Postizborni rebus: Može li Kurti do većine u parlamentu ili slede novi izbori?

Šahovski problem, matematički rebus ili politički ćorsokak. Ovako bi se ukratko dala opisati institucionalna kriza u kojoj se Kosovo našlo nakon februarskih izbora. Odgovor bi mogao da usledi već sutra, u petom pokušaju da se konstituiše deveti saziv parlamenta. Za sagovornike Kosovo onlajna nema dileme da će Aljbin Kurti na svaki način pokušati da dođe do magične cifre od 61 poslanika koja bi kasnije podržala i njegovu novu vladu. Nedoumica je jedino da li ta Kurtijeva taktika u skorijoj budućnosti podrazumeva da, u slučaju neuspeha u izboru predsednika parlamenta, nastavi da vlada „u tehničkom mandatu“ sve do prevremenih izbora.

Piše: Đorđe Barović

Od trenutka kada je poslanik Samoopredeljenja Gljauk Konjufca u ponedeljak zatražio dodatno vreme za politički dogovor oko izbora novog predsednika parlamenta ne prestaje prepucavanje poslanika većine i opozicije ko je kriv za novonastalu krizu.

Istovremeno, ne prestaje licitiranje ko bi mogao da bude taj „jezičak na vagi“ koji bi Pokretu Samoopredeljenje dao potrebnu većinu.

U javnosti se od početka spekuliše da bi to mogli da budu koalicioni partneri ABK, poslanici Nisme.

I dok član predsedništva ove stranke Zafir Beriša tvrdi da su izjave zvaničnika Samoopredeljenja „predstavljaju pripreme za vanredne izbore“, dotle predsednik Nisme Fatmir Ljimaj poziva na politički dogovor.

„Ponekad morate da nađete način da idete dalje. Na kraju krajeva, ovo je način funkcionisanja saradnje, pronalaženja načina da Kosovo stvori svoje institucije. Nadam se da će od danas biti kontakata da se zbližimo i damo šansu i priliku da se stvore institucije”, izjavio je Ljimaj.

Aktuelnu kosovsku političku zbilju univerzitetski profesor Bljerim Canaj opisuje kao „ćorsokak“.

„Mi smo u političkom ćorsokaku koji ozbiljno izražava potrebu da stranke sednu za sto i razgovaraju o ovom pitanju ili ćemo izaći na izbore. Ali, dokle god ova situacija traje sa sednicama svakih 48 sati, to će nas odvesti na izbore”, upozorava Canaj.

U praksi, prema važećim zakonima, nakon verifikacije poslaničkih mandata u kosovskom parlamentu započinje rok od 30 dana za izbor predsednika i konstituisanje svih organa skupštine.

Pobednik izbora, u ovom slučaju Pokret Samoopredeljenje, ima ekskluzivno pravo na mesto predsednika parlamenta, pa predlaže svog kandidata.

Međutim, nema jasnih zakonskih odrednica šta ukoliko taj kandidat ne dobije potrebnu većinu.

Otuda je moguće ono što se trenutno dešava, unedogled ponavljanje procesa glasanja, ali svaka sledeće sednica mora biti nastavljena u roku od 48 sati.

Ukoliko se u roku od 30 dana ipak ne izabere predsednik skupštine raspisuju se novi izbori.

Pat pozicija

Istoričar Stefan Radojković nema dilemu da će Aljbin Kurti na svaki način pokušati da obezbedi potrebnu većinu kako bi ne samo dobio predsednika parlamenta iz svoje stranke, već i formirao buduću vladu.

Međutim, ističe, bez obzira da li će u tome uspeti ili ne, Pokret Samoopredeljenje je nakon februarskih izbora pokazao „vidjlivu nemoć“ i slabljenje pozicija.

„Pokazuje se sve više da je pozicija Samoopredeljenja nakon ovih izbora u političkom smislu sve slabija i slabija. Na početku je Aljbin Kurti odbijao da da ostavku na mesto premijera po zakonu koji je između ostalog donet za vreme njegovog mandata, pa se i to desilo. Pa se desilo i to da su predviđali da će cela bošnjačka zajednica da glasa za izbor Aljbuljene Hadžiju. I tu se videlo da nemaju dovoljan broj glasova. Negde se predviđalo da će Nisma da bude taj jezičak na vagi koji će da pretegne. Jasno je da se ni to nije desilo. I vidi se da opozicija, ako bi se dogovorila, zapravo bi mogla da izabere predsednika Skupštine prištinskih institucija“, kaže Radojković za Kosovo onlajn.

Uveren je da će Kurti na svaki način pokušati da do sutra „prevede na svoju stranu“ predsednicu Socijaldemokratske unije (SDU) i poslanicu iz redova bošnjačke zajednice Dudu Balje.

„Oni će verovatno pokušati u narednih 48 sati da Balje, iz bošnjačke zajednice, prevedu na svoju stranu i da je ubede, ako ništa, da podrži predstavnicu Samoopredeljenja za predsednika Skupštine, ali čini se da do toga neće doći. I onda će doći do jedne pat pozicije. Onda se postavlja pitanje da li opozicija može da uradi ovo što Samoopredeljenje ne može što će signalizirati glasačima i ostalim koalicionim partnerima, pogotovo manjinskim zajednicama da je možda vreme da pomognu ili da podrže opozicione partije pre svega DPK, DSK i ABK“, smatra Radojković.

Upitan da li je kriza u formiranju kosovoskog parlamenta rezultat taktike Aljbina Kurtija kako bi se što duže zadržao na mestu premijera u tehničkom mandatu Radojković kaže da dosadašnji redosled poteza ukazuje na suprotno - njegovu nemoć.

„On (Aljbin Kurti) je pokušao da ostane na poziciji premijera u tehničkom mandatu. Ni to mu nije uspelo zato što ga je opozicija naterala da prosto poštuje onaj zakon koji je donet za njegovo vreme. Samim tim on je sebi iskopao jamu u koju je on upao, a ne opozicija i onda i tu pokazuje određenu dozu slabosti“, smatra Radojković.

Uveren je da je ovakvim raspletom događaja opozicija sve jača i jača.

„Opozicija svakim ovim danom čini se da postaje sve jača i jača i signalizira posebno manjinskim zajednicama da je vreme da prestanu da podržavaju Samoopredeljenje što su radili u prethodnom mandatu“, smatra Radojković.

Najgori scenario

Za saradnika Demokratskog instituta Kosova Eugena Cakolija, Kosovo je ušlo u najgori institucionalni scenario.

„Ne postoje zakonski rokovi, što znači da ova situacija može da traje na neodređeno vreme bez obzira na to što je ovo prilično, hajde da kažemo, najgori mogući scenario za institucije Kosova“, kaže Cakoli u razgovoru za Kosovo onlajn.

Ukazuje da je indikativno što je Pokret Samoopredeljenje tražeći novih 48 sati za politički dogovor, faktički priznalo da nema skupštinsku većinu.

Upozorava i da se pojavio novi „institucionalni problem“.

„Nažalost, zbog nedostatka imena kandidata koje nije uneto u proceduru glasanja, imaćemo ovakve sednice najkasnije na svakih 48 sati. To znači da će poslanici učestvovati na sednicama praktično na svaka dva dana. To ukazuje ne samo na to da Samoopredeljenje nema dovoljan broj glasova, već ovog puta, za razliku od sednice koja je održana pre dva dana, da oni čak nisu iskoristili svoje isključivo pravo da predlože kandidata, već su samo deklarativno rekli da imaju istog kandidata“, kazao je Cakoli.

Objašnjava da bi upravo ovaj momenat opozicija mogla da iskoristi kako bi se žalila Ustavnom sudu.

„Ako se ovakva situacija ponovi, po mom mišljenju, može biti korišćeno kao osnov za druge političke stranke da podnesu zahtev Ustavnom sudu i pokušaju da interpretiraju da li neko može da iskoristi svoje ekskluzivno pravo ako ne predloži ime za predsednika Skupštine“, smatra Cakoli.

Manevarski prostor

Saradnik Centra za društvenu stabilnost Marko Miškeljin nema dilemu da je prolongiranje konstituisanja kosovskog parlamenta deo taktike i pokušaja „kupovine vremena“ Pokreta Samoopredeljenje kako bi uspeli da obezbede potrebnu većinu za formiranje nove vlade.

„Sve naredne poteze Samoopredeljenja treba tumačiti kao deo taktike da im nedostaje dovoljan broj poslanika u odnosu na prethodni put da bi samostalno formirali vladu. Potreban im je veći manevarski prostor i pre svega veći vremenski period“, precizira Miškeljin za Kosovo onlajn.

Smatra da zbog toga Aljbin Kurti na svaki način pokušava da iskoristi sve nedorečenosti u kosovskim zakonima, a posebno kada je reč o formiranju parlamenta.

„Iz svega treba tumačiti da Samoopredeljenje kupuje vreme. Da li je dogovor izvestan to je za sada neizvesno“, precizirao je Miškeljin.

Smatra da bi pozadina toga mogla biti pokušaj ili da obezbede većinu ili da sa vladom u tehničkom mandatu uđu u nove izbore.

„Čak i ako bi računali na svih deset poslanika iz redova nesrpskih manjina opet nedostaju im tri glasa. To nije lako nadoknatiti i za šta im je potrebno vreme i veći manevarski prostor. Kada govorimo o tome da žele da ostanu u tehničkom mandatu što duže to je sasvim sigurno. Naročito bi idealno bilo ako bi to uspeli da ostanu do nekih narodnih izbora. Jer, jedan od načina na koji se i trenutna zavrzlama oko formiranja većine unutar same skupštine može rešiti je da se ide na nove izbore, a sasvim sigurno je da to ne odgovara Samoopredeljenju. Međutim, mnogo lakše bi sve to podneli ukoliko bi oni bili ti u tehničkom mandatu koji sprovode izbore“, uveren je Miškeljin.