Postizborna matematika na Kosovu: Vodi li ujedinjenje opozicije do nove vlade?

Knap i krhka većina, ali većina. Ovako bi se dala opisati buduća Vlada Kosova ukoliko bi je formirale tri opozicione stranke koje, prema preliminarnim rezultatima izbora, u zbiru imaju više poslanika od Samoopredeljenja Aljbina Kurtija. Ta opcija bila bi i najmilija Zapadu, ali će ipak mnogo više zavisiti od kalkulacija ko bi, zbog predstojećih lokalnih i predsedničkih izbora time više profitirao: aktuelna opozicija ili sadašnji premijer, poručuju sagovornici Kosovo onaljna.

Piše: Arsenije Vučković

Centralna izborna komisija i dalje prebrojava glasove sa biračkih mesta i juče je stigla do 73, 23 odsto. Prema ranijim, preliminarnim rezultatima, Pokret Samoopredeljenje je odneo ubedljivu pobedu sa osvojenih više od 41 odsto glasova. Ipak, tri opozicione stranke: Demokratska partija Kosova, Demokratski savez i koalicija oko Alijanse za budućnost Kosova u zbiru će imati više poslanika i, ako im je verovati - nemaju nameru da prave bilo kakav savez sa Aljbinom Kurtijem.  

„Sada imamo čvrste stavove dve stranke, DPK i ABK, da ne prihvataju čak ni koaliciju sa Samoopredeljenjem i da žele zajedničku tropartijsku vladu, DPK, DSK i ABK. Ako ista volja postoji u DSK, onda se čini da će to biti najverovatnija opcija“, ocenio je politički analitičar Visar Imeri.

Smatra da pregovori i dogovori o savezu neće biti laki, ali da su opozicione stranke „razumele ozbiljnost situacije i okolnosti u kojima se Kosovo nalazi“.

Pat pozicija

U takav scenario veruje i univerzitetski profesor i nekadašnji diplomata Bljerim Canaj.

U razgovoru za Kosovo onlajn tvrdi da su rezultati izbora sve stranke doveli u „pat poziciju“ zbog čega je najizvesnija koaliciona vlada DSK, DPK i ABK, ali sa ograničenim trajanjem.

„Moguća je koalicija opozicije. Niko od njih samostalno nema dovoljno poslanika i ukoliko naprave neku koaliciju veoma je moguće da ćemo već posle godinu dana imati nove izbore zbog izbora za predsednika. To je pat pozicija za sve stranke“, kaže Canaj.

Smatra da je takva vlada moguća zato što su se lideri Demokratske partije Kosova i Alijanse za budućnost Kosova već decidno izjasnili da ne žele koaliciju sa Samoopredeljenjem.

Treći partner u novoj vladi, Demokratski savez Kosova i njen lider Ljumir Abdidžiku još se ne izjašnjavaju po tom pitanju, pa Canaj ne isključuje mogućnost da bi, umesto sa opozicionim partijama mogao da napravi dogovor sa Samoopredeljenjem.

„Moguće je, ali ne možemo da kažemo da je stopostotno spreman zato što Kurtiju ne može da se veruje. U tome je stvar. Znamo kakva je bila koalicija sa DSK prošlog puta. Kada se pravi neka koalicija mora da postoji i poverenje, a imam osećaj da Kurtiju više niko ne veruje“, ističe Canaj.

Upitan koliko bi poslanici manjinskih zajednica mogli da odnesu prevagu u izboru nove vlade, podseća da je u Ustavu Kosova jasno navedeno da one moraju biti deo izvršne vlasti, a opozicija bi, tvrdi, bila tu mnogo „konstruktivnija".

„Mislim da je opozicija konstruktivnija pogotovo u odnosu na srpsku manjinu na Kosovu. Oni gledaju drugačije. Barem je to moj utisak da ne žele da upotrebljavaju manjine samo zbog svojih političkih ciljeva, već žele stvarnu integraciju srpske manjine u institucije, ali i život na Kosovu. Zato mislim da je opozicija konstruktivnija što se tiče manjina, posebno srpske zajednice“, uveren je Canaj.

Strani faktor

S druge strane, politikolog Ognjen Gogić je uverenja da je Kosovo bliže novim izborima nego novoj vladi.

„Ovim rezultatima niko nije zadovoljan. Ni Samoopredeljenje ni opozicione stranke. Svi su u situaciji u kojoj ne mogu da formiraju vladu kojom bi bili zadovoljni. I tu jedino može da prelomi strani faktor. Ukoliko Zapadna Evropa ili  SAD nalože aktuelnoj opoziciji da se skupi u jednu kolonu da bi Kurtija poslali u opoziciju to bi mogao da bude glavni faktor. Mimo toga, ne deluje da je iko zainteresovan za formiranje nove vlade“, kaže Gogić.

Otuda i ne isključuje mogućnost novih izbora.

„Moguće je da će zapravo biti novih izbora koji će se poklopiti ili sa lokalnim izborima koji dolaze na jesen ili će novih izbora biti nakon što kosovski parlament ne uspe da izabere novog predsednika što je za nešto više od godinu dana. Tako da u narednih godinu dana treba očekivati nove izbore“, smatra Gogić.

Svoju skepsu da bi opozicione stranke mogle da naprave anti-Kurti blok i formiraju novu vladu bazira na činjenici da ove partije jedino povezuje protivljenje Kurtiju i njegovoj politici.

„Ono što njih sprečava da formiraju vladu su međusobni odnosi na prvom mestu. Svi oni su i ranije imali koalicione vlade koje su bile manje ili više dugovečne. Imaju razlike među sobom, a ono što ih povezuje je protivljenje Kurtiju i njegovoj politici. To je jedini kohezioni faktor“, naglašava.

Kao mogući argument koji bi opozicionim liderima bio dovoljan da ipak formiraju novu vladu jeste što su, za razliku od Samoopredeljenja - naklonjeniji Zapadu.

„Sve tri stranke u opoziciji više su naklonjene Zapadu i nisu spremne da rizikuju, da ugrožavaju odnose sa Zapadom. Prijemćivije su za te sugestije ili diktate koji dolaze sa Zapada“, smatra ovaj politikolog.

Sumnja da će do takve koalicije i doći jer će se svaka od tih partija baviti „strateškim razmišljanjima“.

„Više je tu značajno strateško razmišljanje da li se njima isplati da prave tu vladu koja bi bila nestabila, a da rizikuju da ona bude kratkotrajna i da se onda Kurti vrati na vlast još jači nego što je bio“, objasnio je Gogić.

Kao ključan momenat navodi izbor novog predsednika Kosova planiran za april sledeće godine koji se bira na osnovu  dvotrećinske većine u parlamentu.

„Kurti sa ovom podrškom koju ima u parlamentu može taj proces da blokira što znači da bi oni zapravo napravili jednu koaliciju koja bi bila kompromis kojim niko ne bi bio zadovoljan, ali bi bila oročena i već bi se znalo da se sledeće godine ide na nove izbore. Onda bi oni na te izbore otišli sa lošijim startnim pozicijama. Tu je dakle reč o strateškom razmišljanju da li je to pametno činiti ili ne“, precizira Gogić.

Smatra da u takvoj strategiji, Demokratski savez Kosova najviše taktizira.

„DSK je najsklonija da bude bilo van koalicionog dogovora upravo zato što računa da njen rejting u narednom periodu samo može da poraste i da onda kasnije, posle tih novih izbora, budu u povoljnijoj poziciji da pregovaraju o novoj vladi“, navodi Gogić.

Na pitanje kako bi se buduća vlada koju bi činila opozicija ponašala prema srpskoj zajednici naglašava da su sve tri stranke: DPK, DSK i ABK već bile u vlasti i imale svoje premijere.

„I svi su oni bili tolerantniji ili su možda imali malo više razumevanja za Srbe na Kosovu nego aktuelna vlast koju vodi Aljbin Kurti. Svi su bili umereniji u politici prema Srbima. Možda zbog Srba samih, što možda imaju mnogo više poštovanja, ali pre svega zbog međunarodne zajednice. Nisu želeli da rizikuju da narušavaju svoju reputaciju. Na neki način su se dokazivali Zapadu time što su želeli da pokažu kako su oni ti koji poštuju prava zajednica na Kosovu“, kaže Gogić.

Politički dijalog

Saradnik Centra za društvenu stabilnost Aleksa Tojčić smatra da bi tri opozicione stranke mogle da formiraju novu kosovsku vladu, ali da je važno da u taj proces bude uključena i Srpska lista.

„Bliži sam tome da će opozicija da formira većinu. Pre svega imajući u vidu stav koji postoji u novoj administraciji SAD koja ne podržava Aljbina Kurtija. Siguran sam da će nastojati da tri opozicione stranke na Kosovu uz učešće i Srpske liste u tom političkom dijalogu formiraju novu koalicionu većinu“, kaže Tojčić za Kosovo onlajn.

Podseća da je srpskoj zajednici na Kosovu zagarantovano jedno ministarsko i dva mesta zamenika ministara u Vladi Kosova, ali da je bez obzira na to potrebno i da stranke koje formiraju novu vladu započnu politički dijalog sa Srpskom listom.  

„Verujem da će ove opozicione stranke naći način da uspostave dijalog sa Srpskom listom i mislim da bi to bilo dobro. To se u ranijim periodima pokazalo kao dosta bolja opcija nego kada je Aljbin Kurti preuzeo vlast i kada je u potpunosti nastojao da i u političkom i u svakom drugom smislu isključi srpsku zajednicu“, uveren je Tojčić.

Smatra da bi se na taj način smanjile i etničke tenzije, ali i represija prema srpskoj zajednici.

"Tako bi se omogućilo srpskom narodu da ima normalne uslove za život. Verujem da će se tu svakako pitati i nova administracija SAD", zaključuje ovaj analitičar.