Analitičari: Mesto predsednika moglo bi da postane deo „cenkanja“ za novu vladu

Preliminarni rezultati parlamentarnih izbora 9. februara na Kosovu ne stvaraju priliku nijednoj političkoj stranci da formira jedinstvenu vladu. Politički analitičari smatraju da, na osnovu dosadašnjih rezultata, postoje tri scenarija za formiranje nove vlade, a u čak dva scenarija, mesto predsednika moglo bi da postane deo „cenkanja“ za novu vladu, piše RSE.

Sadašnjoj predsednici Vjosi Osmani mandat prestaje 7. aprila 2026. godine.

Na osnovu preliminarnih rezultata koje je objavila Centralna izborna komisija, Pokret Samoopredeljenje, koji je dobio najviše glasova, obezbedio je 47 mesta u Skupštini Kosova, dok mu je za formiranje vlade potrebno najmanje 61 mesto.

Politički analitičari smatraju da se konačni izborni rezultat može minimalno promeniti nakon prebrojavanja glasova van Kosova i uslovnih glasova.

Ali, na osnovu dosadašnjih rezultata, kažu da postoje tri scenarija za formiranje nove vlade.

Prvi scenario podrazumeva vladu koju formira Pokret Samoopredeljenje sa nesrpskim zajednicama, predstavnikom srpske zajednice i poslanikom iz tri prethodne opozicione stranke. 

Koalicija pokreta Samoopredeljenje sa jednom od aktuelnih opozicionih partija, Demokratskom partijom Kosova ili Demokratskim savezom Kosova, kao i sa nesrpskim zajednicama, vidi se kao drugi scenario za formiranje nove vlade i stvaranje parlamentarne većine.

I, kao treći scenario, razmatra se koalicija između tri političke partije, DPK, DSK, AAK i nevećinskih nesrpskih zajednica.

Demuš Šaša iz Kosovskog instituta za evropsku politiku kaže da, ukoliko Pokret Samoopredeljenje uspe da formira novu vladu sa nesrpskim manjinama, pitanje mesta predsednika Kosova neće biti na „političkom stolu za pregovaranje“.

Ali, u druga dva scenarija to se, prema njegovim rečima, neće moći izbeći.

„U ova druga dva scenarija, Pokret Samoopredeljenje će biti zajedno sa još jednom albanskom strankom, ili opozicija sve zajedno. Ovde je, dakle, i mesto predsednika uključeno u rasprave. „Jednostavno zato što će biti uključeno više glumaca i svaki će, s pravom, tražiti svoj deo kolača“, kaže Šaša.

On, međutim, ističe da mesto predsednika Kosova neće biti primarni interes političkih subjekata u kalkulacijama da budu uključeni u formiranje nove vlade, već deo eventualnog dogovora.

„Njihov primarni interes biće izvršna vlast. Čini mi se da će se pitanje predsednika više tretirati kao te beneficije drugog reda“, ocenjuje Šaša.

Kako će izgledati naredna Skupština Kosova?

Belgzim Kamberi iz Instituta za socijalnu politiku „Musine Kokolari“ u Prištini vidi situaciju drugačije.

Prema njegovim rečima, samo „velika koalicija“ može dovesti do toga da pitanje sledećeg predsednika zemlje bude uključeno u politički dogovor.

Kamberi naglašava da, ukoliko novu vladu formiraju Pokret Samoopredeljenje sa nesrpskim manjinama ili sadašnje opozicione stranke sa nesrpskim manjinama, potrebni glasovi za izbor predsednika su neizvesni.

Neslaganje jednog ili dva vladajuća poslanika u tom slučaju bi, prema njegovim rečima, propalo izbore u trećem krugu glasanja.

On ocenjuje da je malo verovatno da će pitanje predsedništva posle izbora postati deo bilo kakvog dogovora za koaliciju, osim u slučaju da se postigne neka „velika koalicija“.

„Pitanje predsednika, u ovoj konstelaciji, može da se reši samo velikom koalicijom za vladu. Kada kažem 'velika koalicija', mislim na Samoopredeljenje sa DPK ili Samoopredeljenje sa DSK. Ovo mi se trenutno čini najmanje verovatnom mogućnošću, osim ako ne postoji veliki međunarodni pritisak, u ovom slučaju američke administracije“, kaže Kamberi.

U poslednje četiri godine, Pokret Samoopredeljenje je upravljao nesrpskim manjinama. Posle izbora 9. februara, Samoopredeljenje, DPK i AAK su izjavili da isključuju mogućnost međusobne koalicije. Pre izbora, DSK je takođe odbacio mogućnost koalicije sa Samoopredeljenjem.

Kamberi smatra da su svi politički subjekti nezadovoljni rezultatima postignutim na izborima 9. februara, jer, prema njegovim rečima, ni kandidat za premijera iz Samoopredeljenja ni iz opozicije ne bi mogli da naprave stabilnu vladu.

Prema njegovim rečima, „cenkanje” za mesto predsednika postalo bi više prepreka nego oruđe za formiranje nove vlade.

Štaviše, kaže, političke partije će pitanje izbora predsednika sačuvati za kasnije, kao polugu za moguće političke akcije za godinu dana.

„Meni se više čini da smo u situaciji da stranke prave svoje kalkulacije za kratak politički izborni mandat, godinu dana, dok ne dođemo u situaciju da biramo predsednika i da tek onda izračunaju šta im najviše odgovara. Dakle, da li da odvedu zemlju na izbore ili da Kosovu daju novog predsednika?“, zaključio je Kamberi.