međuetničke odnose gde stalno dolazi do krize kada je reč o odnosu sa institucijama Kosova“, podseća Milić.

Dodaje da će EU biti suočena i sa dodatnim problemamima koje je novi evropski pregovarač ili već „adresirao“ ili će to učiniti, a kada je reč o odnosu SAD prema pitanju dijaloga Beograda i Prištine.

„SAD će se sa Trampom verovatno vratiti svom asertivnom, individualnom pristupu kada je reč o kosovskom pitanju, a ne pristupu koji će biti svesrdna podrška evropskim inicijativama, kao što smo i u prvom mandatu Donalda Trampa imali manje-više američko soliranje, a manje koordinaciju sa Briselom, sa različitim inicijativama koje su išle pararelno sa Briselom. Naročito sada, kada su odnosi između Vašingtona i Brisela, ili Vašingtona i Berlina na dosta nižem nivou, čak i u poređenju sa prvim mandatom Donalda Trampa. EU će imati dosta teži zadatak kada se radi o uspostavljanju dijaloga, a da sada nema američku podršku kao što je imala u prethodnom mandatu Džoa Bajdena u prethodne četiri godine kada je i pored te podrške progres išao dosta sporo u praktičnom smislu“, precizira Milić.

Blokada dijaloga

Politički analitičar iz Prištine Artan Muhadžiri smatra da je pred novim evropskim posrednikom u dijalogu Peterom Sorensenom „teška situacija“ i da će zbog problema, kako u Prištini, tako i u Beogradu dijalog biti blokiran na duže vreme.

„Sorensen je u veoma teskoj situaciji, jer je dijalog blokiran, kako zbog dešavanja u Srbiji gde imamo proteste studenata, tako i na Kosovu gde imamo probleme oko konstituisanja Skupštine. Dijalog je bio težak i bez sadašnjih problema, ali sada su poteškoće udvostručene, utrostručene. Ne mislim da će imati veliki uticaj na razrešenje obe situacije, mislim da će dijalog biti blokiran, suspedovan, na dugo vreme, jer ne postoje indikacije da će se protest u Srbiji privesti kraju, kao i institucionalna kriza na Kosovu“, kaže Muhadžiri za Kosovo onlajn.

Komentarišući Sorensenovu izjavu da je reč o „uobičajenoj poseti“, ovaj analitičar smatra da zbog aktuelnih dešavanja novi evropski posrednik i nema drugog rešenja nego da čeka i prati događaje.

„To je logičan način šta može da kaže i uradi, ali kako god, ako realno analiziramo situaciju na Kosovu i Srbiji, ne postoji mnogo posla za Sorensena. Ne može da priča sa predsednikom Vučićem ni odlazećim premijerom Kurtijem, ne postoji odgovarajuću kontekst za nastavak dijaloga, zato će sve biti blokirano, dok se situacije na Kosovu i Srbiji ne reše“, smatra Muhadžiri.

„Nova energija“

Za saradnika Pupin inicijative Petra Ivića posetu Sorensena treba posmatrati kao „uvertiru“ u nastavak dijaloga.

„Više ovo treba da se posmatra kao neka vrstu uvertire ka daljem nastavku dijaloga. Sorensen ima, pored toga što je njegov stil dosta suptilniji, tehnokratski, duboko i opsežno razumevanje ovog regiona sudeći po njegovoj karijeri u misiji Unmika i EU u BiH“, objašnjava Ivić za Kosovo onlajn.

Ističe da ovu posetu treba posmatrati i u svetlu najavljene posete visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaje Kalas.

„Postoje određeni pokazatelji da bi ovo mogao da bude samo jedan veliki uvod gde bi Kaja Kalas uzela primat“, precizirao je on.

Ivić podseća da je upravo Kalas izjavila da je dijalogu Beograda i Prištine potrebna „nova energija“, ali i upozorava da je to ne moguće sprovesti ukoliko EU ne pronađe mehanizme kako da privoli strane na poštovanje dogovoreno.

„Nova energija je svakako potrebna, ali još potrebnije su konkretne mere koje bi se implementirale u daljem nastavku dijaloga. Srbija je apsolutno sve implementirala što se od nje tražio. Na red se čekaju ustupci prištinske administracije. Bez konkretnih pritisaka zapadnih saveznika na unilateralne, nekonstruktivne i rekao bih i destruktivne radnje administracije koja je do sada bila predvođena Aljbinom Kurtijem do supstativnog pomaka u dijalogu ne može i neće doći“, tvrdi Ivić.