UN pokušavaju da obnove kiparske pregovore

Ge­ne­ral­ni se­kre­tar Uje­di­nje­nih na­ci­ja An­to­nio Gu­te­reš kra­jem me­se­ca sti­že u Ni­ko­zi­ju u po­ku­ša­ju da do­ve­de Gr­ke i Tur­ke za pre­go­va­rač­ki sto ka­ko bi se ko­nač­no pro­na­šlo kom­pro­mi­sno re­še­nje ki­par­skog pro­ble­ma. Pi­ta­nje je, me­đu­tim, da li će us­pe­ti da uklo­ni ram­pe ko­je de­ce­ni­ja­ma raz­dva­ja­ju dva na­ro­da - Tur­ke i Gr­ke – ko­ji ži­ve na po­de­lje­nom me­di­te­ran­skom ostr­vu. Pre­go­vo­ri o po­nov­nom uje­di­nje­nju Ki­pra pod po­kro­vi­telj­stvom Uje­di­nje­nih na­ci­ja pre­ki­nu­ti su pre sko­ro de­set go­di­na.

U An­ka­ri i na tur­skom de­lu Ki­pra sa­da gro­mo­gla­sno obe­le­ža­va­ju 52 go­di­ne od „mi­rov­ne ope­ra­ci­je” Tur­ske, ko­ja je iz­ve­de­na 1974. go­di­ne. Ta­da su tur­ski aske­ri „oslo­bo­di­li” se­ver­ni Ki­par (vi­še od tre­ći­ne ostr­va), na ko­jem su pre­te­žno ži­ve­li Tur­ci, ka­ko bi spre­či­li po­ku­šaj, ka­ko su ob­ja­šnja­va­li u An­ka­ri, da ta­da­šnja voj­na hun­ta u Ati­ni uje­di­ni ceo Ki­par sa Re­pu­bli­kom Grč­kom.

Na se­ver­nom Ki­pru, na ko­jem su ta­mo­šnji Tur­ci uz po­moć An­ka­re pro­gla­si­li dr­ža­vu - Tur­sku re­pu­bli­ku se­ver­ni Ki­par (TRSK) - sa­da ni­zom sve­ča­no­sti obe­le­ža­va­ju stva­ra­nje svo­je dr­ža­ve ko­ja je for­mal­no pro­gla­še­na 1983. go­di­ne. Tim po­vo­dom ogla­sio se i tur­ski pred­sed­nik Re­džep Ta­jip Er­do­gan.

„Kao ma­ti­ca ze­mlja-ga­rant, mi ni­ka­da ne­će­mo osta­vi­ti ki­par­ske Tur­ke sa­me u nji­ho­voj pra­ved­noj bor­bi”, po­ru­čio je bra­ći na ostr­vu.

Sve­ča­no­sti­ma na Ki­pru pri­su­stvo­va­li su pot­pred­sed­nik Tur­ske Džev­det Jil­maz, kao i tur­ski mi­ni­star od­bra­ne Ja­šar Gu­ler. An­ka­ra ina­če de­ce­ni­ja­ma po­sle voj­ne in­ter­ven­ci­je na po­de­lje­nom ostr­vu dr­ži vi­še od tri­de­set hi­lja­da voj­ni­ka ko­ji bri­nu o bez­bed­no­sti Tu­ra­ka ko­ji ži­ve na se­ve­ru Ki­pra

„Mi ni­ka­da ne­će­mo us­kra­ti­ti pra­vo An­ka­ri da in­ter­ve­ni­še na ostr­vu ako tre­ba da za­šti­ti ov­da­šnje Tur­ske. To ni­je te­ri­to­ri­jal­ni, ne­go i po­li­tič­ki pro­blem, po­što me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca pri­zna­je sa­mo ’grč­ku ad­mi­ni­stra­ci­ju’ na ostr­vu (ka­ko Tur­ci na­zi­va­ju Re­pu­bli­ku Ki­par), kao jed­nu le­gi­tim­nu upra­vu, dok u dru­gi plan gu­ra­ju ki­par­ske Tur­ke”, ka­že mi­ni­star spolj­nih po­slo­va sa­mo­pro­gla­še­ne dr­ža­ve Tur­ske re­pu­bli­ke se­ver­ni Ki­par, Tan­sin Er­tu­gru­lo­glu, pre­no­se is­tan­bul­ski me­di­ji.

U tur­skoj ope­ra­ci­ji („Mir i slo­bo­da”) 1974. go­di­ne stra­da­li su mno­gi gra­đa­ni i na jed­noj i na dru­goj stra­ni. Ne­ki su ne­tra­gom ne­sta­li i nji­ho­va sud­bi­na još ni­je do kra­ja raz­ja­šnje­na. Mno­gi Gr­ci su bi­li pri­si­lje­ni da na­pu­ste svo­je do­mo­ve na se­ve­ru ostr­va, ko­je su za­po­se­li do­se­lje­ni­ci iz Ana­do­li­je. Sud­bi­na se gor­ko po­i­gra­la i sa po­je­di­nim Tur­ci­ma ko­ji su bi­ti­sa­li na ju­gu ostr­va.

U Vla­di u Ni­ko­zi­ji iz­no­va po­zdra­vlja­ju na­po­re Gu­te­re­ša ko­ji na­sto­ji da ob­no­vi pre­go­vo­re ka­ko bi se ko­nač­no po­sle pet de­ce­ni­ja spro­ve­le re­zo­lu­ci­je Uje­di­nje­nih na­ci­ja o re­še­nju „ki­par­skog pro­ble­ma”, od­no­sno o po­nov­nom uje­di­nje­nju ostr­va. Tur­ci na Ki­pru i u Ana­do­li­ji na to od­ma­hu­ju ru­kom, za njih je ta pri­ča za­vr­še­na.

„Mi se na­da­mo da će ko­nač­no bi­ti stvo­re­ni uslo­vi za na­sta­vak pre­go­vo­ra”, is­ti­če pred­sed­nik Re­pu­bli­ke Ki­par Ni­kos Hri­sto­du­li­dis po­vo­dom na­ja­ve po­se­te ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra UN An­to­ni­ja Gu­te­re­ša kra­jem ju­la.

Vla­da u Ni­ko­zi­ji je za stva­ra­nje fe­de­ral­ne dr­ža­ve, grč­ke i tur­ske, što je u skla­du sa re­zo­lu­ci­ja­ma svet­ske or­ga­ni­za­ci­je. Ki­par­ski Tur­ci od­no­sno Vla­da u An­ka­ri za to vi­še ne že­le da ču­ju, oni već du­že vre­me tvr­de da vi­še ne­će da gu­be vre­me u ja­lo­vim pre­go­vo­ri­ma, od­no­sno da mo­gu da pre­go­va­ra­ju, ali sa­mo o stva­ra­nju dve ne­za­vi­sne dr­ža­ve. To je pre­pre­ka sa ko­jom će se iz­no­va si­gur­no su­o­či­ti ge­ne­ral­ni se­kre­tar UN to­kom na­ja­vlje­nih raz­go­vo­ra u Ni­ko­zi­ji. Ki­par­ski Tur­ci za­sad ne po­ka­zu­ju sprem­nost na bi­lo ka­kve ustup­ke i u to­me ima­ju pu­nu po­dr­šku Vla­de u An­ka­ri.

Re­pu­bli­ka Ki­par je član Uje­di­nje­nih na­ci­ja, a od 2004. go­di­ne i Evrop­ske uni­je. Tur­sku re­pu­bli­ku se­ver­ni Ki­par do­sad je pri­zna­la sa­mo An­ka­ra i ona de­ce­ni­ja­ma pot­pu­no izo­lo­va­na pre­ži­vlja­va od tur­ske po­mo­ći. An­ka­ra je pre­ki­nu­la di­plo­mat­ske od­no­se sa Re­pu­bli­kom Ki­par i ne pri­zna­je vla­du u Ni­ko­zi­ji.

Po­sle­di­ce tog pro­ble­ma se ose­ća­ju go­di­na­ma u An­ka­ri. To je jed­na od glav­nih pre­pre­ka ko­je Tur­skoj sto­je na pu­tu ka Evrop­skoj uni­ji. U Bri­se­lu iz­no­va upo­zo­ra­va­ju vla­du pred­sed­ni­ka Er­do­ga­na da nje­go­va ze­mlja ne mo­že da po­sta­ne pu­no­prav­ni član uni­je, ako ne pri­zna­je jed­nog od pri­pad­ni­ka „evrop­ske po­rodi­ce” – Re­pu­bli­ku Ki­par. U An­ka­ri se na to ne osvr­ću i kri­ti­ku­ju Bri­sel da ni­je objek­ti­van i da po­dr­ža­va sa­mo jed­nu stra­nu, to jest ki­par­ske Gr­ke.